Srpski junaci - na braniku otadžbine ponosno su stali, i na njemu, zauvek ostali /foto/
Srpski junaci - na braniku otadžbine ponosno su stali, i na njemu, zauvek ostali /foto/
Sputnik Srbija
Kajmakčalan, Gučevo, Tekeriš, Bizerta, Zejtinlik i drugi memorijali Velikog rata nisu samo spomen obeležja i vojnička groblja, već podsećanje na junaštvo i žrtvu... 26.01.2025, Sputnik Srbija
Kajmakčalan, Gučevo, Tekeriš, Bizerta, Zejtinlik i drugi memorijali Velikog rata nisu samo spomen obeležja i vojnička groblja, već podsećanje na junaštvo i žrtvu srpskih ratnika koji su poput bedema, na braniku otadžbine ponosno stali, i na njemu, zauvek ostali.
"I samo dotle, do tog kamena, do tog bedema, nogom ćeš stupit možda, poganom! Drzneš li dalje?"...Pesnik Đura Jakšić, u jednoj od najlepših rodoljubih pesama „Otadžbina“, najvernije prikazuje koliko je osećanje ljubavi prema rodnoj grudi duboko utkano u biće našeg naroda, i kolika je spremnost srpskog seljaka i vojnika da krvlju brani i odbrani svaki grumen zemlje svoje.
Prvi svetski rat, ili Veliki rat kako ga još nazivaju, za sobom je ostavio veliki broj žrtava, čije je grobove, mesta stradanja i junaštvo bilo neophodno na adekvatan način obeležiti i čuvati
U znak sećanja na njihovu žrtvu, na mestima stradnja srpskog vojnika podignuta su mnoga spomen obeležja, poput spomen-kosturnice na vojničkom groblju u Pirotu gde je sahranjeno je 7.610 hrabrih ratnika.
Obeležavanje i održavanje grobnih mesta poginulih i stradalih vojnika i civila tokom Prvog svetskog rata, kao i podizanje spomenika i spomen-kosturnica, počelo je još u toku samog rata
Još za vreme boravka srpske vojske na Krfu, 1916. godine izgrađen je prvi spomenik posvećen hrabrim ratnicima. Spomenik vojnicima Drinske divizije u grčkom selu Agios Mateos podigli su pripadnici Drinske divizije svojim saborcima na mestu gde se nalazilo vojničko groblje.
U prvim danima iskrcavanja srpske vojske na ostvo Krf, saveznički oficiri su na malom ostrvu Lazaret obavljali trijažu, tokom koje su najteži bolesnici upućeni na obližnje kamenito ostrvo Vido gde su iscrpljeni vojnici masovno umirali. (Vojnički grob na ostrvu Lazaret).
Skica spomenika na Zejtinliku. Idejno rešenje izgleda monumentalne spomen-kosturnice na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik, delo je arhitekte Aleksandra Vasića čiju je ideju razradio Nikolaj Krasnov.
Sav materijal za izgradnju Mauzoleja poticao je iz Srbije. Kamen za Mauzolej i krstove klesan je u majdanu Momin kamen kod Džepa, u Grdeličkoj klisuri, granit za oblaganje stigao je iz Kadine luke kod Ljiga, a cement iz Beočina.
Crkva Ružica na Kalemegdanu. Za vreme Prvog svetskog rata, 1915. godine crkva je razorena, a sadašnji izgled dobila je nakon obnove 1925. godine. Projekat rekonstrukcije radio je ruski arhitekta Nikolaj Krasnov. U neposrednoj blizini crkve nalazi se spomen kosturnica u kojoj su pohranjeni posmrtni ostaci vojnika poginulih tokom borbi za odbranu Beograda 1915. godine
Kosturnice su podizane pre svega na prostorima gde su vođene najveće bitke ili su bila najveća stradanja u zapadnoj Srbiji, Beogradu i na prostoru Makedonije
Prva velika evidencija ratničkih grobalja na prostoru Kraljevine SHS urađena je tokom 1920 i 1921. godine. Kraljevina SHS donela je više pravnih akata u vezi održavanja vojničkih grobalja, podizanja kosturnica, i spomenika. Određene obaveze u vezi sa tim pitanjem proisticale su i iz mirovnih ugovora
Spomen kosturnica u Udovu podignuta u spomen na 270 srpskih vojnika i oficira koje su zverski ubile bugarske komite na Veliki petak 2. aprila 1915. godine. Spomen-kosturnica završena je 1936. kada je i osvećena. Pored vojnika poginulih u "Valandovskom poklolju" tu su položene i kosti 2.000 njihovih ratnih drugova poginulih na jugu Makedonije, u opštinama Đevđelija, Dojran, Strumica i Negotino.
Prema podacima Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture u zemlji i inostranstvu, a najviše u Evropi i severnoj Africi, nalazi se više od šest hiljada srpskih vojničkih grobalja.
Neka groblja, poput onih u Tunisu su manje poznata i samim tim i slabije posećena ali ce ona, i pored toga, zbog svog istorijskog značaja svrstavaju među najvrednija
(Zajednički grob ruskih vojnika u mestu zvano Dragošnica, selo Lažac srez Bitoljski.) Veliki broj ruskih dobrovoljaca je pritekao u pomoć srpskom narodu o borbi za oslobođenje od turskog ropstva. Bitoljska bitka je bitka vođena u Prvom balkanskom ratu (od 16–19. novembra 1912).
Povodom obeležavanja 110. godina od kraja Prvog svetskog rata, Arhiv Jugoslavije priredio je izložbu "Memorijali Prvog svetskog rata u fondovima i zbirkama Arhiva Jugoslavije" na kojoj su prikazani memorijali Prvog svetskog rata – groblja, kosturnice, spomenici i druga spomen-obeležja
Arhiv Jugoslavije baštini građu nastalu u okviru državnih organa nekadašnje Jugoslavije, koja se tiče celog prostora te zemlje i svih njenih građana, zbog čega se u ovoj ustanovi čuva različita arhivska građa i o memorijalima Srpske Kraljevske vojske i o memorijalima Austrougarske vojske, kao i drugih savezničkih i neprijateljskih vojski.
Pored fotografija memorijala, postavku izložbe čine i različiti dokumenti – od prepiske raznih organa u vezi uređivanja grobalja i podizanja spomen-obeležja, preko spiskova osoba sahranjenih u grobljima, skicama počivališta kao i planova spomenika i spomen-kosturnica
Autori izložbe su istoričari dr Nenad Lajbenšperger iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture i msr Dragan Teodosić i Jelena Đurišić iz Arhiva Jugoslavije, uz saradnju više pojedinaca.
Kako u prošlosti, tako i danas, srpski narod čuva sećanje na žrtvu koju su naši preci ugradili u bedem slobode. Obeležavaju se godišnjice slavnih bitaka, polažu venci na spomen obeležja i odaje počast srpskom vojniku koji je na branik otadžbine položio ono najvrednije što je imao - život
Pristup ćaskanju je blokiran zbog narušavanja pravila.
Ponovo možete da učestvujete za:∞.
Ako se ne slažete sa blokiranjem, koristite formular za povratne informacije
Razgovor je završen. U diskusiji možete učestvovati 24 sata od objavljivanja članka.
!["I samo dotle, do tog kamena, do tog bedema, nogom ćeš stupit možda, poganom! Drzneš li dalje?"...Pesnik Đura Jakšić, u jednoj od najlepših rodoljubih pesama „Otadžbina“, najvernije prikazuje koliko je osećanje ljubavi prema rodnoj grudi duboko utkano u biće našeg naroda, i kolika je spremnost srpskog seljaka i vojnika da krvlju brani i odbrani svaki grumen zemlje svoje. - Sputnik Srbija](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/16/1181870895_0:0:3122:2048_600x0_80_0_1_998a3fb14f3d31ed2620d55b8020527f.jpg.webp ""I samo dotle, do tog kamena, do tog bedema, nogom ćeš stupit možda, poganom! Drzneš li dalje?"...Pesnik Đura Jakšić, u jednoj od najlepših rodoljubih pesama „Otadžbina“, najvernije prikazuje koliko je osećanje ljubavi prema rodnoj grudi duboko utkano u biće našeg naroda, i kolika je spremnost srpskog seljaka i vojnika da krvlju brani i odbrani svaki grumen zemlje svoje.")
![Povodom obeležavanja 110. godina od kraja Prvog svetskog rata, Arhiv Jugoslavije priredio je izložbu "Memorijali Prvog svetskog rata u fondovima i zbirkama Arhiva Jugoslavije" na kojoj su prikazani memorijali Prvog svetskog rata – groblja, kosturnice, spomenici i druga spomen-obeležja - Sputnik Srbija](https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/16/1181873950_0:0:3024:2048_600x0_80_0_1_0a8f31f6a248ac7bbdc05041a27a97d9.jpg.webp "Povodom obeležavanja 110. godina od kraja Prvog svetskog rata, Arhiv Jugoslavije priredio je izložbu "Memorijali Prvog svetskog rata u fondovima i zbirkama Arhiva Jugoslavije" na kojoj su prikazani memorijali Prvog svetskog rata – groblja, kosturnice, spomenici i druga spomen-obeležja")
