Šta sve može „robotska krv“: Fascinantno otkriće koje pomera granice nauke /foto/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Inženjeri Univerziteta Kornel napravili su modularnog robo-crva i robo-meduzu koji demonstriraju koristi „ugrađene energije“. Ovaj pristup, saopštili su sa Kornela, uključuje izvore energije ugrađene u telo mašine, čime se smanjuju njena težina i cena.
Crv i meduza su direktni „potomci“ vodenog mekog robota, inspirisanog ribicom lav i predstavljenog 2019. godine. On je mogao da skladišti energiju i napaja svoje aplikacije preko cirkulišuće hidraulične tečnosti – „robotske krvi“. Sličnu „krv“ imaju i dve „nove vrste“, ali s poboljšanim dizajnom za veći kapacitet baterije i gustinu snage.
„Meduza ima mnogo veći kapacitet baterije pa je trajanje njenog putovanja još duže. Crv je prva verzija napravljena izvan vode. Kada je pod vodom, ima podršku za plivanje, pa nije potreban egzoskelet. Ne mora da bude čvrst“, rekao je Rob Šepard, profesor mehaničkog i vazduhoplovnog inženjerstva i vođa oba projekta, i dodao:
„Ovako je evoluirao život na kopnu. Počnete s ribom, a zatim dobijete jednostavan organizam koji može da ide i po kopnu. Crv je jednostavan organizam, ali ima više slobode u kretanju.“
Srce oba robota je takozvana „redoks protočna baterija“ (RFB) u kojoj elektrolitske tečnosti rastvaraju i oslobađaju energiju kroz hemijske reakcije redukcije i oksidacije, ili redoks reakciju.
“Embodied energy”: In the same way that terrestrial life evolved from ocean swimmers to land walkers, soft robots are progressing, too, thanks to recent @CornellEng research in battery development and design. @ScienceAdvances @CornellMAE @Cornell_CBE https://t.co/ZWLFlO12by
— Cornell Chronicle (@CornellNews) January 27, 2025
Za robota u obliku meduze, dve istraživačke grupe su napravile RFB sa tetivom koja, kada se povuče, menja oblik zvona i pokreće stvorenje naviše. Kada se zvono opusti, ono se vraća dole. Prava inovacija su, prema Šepardovom mišljenju, poboljšanja baterije koje je napravio tim Lindena Arčera, istaknutog profesora inženjerstva i dekana Kornel inženjeringa.
Ključna inovacija robo-crva bio je njegov dizajn sa pregradama. Telo crva je niz međusobno povezanih mahuna, od kojih svaka ima motor i pokretač tetive tako da crv može da se skuplja i širi, ali i gomila anolitnih vrećica uronjenih u katolit.
„Postoji mnogo robota koji se pokreću hidraulički, a mi smo prvi koji koristimo hidrauličnu tečnost kao bateriju, što smanjuje ukupnu težinu robota, jer baterija ima dve svrhe - obezbeđuje energiju za sistem i obezbeđuje silu potrebnu za pokretanje“,rekao je Šepard.
Istraživači su testirali dva načina kretanja. Crv može da se kreće po tlu, pri čemu se svaka mahuna skuplja i zatim gura napred; crv takođe može da se probija gore-dole po vertikalnoj cevi kao gusenica, što je tehnika poznata kao puzanje sa dva sidra.
Robot nije baš brz – trebalo bi mu 35 sati da pređe 105 metara s jednim punjenjem – ali je brži od hidrauličkog robo-crva, preneo je „Kornel Hronikl“.
