Počinje svetski rat – za dominaciju u veštačkoj inteligenciji
© Sputnik / Marija Jakovljević
Pratite nas
Svetski rat je u toku, borbena dejstava su za sada ograničena na Ukrajinu i Bliski istok ali se u novom multipolarnom svetu koji se rađa vodi prilično surova borba u svim oblastima, pa i u oblasti veštačke inteligencije, kaže za Sputnjik pisac i filozof Filip Grbić povodom najave Donalda Trampa da će uložiti čak 500 milijardi dolara u tu oblast.
Pre nekoliko godina ruski predsednik Vladimir Putin jasno je rekao da će globalna dominacija biti u rukama onog ko kontroliše tehnologiju veštačke inteligencije i očigledno je da se u tu oblast mnogo ulaže, podseća Grbić.
Veštačka inteligencija – oruđe globalne dominacije
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je ulaganje do 500 milijardi dolara iz privatnog sektora u izgradnju infrastrukture veštačke inteligencije (AI).
Tramp je na konferenciji za novinare u Beloj kući otkrio da kompanije „Open AI“, „Soft Bank“ i „Orakl“ planiraju zajednički projekat pod nazivom „Stargejt“.
„Želimo da zadržimo ovaj projekat u našoj zemlji. Kina je konkurent, drugi su konkurenti. Moramo da izgradimo ovu infrastrukturu“, rekao je Tramp i dodao da će taj projekat omogućiti otvaranje više od 100.000 radnih mesta.
„Za sada nisam čuo da je ijedan subjekt, bilo da je državni ili privatni, uložio više nego što Tramp najavljuje. Drugim rečima, distopijski scenariji po kojima je opasnost od veštačke inteligencije u tome da ona tobože postane samosvesna pa da se okrene protiv ljudi, u stvari je detinjasta, a najveća opasnost kad je reč o tome je deficit demokratskog legitimiteta. Dakle, ko kontroliše tu tehnologiju. I ovde se radi, ni manje ni više nego o planetarnoj dominaciji i o tome da u demokratijama narod nema način da kontroliše oligarhe koji su vlasnici tih tehnologija. Štaviše, može se reći da laik nije u stanju ni da prati šta se po tom pitanju događa, a događaju se dramatične promene, izuzetno brzo, koje je jako teško pratiti,“ objašnjava Grbić.
To će očigledno izazvati i ogromne promene na tržištu rada i načinu na koji se vode hibridni i drugi ratovi u međunarodnim odnosima i „pokidaće tkivo načina na koji su do sada trgovale i poslovale nacije i imale animozitete među sobom“, dodaje Grbić.
Moć tehnološke oligarhije
Međutim, problem je, i tu je opasnost, smatra naš sagovornik, što se ne vidi način na koji će birači moći da kontrolišu upravljanje tim tehnologijama i u tom smislu smo svedoci uspostavljanja jedne nove tehnološke oligarhije koja postaje moćnija od one stare industrijske.
„U tom smislu verujem da će narednih nekoliko godina biti uzbudljive za posmatrače, a za mnoge ljude i bolne. Bićemo svedoci bolnih promena za milione.“
Kineska prednost u AI – Tramp zna kome se obraća
Trebalo bi imati u vidu i retorički aspekt Trampove najave jer on po ulasku u Belu kuću ima potrebu da predstavi da je nasledio nekompetentnu Bajdenovu administraciju koja je nanela štetu SAD u svim oblastima, uključujući i AI, dodaje Grbić.
On nije siguran u to da Kina ima stvarnu prednost u odnosu na SAD kad je reč o razvoju tehnologija AI kako implicira Tramp svojom izjavom, ali ističe da američki predsednik zna šta radi i kome se obraća.
„To su izjave za unutrašnju upotrebu kad kritikuje Ameriku što nije dovoljno ulagala. Izvesno je da je AI specifično i sasvim novo područje borbe u kom će biti vrlo brutalno rivalstvo između antagonizovanih velikih sila. Mislim pre svega na SAD, Kinu i Rusiju ali tu se pojavljuju i drugi igrači kao što su Brazil, Indija, Turska, Južnoafrička Republika i Meksiko možda, tako da ko tu ima prednost nije do kraja jasno. Međutim, ono što jeste jasno, to je da zapadne liberalne demokratije gube svoju višedecenijsku prednost kad je reč o moći i kapitalu u odnosu na Aziju ili na Istočnu Evropu, mislim pre svega na Rusiju.“
Ispostavilo se da taj liberalnodemokratski okvir, kako kaže Grbić, nije najpogodniji za razvoj efikasnog kapitalizma i da postoje drugi, neliberalni okviri koji su efikasniji.
Podilaženje biračima
Kad je reč o Trampovoj najavi otvaranja 100.000 radnih mesta u AI industriji, prema mišljenju sagovornika Sputnjika, očigledno je da time podilazi američkim biračima, pošto je jasno da tamo gde ulazi AI obično se zatvaraju radna mesta.
Razvojem AI i robotizacijom najviše stradaju radna mesta onih koji se u SAD zovu plavim kragnama, odnosno industrijske radničke klase, dodaje Grbić.
„A veštačka inteligencija može u velikoj meri da pogodi sve one urbane poslove, takoreći bele kragne – srednji i niži menadžment. Verujem da bi ta izjava trebalo da zvuči utešno i da umanji strah od tih brzih promena. Samo mi nije jasno gde će tih 100.000 radnih mesta da se stvori, budući da, prema mojim saznanjima, ovi visokotehnološki giganti poput Gugla i Fejsbuka* jedva da zapošljavaju 10.000 ljudi, ako i toliko. Za razliku od automobilske industrije koja zapošljava desetine ako ne i stotine hiljada ljudi. Krupan visokotehnološki kapital koji stvara ogroman profit, srazmerno gledano ne stvara takvo društveno blagostanje i mali broj ljudi je uključen u to“, zaključio je Grbić.
Pogledajte i:
