https://lat.sputnikportal.rs/20250128/tramp-ce-da-pregovara-samo-sa-glavnim---brisel-i-kijev-se-nece-nista-pitati-1182058332.html
Tramp će da pregovara samo sa glavnim - Brisel i Kijev se neće ništa pitati
Tramp će da pregovara samo sa glavnim - Brisel i Kijev se neće ništa pitati
Sputnik Srbija
Eventualni direktni pregovori između SAD i Rusije o rešenju ukrajinske krize odražavaju realnost na terenu jer se sukob zapravo i vodi između ove dve sile. U... 28.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-28T17:11+0100
2025-01-28T17:11+0100
2025-01-28T17:11+0100
svet
svet
svet – politika
sad
rusija
pregovori
evropska unija (eu)
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111187/42/1111874271_0:63:1000:626_1920x0_80_0_0_30118b266bd10d0f7f21054dbd300fcf.jpg
Ovako novinar Nebojša Malić komentariše vesti o zabrinutosti Kijeva i Brisela da će američki i ruski predsednici Donald Tramp i Vladimir Putin sesti za pregovarački sto i dogovoriti se bez učešća Ukrajine i EU.Strah od volje velikihMediji u EU sve više govore o tome da će Brisel voljom „velikih igrača“, koji će se na nekoj vrsti nove Jalte saglasiti o novom međunarodnom poretku, biti izbačen iz igre i primoran da samo sledi odluke koje su doneli drugi.Tako, na primer, španski mediji pozivajući se na diplomatske izvore, pišu o zabrinutosti EU da bi Donald Tramp mogao direktno da se dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o rešavanju sukoba u Ukrajini, bez učešća EU i Kijeva u pregovorima.Kako se ističe, povratak republikanca u Belu kuću pojačao je strahove među Evropljanima da bi Tramp mogao da se dogovori sa ruskim liderom i potisne Ukrajinu i EU u drugi plan. Osim toga, u Briselu raste zabrinutost da će EU ostati jedini garant poštovanja budućeg sporazuma.Navodno, postoji mogućnost da dogovor neće biti od velike koristi za Kijev, a predviđaće i da Evropa finansira predstojeću rekonstrukciju Ukrajine i bude garant sporazuma.I Vladimir Zelenski se, kako je izjavio na zajedničkoj konferenciji za novinare sa moldavskom predsednicom Majom Sandu, nada da će SAD u pregovore sa Rusijom uključiti i Brisel, kao i da u njih treba da bude uključena i Ukrajina.Između sluge i žrtve je tanka linijaPrema Malićevim rečima, Ukrajinu niko ništa nije pitao ni 2014, u predvečerje majdanskog puča. Tada je nekadašnja zamenica američkog državnog sekretara sastavljala spisak ministara ukrajinske vlade. Naš sagovornik podseća da je i Zelenski pod pritiskom promenio ćurak i odustao od politike koju je obećavao u izbornoj kampanji, kada se zalagao za mirno rešenje krize u Donbasu, okrenuo se ratnoj politici. Jedini zaključak koji se iz svega toga može izvući je da se Ukrajina ni za šta ne pita.Sa druge strane, kada je Brisel u pitanju, na primeru Grenlanda i eventualne američke aneksije ovog najvećeg svetskog ostrva, može se jasno sagledati položaj Evropske unije u „koncertu velikih sila“ – to pokazuje da Amerika nema saveznike, nego samo sluge i žrtve, a ponekad je između sluge i žrtve tanka granica.I da nije ojađen antiruskim sankcijama, Brisel se ni za šta ne bi pitao, kao što se neće ni pitati u budućnosti. EU i dalje misli da je i dalje bitan faktor, ali to je samo iluzija. Jedino što Brisel može da uradi je da šalje novac svojih poreskih obveznika Kijevu, dodaje on.EU je svojevremeno osnovana sa ciljem da bude ekonomski blok. Zasnovana na nemačkoj ekonomskoj proizvodnji, zahvaljujući antiruskim sankcijama i zelenoj agendi sada je bačena na kolena, a ne može da bude politička sila jer je vode neizabrani ljudi.Tramp voli da pregovara sa „glavnim“Naš sagovornik ističe jednu osobinu Donalda Trampa koja takođe iz igre izbacuje Brisel i Kijev. Kao višedecenijski biznismen, novi američki predsednik voli da razgovara sa glavnim.Tako je, na primer, oko angažmana za voditelja rijaliti programa „Pripravnik“, Tramp nije želeo da pregovara sa predsednikom TV mreže NBC, na kojoj se rijaliti emitovao, nego sa predsednikom „Dženeral elektriksa“, kompanije u čijem je NBC vlasništvu tada bio.I sada se kao predsednik ponaša na isti način – želi da razgovara sa Putinom, shvata da se radi o odnosima između SAD i Rusije, a svi ostali će morati da se povinuju onome što se njih dvojica dogovore.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250127/mediji-evropa-se-plasi-da-bi-tramp-mogao-da-se-dogovori-sa-putinom-bez-kijeva-1182023198.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
svet, svet – politika, sad, rusija, pregovori, evropska unija (eu), ukrajina
svet, svet – politika, sad, rusija, pregovori, evropska unija (eu), ukrajina
Tramp će da pregovara samo sa glavnim - Brisel i Kijev se neće ništa pitati
Eventualni direktni pregovori između SAD i Rusije o rešenju ukrajinske krize odražavaju realnost na terenu jer se sukob zapravo i vodi između ove dve sile. U konfliktu, Ukrajina je samo poprište, dok EU nema ni političkih, ni ekonomskih kapaciteta da u takvim pregovorima učestvuje.
Ovako novinar Nebojša Malić komentariše vesti o zabrinutosti Kijeva i Brisela da će američki i ruski predsednici Donald Tramp i Vladimir Putin sesti za pregovarački sto i dogovoriti se bez učešća Ukrajine i EU.
Mediji u EU sve više govore o tome da će Brisel voljom „velikih igrača“, koji će se na nekoj vrsti nove Jalte saglasiti o novom međunarodnom poretku, biti izbačen iz igre i primoran da samo sledi odluke koje su doneli drugi.
Tako, na primer, španski mediji pozivajući se na diplomatske izvore, pišu o zabrinutosti EU da bi Donald Tramp mogao direktno da se dogovori sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o rešavanju sukoba u Ukrajini, bez učešća EU i Kijeva u pregovorima.
Kako se ističe, povratak republikanca u Belu kuću pojačao je strahove među Evropljanima da bi Tramp mogao da se dogovori sa ruskim liderom i potisne Ukrajinu i EU u drugi plan. Osim toga, u Briselu raste zabrinutost da će EU ostati jedini garant poštovanja budućeg sporazuma.
Navodno, postoji mogućnost da dogovor neće biti od velike koristi za Kijev, a predviđaće i da Evropa finansira predstojeću rekonstrukciju Ukrajine i bude garant sporazuma.
I Vladimir Zelenski se, kako je izjavio na zajedničkoj konferenciji za novinare sa moldavskom predsednicom Majom Sandu, nada da će SAD u pregovore sa Rusijom uključiti i Brisel, kao i da u njih treba da bude uključena i Ukrajina.
Između sluge i žrtve je tanka linija
Prema Malićevim rečima, Ukrajinu niko ništa nije pitao ni 2014, u predvečerje majdanskog puča. Tada je nekadašnja zamenica američkog državnog sekretara sastavljala spisak ministara ukrajinske vlade. Naš sagovornik podseća da je i Zelenski pod pritiskom promenio ćurak i odustao od politike koju je obećavao u izbornoj kampanji, kada se zalagao za mirno rešenje krize u Donbasu, okrenuo se ratnoj politici. Jedini zaključak koji se iz svega toga može izvući je da se Ukrajina ni za šta ne pita.
„Vladimir Zelenski je uvek bio samo glumac koji čita ono što se stavi pred njega, tako da Ukrajina nema šta da pregovara sa bilo kime – ona jedino može da potpiše kapitulaciju“, dodaje Malić.
Sa druge strane, kada je Brisel u pitanju, na primeru Grenlanda i eventualne američke aneksije ovog najvećeg svetskog ostrva, može se jasno sagledati položaj Evropske unije u „koncertu velikih sila“ – to pokazuje da Amerika nema saveznike, nego samo sluge i žrtve, a ponekad je između sluge i žrtve tanka granica.
„Jedan od razloga zbog kojih su američki globalisti pokrenuli projekat ’Ukrajina i napad na Rusiju’ je da za stalno odvoje Evropu od Rusije, kako se ne bi slučajno desilo da se Evropa u bilo kom obliku osamostali – ekonomski, politički i, ne daj Bože, vojno. Drugo, da ne bi došlo do tog prirodnog savezništva kontinentalnih sila koje bi ugrozilo njihovu hegemoniju u ostatku sveta“, ističe Malić.
I da nije ojađen antiruskim sankcijama, Brisel se ni za šta ne bi pitao, kao što se neće ni pitati u budućnosti. EU i dalje misli da je i dalje bitan faktor, ali to je samo iluzija. Jedino što Brisel može da uradi je da šalje novac svojih poreskih obveznika Kijevu, dodaje on.
EU je svojevremeno osnovana sa ciljem da bude ekonomski blok. Zasnovana na nemačkoj ekonomskoj proizvodnji, zahvaljujući antiruskim sankcijama i zelenoj agendi sada je bačena na kolena, a ne može da bude politička sila jer je vode neizabrani ljudi.
„Oni nemaju ni ekonomski, ni vojni kapacitet da budu nezavisni faktor zato što su ih, između ostalih, Amerikanci dugo godina sprečavali da budu vojni faktor, a ekonomije su se sami odrekli“, objašnjava naš sagovornik.
Tramp voli da pregovara sa „glavnim“
Naš sagovornik ističe jednu osobinu Donalda Trampa koja takođe iz igre izbacuje Brisel i Kijev. Kao višedecenijski biznismen, novi američki predsednik voli da razgovara sa glavnim.
Tako je, na primer, oko angažmana za voditelja rijaliti programa „Pripravnik“, Tramp nije želeo da pregovara sa predsednikom TV mreže NBC, na kojoj se rijaliti emitovao, nego sa predsednikom „Dženeral elektriksa“, kompanije u čijem je NBC vlasništvu tada bio.
I sada se kao predsednik ponaša na isti način – želi da razgovara sa Putinom, shvata da se radi o odnosima između SAD i Rusije, a svi ostali će morati da se povinuju onome što se njih dvojica dogovore.
„I svi što se pretvaraju da nije tako i da neka Estonija o nečemu odlučuje, lažu prvo sami sebe, pa onda ostatak sveta“, zaključuje Malić.
