https://lat.sputnikportal.rs/20250117/medjudrzavni-odnosi-rusije-i-irana-od-xvi-veka-do-danas-1181610674.html
Međudržavni odnosi Rusije i Irana: Od XVI veka do danas
Međudržavni odnosi Rusije i Irana: Od XVI veka do danas
Sputnik Srbija
Diplomatski kontakti između Rusije i Persije datiraju iz XVI veka. Vlade su 1920. razmenile note o uzajamnom priznanju, a Iran je 1991. izrazio spremnost da... 17.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-17T09:15+0100
2025-01-17T09:15+0100
2025-01-17T09:15+0100
rusija
rusija
rusija – politika
iran
diplomatski odnosi
politički odnosi
ekonomski odnosi
trgovinski odnosi
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/1f/1150232391_0:146:2800:1721_1920x0_80_0_0_ec0395af4458cc85cd2c3dac47c2e337.jpg
Važan doprinos jačanju pravnog okvira rusko-iranskih odnosa bilo je potpisivanje Sporazuma o osnovama odnosa i principima saradnje između Ruske Federacije i Islamske Republike Iran 2001. godine u Moskvi. Stupio je na snagu 2002. godine.Saradnja sa Iranom je važan pravac osiguravanja ruskih nacionalnih interesa i ima za cilj jačanje stabilnosti i bezbednosti na Zakavkazju i u centralnoj Aziji, kao i na Bliskom istoku.Stalni kontaktiIzmeđu Rusije i Irana postoje stalni kontakti na najvišem i visokom nivou.Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je Iran 2007, 2015, 2017, 2018. i 2022. godine, a više puta je razgovarao sa vrhovnim vođom Irana, ajatolahom Alijem Hamneijem.Bivši predsednik Irana Hasan Rohani posetio je Rusiju 2014, 2015. i 2017. godine. Bivši iransi predsednik Ibrahim Raisi, koji je nastradao u padu helikoptera 2024. godine, posetio je Rusiju 2022. i 2023. godine. Predsednik ruske Dume Vjačeslav Volodin, koji je predstavljao Rusiju na sahrani Raisija, preneo je poruku ruskog lidera iranskom rukovodstvu, ističući da je Putin uveren da će Teheran prevazići sva iskušenja i da će nastaviti putem jačanja suvereniteta.Putin je u julu 2024. razgovarao telefonom sa novim predsednikom Irana Masudom Pezeškijanom. Čestitao mu je pobedu na predsedničkim izborima. Lideri Rusije i Irana su se sastali u oktobru 2024. u Ašhabadu, a zatim i u oktobru u okviru Samita BRIKS-a u Kazanju.Trgovinsko-ekonomska saradnjaTrgovinsko-ekonomska saradnja Rusije i Irana je stabilna.Krajem 2023. godine potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini između Evroazijskog ekonomskog saveza (EAEU) i Irana. Očekuje se da će sporazum stupiti na snagu 2025. godine i zameniti privremeni sporazum koji je na snazi od 2019. godine.Rusija je podržala prijem Irana u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS). Iran je u julu 2023. godine postao član organizacije. Pridružio se BRIKS-u početkom 2024. godine.Rast trgovinskog prometa pozitivno utiče na rusko-iransku saradnju, uključujući i u pogledu povećanja obima plaćanja u nacionalnim valutama. Obračuni u nacionalnim valutama su 2018. iznosili nešto više od 40 odsto, dok su u 2019. prema različitim procenama premašili 50 odsto.Nuklearna saradnjaNajvažniji aspekt saradnje Rusije i Irana je nuklearni. 2017. godine potpisan je Memorandum o uzajamnom razumevanju između „Rosatoma“ i Organizacije za nuklearnu energiju Irana u oblasti transporta nuklearnih materijala.Prvi blok nuklearne elektrane, završen uz učešće Rusije, priključen je na nacionalni energetski sistem Irana u septembru 2011. godine.Uspostavljena je saradnja i u gasnom sektoru. Od 2002. godine u Iranu radi predstavništvo „Gasproma“.Razvija se i saradnja u oblasti logistike i transporta. Rusija, Iran i Indija su 1999. godine razvile projekat međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug“. Ukupna dužina koridora od Sankt Peterburga do luke Mumbaj je 7.200 kilometara.Vojna saradnjaRusko-iranska vojno-tehnička saradnja razvija se strogo u skladu sa aktuelnim međunarodnim pravnim normama. Moskva je 2016. godine ispunila obaveze koje se tiču ugovora o isporuci sistema S-300 Teheranu.Ambasador Rusije u Teheranu Levan Džagarjan naveo je da Rusija i Iran, nakon ukidanja embarga UN na oružje, vode dijalog o različitim tipovima ruskog oružja. Tu spadaju ruske korvete, raketni čamci, podmornice i lovci i drugo.„Sojuz“ je izveo u orbitu svemirsku letelica za daljinsko ispitivanje Zemlje „Hajam“, koja je napravljena po narudžbini Irana.Rusko-iranska saradnja se razvija i u kulturnoj, humanitarnoj, naučno-obrazovnoj sferi. Prvi Ruski centar u Iranu otvoren je 2017. godine na Fakultetu za strane jezike i književnost univerziteta u Teheranu. Trenutno je na snazi više od 244 sporazuma o saradnji između ruskih i iranskih naučno-obrazovnih organizacija. Iran je takođe i jedan od najperspektivnijih turističkih partnera Rusije.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20241229/lavrov-moskva-i-teheran-uskoro-zakljucuju-sporazum-o-saradnji-u-odbrani-i-bezbednosti-1181094344.html
iran
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, iran, diplomatski odnosi, politički odnosi, ekonomski odnosi, trgovinski odnosi
rusija, rusija – politika, iran, diplomatski odnosi, politički odnosi, ekonomski odnosi, trgovinski odnosi
Međudržavni odnosi Rusije i Irana: Od XVI veka do danas
Diplomatski kontakti između Rusije i Persije datiraju iz XVI veka. Vlade su 1920. razmenile note o uzajamnom priznanju, a Iran je 1991. izrazio spremnost da nastavi odnose sa Rusijom kao državom naslednicom SSSR-a.
Važan doprinos jačanju pravnog okvira rusko-iranskih odnosa bilo je potpisivanje Sporazuma o osnovama odnosa i principima saradnje između Ruske Federacije i Islamske Republike Iran 2001. godine u Moskvi. Stupio je na snagu 2002. godine.
Rusko-iranski politički dijalog zasniva se na podudarnosti ili bliskosti stavova dveju zemalja o većini pitanja globalne i regionalne agende, između ostalog, o izgradnji multipolarnog svetskog poretka zasnovanog na međunarodnom pravu, jačanju uloge UN u međunarodnim poslovima i suprotstavljanju novim izazovima i pretnjama.
Saradnja sa Iranom je važan pravac osiguravanja ruskih nacionalnih interesa i ima za cilj jačanje stabilnosti i bezbednosti na Zakavkazju i u centralnoj Aziji, kao i na Bliskom istoku.
Između Rusije i Irana postoje stalni kontakti na najvišem i visokom nivou.
Ruski predsednik Vladimir Putin posetio je Iran 2007, 2015, 2017, 2018. i 2022. godine, a više puta je razgovarao sa vrhovnim vođom Irana, ajatolahom Alijem Hamneijem.
Bivši predsednik Irana Hasan Rohani posetio je Rusiju 2014, 2015. i 2017. godine. Bivši iransi predsednik Ibrahim Raisi, koji je nastradao u padu helikoptera 2024. godine, posetio je Rusiju 2022. i 2023. godine. Predsednik ruske Dume Vjačeslav Volodin, koji je predstavljao Rusiju na sahrani Raisija, preneo je poruku ruskog lidera iranskom rukovodstvu, ističući da je Putin uveren da će Teheran prevazići sva iskušenja i da će nastaviti putem jačanja suvereniteta.
Putin je u julu 2024. razgovarao telefonom sa novim predsednikom Irana Masudom Pezeškijanom. Čestitao mu je pobedu na predsedničkim izborima. Lideri Rusije i Irana su se sastali u oktobru 2024. u Ašhabadu, a zatim i u oktobru u okviru Samita BRIKS-a u Kazanju.
Trgovinsko-ekonomska saradnja
Trgovinsko-ekonomska saradnja Rusije i Irana je stabilna.
Do kraja 2023. godine trgovinski promet između Rusije i Irana iznosio je oko četiri milijarde dolara. Prema podacima iz septembra 2024. godine, zajednički trgovinski promet procenjen je na 2,5 milijardi evra.
Krajem 2023. godine potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini između Evroazijskog ekonomskog saveza (EAEU) i Irana. Očekuje se da će sporazum stupiti na snagu 2025. godine i zameniti privremeni sporazum koji je na snazi od 2019. godine.
Rusija je podržala prijem Irana u Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS). Iran je u julu 2023. godine postao član organizacije. Pridružio se BRIKS-u početkom 2024. godine.
Rast trgovinskog prometa pozitivno utiče na rusko-iransku saradnju, uključujući i u pogledu povećanja obima plaćanja u nacionalnim valutama. Obračuni u nacionalnim valutama su 2018. iznosili nešto više od 40 odsto, dok su u 2019. prema različitim procenama premašili 50 odsto.
Najvažniji aspekt saradnje Rusije i Irana je nuklearni. 2017. godine potpisan je Memorandum o uzajamnom razumevanju između „Rosatoma“ i Organizacije za nuklearnu energiju Irana u oblasti transporta nuklearnih materijala.
Najvećim zajedničkim projektom dveju zemalja smatra se izgradnja nuklearne elektrane „Bušer“ u Iranu.
Prvi blok nuklearne elektrane, završen uz učešće Rusije, priključen je na nacionalni energetski sistem Irana u septembru 2011. godine.
Uspostavljena je saradnja i u gasnom sektoru. Od 2002. godine u Iranu radi predstavništvo „Gasproma“.
Razvija se i saradnja u oblasti logistike i transporta. Rusija, Iran i Indija su 1999. godine razvile projekat međunarodnog transportnog koridora „Sever-Jug“. Ukupna dužina koridora od Sankt Peterburga do luke Mumbaj je 7.200 kilometara.
Rusko-iranska vojno-tehnička saradnja razvija se strogo u skladu sa aktuelnim međunarodnim pravnim normama. Moskva je 2016. godine ispunila obaveze koje se tiču ugovora o isporuci sistema S-300 Teheranu.
Ambasador Rusije u Teheranu Levan Džagarjan naveo je da Rusija i Iran, nakon ukidanja embarga UN na oružje, vode dijalog o različitim tipovima ruskog oružja. Tu spadaju ruske korvete, raketni čamci, podmornice i lovci i drugo.
Važan događaj koji je pokazao stabilnost trenda širenja saradnje između Rusije i Irana u raznim oblastima, bio je uspešno lansiranje ruske rakete-nosača „Sojuz-2.1b“ sa kosmodroma Bajkonur 9. avgusta 2022. godine.
„Sojuz“ je izveo u orbitu svemirsku letelica za daljinsko ispitivanje Zemlje „Hajam“, koja je napravljena po narudžbini Irana.
Rusko-iranska saradnja se razvija i u kulturnoj, humanitarnoj, naučno-obrazovnoj sferi. Prvi Ruski centar u Iranu otvoren je 2017. godine na Fakultetu za strane jezike i književnost univerziteta u Teheranu. Trenutno je na snazi više od 244 sporazuma o saradnji između ruskih i iranskih naučno-obrazovnih organizacija. Iran je takođe i jedan od najperspektivnijih turističkih partnera Rusije.
