Poslednji američki manevar protiv Srbije i Rusije - mora se sačekati novi tim u Beloj kući
13:15 18.01.2025 (Osveženo: 13:22 18.01.2025)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
„Mislim da je priča o NIS-u čist geopolitički manevar. Jednostavno, američka strana želi da nas potpuno privede u svoj tabor. Zašto to radi baš sada na kraju mandata trenutne administracije, ne znam, ali mislim da ono što naša strana može da uradi, u najmanju ruku, jeste da ovakve pregovore odloži, a prave pregovore povede sa novom administracijom“.
Ovako Vladan Pavlović, analitičar poljske kompanije IPOPEMA sekjuritis komentariše u „Energiji Sputnjika“ američke sankcije naftnom sektoru Rusije, koje se preslikavaju i na Naftnu industriju Srbije, čiji je većinski vlasnik ruski „Gasprom“.
Sa izjavom ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je rekao da nacionalizacija NIS-a ne dolazi u obzir jer nije predviđena međudržavnim sporazumom, čuli smo i rusku stranu. Do sad smo imali prilike da čujemo samo američku, koja traži bezuslovan izlazak Ruske Federacije iz čitave priče. Ovo, kaže Pavlović, znači da se eventualno može ići na dogovor u smislu otkupa, na odlaganje i dogovor sa dolazećom američkom administracijom, ili na „privremenu“ nacionalizaciju.
Ta vrsta nacionalizacije podrazumevala bi nešto što je rađeno u drugim evropskim zemljama koje su, kada su uvedene sankcije ruskim firmama, njih tobože nacionalizovale, odnosno privremeno preuzele vlasništvo ruskih firmi da bi, nakon okončanja rata u Ukrajini, u dogovoru sa ruskom stranom konačno definisali vlasništvo.
Pretpostavka je da će, kada u jednom trenutku bude sklopljen mir, odnosi biti vraćeni u normalu, a to bi značilo povratak stranih kompanija na rusko tržište i obrnuto, vraćanje Rusima udeo u kompanijama koje su imali van Rusije u Evropi. Možda je to model koji bi mogao funkcionisati i kod nas. Dakle, da ne to bude „gruba“ nacionalizacija, već privremeni prenos vlasništva na Srbiju gde bi Srbija postala pro forme vlasnik. Kasnije, kada se bi se rat okončao, postigao bi se neki međusobni sporazum, rekao je Pavlović u razgovoru sa Jelicom Putnjiković.
Čak i kada bi se ta pretpostavka uzela za primer, objašnjava naš sagovornik, odnosno kada bi Srbija postala vlasnik NIS-a, javila bi se mnoga druga pitanja poput onih ko bi činio novi menadžment kompanije, ko bi njome upravljao, šta bi bili njihovi dalji planovi, u šta bi ulagali, koja bi bila politika dividendi i tome slično.
NIS-ova rafinerija nafte u Pančevu jedna od najsavremenijih rafinerija u ovom delu Evrope, sa maksimalnim projektovanim kapacitetom od 4,8 miliona tona godišnje.
© NIS
Politika čekanja
Pavlović smatra da nema svrhe pregovarati sa ljudima koji su još sedam dana u kancelariji i koji su nam postavili nerazumne uslove, kada postoji mogućnost da sa novom administracijom dođu i novi uslovi. Oni se, možda, neće značajno ni promeniti, ali bi bilo mudrije ipak ih saslušati.
Ja ne kažem da će se uslovi promeniti ili bitno izmeniti, ali možda će nova administracija imati drugačiji pogled na NIS. Mi i dalje zavisimo 90 odsto od Rusije kada je u pitanju snabdevanje gasom, iako ne postoji zavisnost od NIS-a za naftu. Ta nafta nije više ruska, ona može biti i iračka i u tom pogledu nema povezanosti sa Rusijom.
Kada je u pitanju snabdevanje naftom, Srbiji je bitniji JANAF odnosno Jadranski naftovod koji je, iznenađujuće, pokazao dobru volju da nam ne obustavi isporuku. Razlog tome je, kaže Pavlović, što 70 odsto prihoda JANAF-a dolazi upravo od NIS-a koji im je glavni kupac. Ukoliko NIS bude blokiran, najverovatnije bi usledio i bankrot JANAF-a.
JANAF (Jadranski naftovod) je hrvatska kompanija koja upravlja međunarodnim transportom nafte od terminala Omišljaj do rafinerija u jugoistočnoj i srednjoj Evropi.
© Sputnik / Viktor Toločko
/ JANAF možda i može da preusmeri jedan krak snabdevanja prema Mađarskoj ili Austriji, ali NIS im je kupac broj jedan i oni imaju dugoročan ugovor sa njima na dve godine. To bi bilo i za njih udar, možda čak i veći nego za NIS. Juče su izašli sa saopštenjem u kome kažu da uopšte ne znaju kako će se završiti dogovor oko NIS-a i da s tim uvezi ne mogu da znaju ni kakav im je budući plan poslovanja.
Da li je NIS poklonjen?
Među najkritičnijim komentarima vezanim za samo poslovanje i kupovinu NIS-a su oni koji tvrde da je Naftna industrija Srbije poklonjena Rusima. Pavlović takve tvrdnje smatra zabludom i objašnjava je brojkama.
Često se govori da je NIS „dat“ za 400 miliona evra, ali to nije tačno. Deo od 56 procenata je dat za 400 miliona evra, što znači da je on tada okvirno vredeo 800 miliona evra. Postoji još jedna iskrivljena slika, kada se pominje Južni tok. Za njega se isto krivi Rusija, ali Rusija nije obustavila taj projekat, već Bugarska.
Rusi su, nastavlja Pavlović, pri kupovini NIS-a dobili i deo duga koji su morali da vrate. Kupili su kompaniju koja je imala 100 miliona evra ne neto, već operativnog gubitka i 300 miliona duga. Tada je kapacitet rafinerije bio 2,8 miliona tona, dok je danas kapacitet 4,5 miliona.
NIS-ove pumpe danas spadaju u neke od najbolje opremljenih i najsavremenijih pumpi u regionu.
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Pedeset odsto cene koju građani plaćaju na pumpama danas ide direktno u budžet Republike Srbije, objašnjava on, dok ostalih 50 ide NIS-u kao prihod.
NIS između Istoka i Zapada
Pavlović ističe da pritisci na NIS stižu sa obe strane, inače međusobno suprotstavljene, sa različitim geopolitičkim interesima, te da izlazak iz situacije nije jednostavan.
Jedino što bih mogao da savetujem ljudima koji će morati da donesu odluku o ovome jeste da, mada je za to već kasno, nije ni trebalo ulaziti u pregovore sa odlazećom američkom administracijom koja, pri tome, ima izrazito čvrst stav o svemu ovome. Trebalo je da primene neki svoj autoritet i sačekaju novu administraciju.
Čudno je uopšte i što su dati ovako tesni rokovi za jednu kompaniju koja nema skoro pa nikakve važnosti u sukobu Rusije i Amerike u Ukrajini, te Pavlović ne vidi ni razlog da se ovo pitanje reši odmah, po hitnom postupku.
Pogledajte i:
