https://lat.sputnikportal.rs/20250119/akademik-slavenko-terzic-srbija-i-kad-balansira-ne-sme-da-izgubi-kompas-video-1181766133.html
Akademik Slavenko Terzić: Srbija i kad balansira ne sme da izgubi kompas /video/
Akademik Slavenko Terzić: Srbija i kad balansira ne sme da izgubi kompas /video/
Sputnik Srbija
Epoha u kojoj živimo donela je gaženje svih pravila, stvorila haos kome mora doći kraj kada će se uspostaviti koliko-toliko stabilni međunarodni odnosi. U svemu... 19.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-19T22:22+0100
2025-01-19T22:22+0100
2025-01-19T22:22+0100
svet
svet
svet – politika
srbija
srbija – politika
od četvrtka do četvrtka
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/14/1161461333_0:128:2418:1488_1920x0_80_0_0_700667e99ba6db8c868c5cf1070c46c4.jpg
U takvim okolnostima Srbija treba da ima zdravu spoljnopolitičku orijentaciju i da zna ko su joj prijatelji i saveznici, smatra Terzić i dodaje da ima utisak da u nekim momentima naša zemlja isuviše podleže zapadnim pritiscima.„Naravno, naša pozicija je takva da moramo da balansiramo ali u tom balansiranju ne smemo da izgubimo kompas“, poručuje akademik.Rešenje srpskog pitanja ključno za stabilnost BalkanaOn takođe smatra da je ključno nerešeno pitanje na Balkanu – srpsko pitanje te da bez njegovog rešavanja nema stabilnosti ovog regiona.On podseća da je još Fridrih Nauman, koji je bio ideolog nemačkih liberala, u svojim knjigama iz 1915-1916. razvio tezu koja je bila veoma slična sadašnjoj evropskoj politici a to je da ceo Balkan treba da bude zona nemačke marke, danas bi to značilo zona evra, a da Balkan treba da bude podeljen na veliki broj malih država trabanata dok Srbija nije zaslužila da bude ni trabant nego da je okolne sile moraju stalno držati pod kontrolom.„Mislim da je to politika kojoj teži EU i zapadna politika. Ona je dala svoje rezultate proterivanjem Srba iz Hrvatske i BiH, žigosanjem Srba kao genocidnog naroda, osvajača, imperijalista ali toj propagandi jednog dana mora doći kraj. Verujem da će doći do otrežnjenja makar evropskog sveta i da će ih naročito ekeonomske prilike naterati da vode zdraviju, racionalniju politiku. Nisam veliki optimista u pogledu rešavanja srpskog pitanja u doglednoj budućnosti ali treba znati da bez rešavanja srpskog pitanja nema stabilnosti Balkana“, uveren je Terzić.Zapadni klišei prisutni od AustrougarskeNa pitanje da li to znači da je po zapadnoj logici normalno da najveći narod na Balkanu bude obespravljen, akademik objašnjava da tamo očigledno smatraju da će na taj način pacifikovati Srbe.Iako u nekim zapadnim zemljama dolazi do promena, to će, po njegovom mišljenju, biti vrlo spor proces jer će se zapadne elite grčevito boriti za svoje pozicije i neće se tako lako predati:„Verujem da će i u narednim decenijama i Balkan, i cela Evropa biti u prilično rovitom stanju kriza, smena političkih garnitura, straha od Rusije, straha od velike Srbije. Profesor Čedomir Popov je davno pitao koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika, a iako je Srbija praktično svedena na veličinu iz 1912. godine, osim što je Vojvodina ostala njen deo, i dalje se šire teze o velikosrpskoj opasnosti i velikosrpskom malignom uticaju i ruskom malignom uticaju preko Srba. Sve su to propagandni klišei zasnovani na verskoj netoleranciji ali imaju vrlo jaku funkciju u donošenju političkih odluka na Zapadu.“Šta Srbima donosi TrampProcenjujući šta bi, u tom kontekstu, mogao doneti dolazak Donalda Trampa u Belu kuću, Terzić kaže da nije veliki optimista.Iako bismo mi želeli da bude drukčije, velike države se, kako kaže, uglavnom dogovaraju sledeći svoje šire globalne interese, ali dosta zavisi i od naše politike, od toga koliko smo postojani u svojoj orijentaciji.Istovremeno, Terzić smatra da je malo je verovatno da će Srbija postati deo EU jer ono što važi za druge zemlje ne važi za Srbiju kojoj se ispostavljaju razni zahtevi, ucene, nova pravila i standardi, a ne veruje da će se takva situacija menjati u dogledno vreme.„S druge strane, Kina je pokazala da uvažava neke naše interese, siguran sam da i Rusija uvažava naše interese. Možda će i neke države EU moći da budu naši partneri i saveznici. Ali verujem da se bura, koja je započela u međunarodnim odnosima, neće tako lako smiriti“, ocenjuje akademik.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
svet, svet – politika, srbija, srbija – politika, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja
svet, svet – politika, srbija, srbija – politika, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja
Akademik Slavenko Terzić: Srbija i kad balansira ne sme da izgubi kompas /video/
Epoha u kojoj živimo donela je gaženje svih pravila, stvorila haos kome mora doći kraj kada će se uspostaviti koliko-toliko stabilni međunarodni odnosi. U svemu tome Srbija treba da se ponaša tako da joj pred očima budu pre svega njeni nacionalni interesi, ocenjuje akademik Slavenko Terzić opisujući dramatičnu situaciju u svetu.
U takvim okolnostima Srbija treba da ima zdravu spoljnopolitičku orijentaciju i da zna ko su joj prijatelji i saveznici, smatra Terzić i dodaje da ima utisak da u nekim momentima naša zemlja isuviše podleže zapadnim pritiscima.
„Naravno, naša pozicija je takva da moramo da balansiramo ali u tom balansiranju ne smemo da izgubimo kompas“, poručuje akademik.
Rešenje srpskog pitanja ključno za stabilnost Balkana
On takođe smatra da je ključno nerešeno pitanje na Balkanu – srpsko pitanje te da bez njegovog rešavanja nema stabilnosti ovog regiona.
„Svi znamo da su Srbi etnički očišćeni iz Hrvatske a da je Hrvatska, za nagradu, ušla u EU, da su Srbi očišćeni iz dobrog dela BiH, da su se Srbi za vreme režima Mila Đukanovića nalazili pod snažnim pritiskom u Crnoj Gori, da ih svaki dan proteruju sa Kosova i Metohije. Ali mislim da je potpuno pogrešna strategija da se eliminacijom srpskog faktora na Balkanu može postići neka stabilnost. To je stara teza, pre svega nemačka, još od pre Prvog svetskog rata“, konstatuje Terzić.
On podseća da je još Fridrih Nauman, koji je bio ideolog nemačkih liberala, u svojim knjigama iz 1915-1916. razvio tezu koja je bila veoma slična sadašnjoj evropskoj politici a to je da ceo Balkan treba da bude zona nemačke marke, danas bi to značilo zona evra, a da Balkan treba da bude podeljen na veliki broj malih država trabanata dok Srbija nije zaslužila da bude ni trabant nego da je okolne sile moraju stalno držati pod kontrolom.
„Mislim da je to politika kojoj teži EU i zapadna politika. Ona je dala svoje rezultate proterivanjem Srba iz Hrvatske i BiH, žigosanjem Srba kao genocidnog naroda, osvajača, imperijalista ali toj propagandi jednog dana mora doći kraj. Verujem da će doći do otrežnjenja makar evropskog sveta i da će ih naročito ekeonomske prilike naterati da vode zdraviju, racionalniju politiku. Nisam veliki optimista u pogledu rešavanja srpskog pitanja u doglednoj budućnosti ali treba znati da bez rešavanja srpskog pitanja nema stabilnosti Balkana“, uveren je Terzić.
Zapadni klišei prisutni od Austrougarske
Na pitanje da li to znači da je po zapadnoj logici normalno da najveći narod na Balkanu bude obespravljen, akademik objašnjava da tamo očigledno smatraju da će na taj način pacifikovati Srbe.
„To je opet vrlo stara teza i ista matrica da su Rusi velikoruski imperijalisti a Srbi velikosrpski imperijalisti i da tamo ugnjetavaju Rusi a ovde Srbi. To je teza još iz vremena Austorugarske, pre Kominterne i ona i dalje funkcioniše u međunarodnim odnosima. Srbi su većinom pravoslavni hrišćanski narod, iako je ranije bilo i Srba muslimana i katolika. A postoji duboki animozitet određenih krugova na Zapadu prema svemu što je pravoslavni svet i pravoslavna civilizacija ili kako Hrvati kažu Bizant. Okupacioni upravnik Bosne Benjamin Kalaj imao je besedu u Mađarskoj akademiji nauka „Ugarska na granici istoka i zapada“ i tu razvija tezu koja je i danas veoma popularna o nepomirljivoj protivrečnosti između istočnog i zapadnog duha. Istočni duh je despotija, autokratija, mrak, Vizantija a zapadni duh je pravo i sloboda. Ta pojednostavljeni stereotip, kliše na žalost i danas određuje političke odluke mnogih država i Evrope , i Amerike“, primećuje Terzić.
Iako u nekim zapadnim zemljama dolazi do promena, to će, po njegovom mišljenju, biti vrlo spor proces jer će se zapadne elite grčevito boriti za svoje pozicije i neće se tako lako predati:
„Verujem da će i u narednim decenijama i Balkan, i cela Evropa biti u prilično rovitom stanju kriza, smena političkih garnitura, straha od Rusije, straha od velike Srbije. Profesor Čedomir Popov je davno pitao koliko Srbija treba da bude mala da ne bi bila velika, a iako je Srbija praktično svedena na veličinu iz 1912. godine, osim što je Vojvodina ostala njen deo, i dalje se šire teze o velikosrpskoj opasnosti i velikosrpskom malignom uticaju i ruskom malignom uticaju preko Srba. Sve su to propagandni klišei zasnovani na verskoj netoleranciji ali imaju vrlo jaku funkciju u donošenju političkih odluka na Zapadu.“
Procenjujući šta bi, u tom kontekstu, mogao doneti dolazak Donalda Trampa u Belu kuću, Terzić kaže da nije veliki optimista.
„Ne verujem da će doći do bilo kakvog velikog zaokreta u američkoj spoljnoj politici prema nama. Moguće da će doći do nekog dogovora na krupnom planu, da će Tramp pokušati da napravi neke dogovore s Rusijom i Kinom, s Rusijom pre svega, jer je stara američka, naročito Kisindžerova težnja bila da dođe do približavanja Rusije i Amerike a protiv Kine. Ali mislim da su odnosi Rusije i Kine dovoljno čvrsti i da se to ne može desiti i da će zato doći do nekog trojnog dogovora Kine, Rusije i Trampa, bar za njegovog mandata, o nekoj vrsti regulisanja međunarodnih odnosa na globalnom planu. Ova sitna pitanja kakvo je naše, ne verujem da će biti na dnevnom redu, bar za izvesno vreme“, pretpostavlja akademik.
Iako bismo mi želeli da bude drukčije, velike države se, kako kaže, uglavnom dogovaraju sledeći svoje šire globalne interese, ali dosta zavisi i od naše politike, od toga koliko smo postojani u svojoj orijentaciji.
Istovremeno, Terzić smatra da je malo je verovatno da će Srbija postati deo EU jer ono što važi za druge zemlje ne važi za Srbiju kojoj se ispostavljaju razni zahtevi, ucene, nova pravila i standardi, a ne veruje da će se takva situacija menjati u dogledno vreme.
„S druge strane, Kina je pokazala da uvažava neke naše interese, siguran sam da i Rusija uvažava naše interese. Možda će i neke države EU moći da budu naši partneri i saveznici. Ali verujem da se bura, koja je započela u međunarodnim odnosima, neće tako lako smiriti“, ocenjuje akademik.
