https://lat.sputnikportal.rs/20250117/amerikanci-zele-da-ozive-mamuta-i-tasmanijskog-tigra-do-2028-godine-foto-1181714680.html
Amerikanci žele da ožive mamuta i tasmanijskog tigra do 2028. godine /foto/
Amerikanci žele da ožive mamuta i tasmanijskog tigra do 2028. godine /foto/
Sputnik Srbija
Biotehnološki start-ap „Colossal Biosciences Inc.“ koji radi na oživljavanju izumrlih vrsta prikupio je 200 miliona dolara uz procencu vrednosti od 10,2... 17.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-17T22:42+0100
2025-01-17T22:42+0100
2025-01-17T22:42+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/11/1181714822_368:78:1022:446_1920x0_80_0_0_c3ce81ad2c34fe3b3fc0d15510eef8e3.jpg
Suosnivač i izvršni direktor Ben Lam rekao je da je kompanija na putu da „proizvede“ bebu vunastog mamuta do kraja 2028. godine, koju bi rodila surogat majka slonica, prenosi Blumberg.Kompanija „Colossal Biosciences Inc.“ sa sedištem u Dalasu saopštila je da je nova runda finansiranja od jednog investitora, „TVG Global“, dovela do njihovog ukupnog prikupljenog kapitala na 435 miliona dolara (422 miliona evra).Identifikovani ciljni geni za radOsim očigledne privlačnosti ovog naučnog poduhvata u stilu „Parka iz doba jure“, napori kompanije da vrati izumrle vrste imaju za cilj proširenje biodiverziteta, vraćanje ravnoteže u ekosisteme i dobrobit drugih životinja.Mnogi naučnici su skeptičniMeđutim, mnogi naučnici su skeptični prema ovim naporima, dovodeći u pitanje njihovu valjanost i sposobnost da ponovo uvedu životinje u današnje uslove – posebno imajući u vidu promenljivu klimu, staništa koja se smanjuju i povećan broj invazivnih vrsta. Vunasti mamut je u velikoj meri izumro pre 10.000 godina, iako su neke populacije preživele do pre 4.000 godina.Zbog upotrebe ćelija azijskih slonova, paleontolog Karl Flesa sa Univerziteta u Arizoni postavlja pitanje da li će rezultat zapravo biti vunasti mamut. On takođe izražava zabrinutost zbog puštanja takve životinje u prirodno stanište vunastog mamuta koje se smanjuje, arktičku tundru.Podrška CIA i slavnih ličnostiKompanije „Colossal“ tvrdi da će životinja biti pažljivo nadgledana i živeti u prostranom, biološki bezbednom rezervatu. Kompanija takođe ukazuje na uspeh ponovnog uvođenja vukova u Nacionalni park Jelouston kao pozitivan primer.Radeći na projektu vunastog mamuta, „Colossal“ je razvio tehnologije koje pomažu u spasavanju ugroženih vrsta slonova, kao što je vakcina protiv endotelnog herpesa slonova, bolesti koja ubija mlade azijske slonove. Rad na ptici dodo doveo je do alata za ptičiju genetiku koji bi mogli koristiti ugroženim vrstama ptica.Lam je osnovao „Colossal“ sa genetičarom sa Univerziteta Harvard Džordžom Čerčem 2021. Oni koji podržavaju ovu kompaniju, uključujući CIA investicioni fond In-K-Tel i poznate ličnosti poput Paris Hilton, kažu da su uzbuđeni ne samo zbog napretka u vraćanju izumrlih životinja, već i zbog razvoja u srodnim oblastima koji bi mogli doneti dodatne prihode.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Amerikanci žele da ožive mamuta i tasmanijskog tigra do 2028. godine /foto/
Biotehnološki start-ap „Colossal Biosciences Inc.“ koji radi na oživljavanju izumrlih vrsta prikupio je 200 miliona dolara uz procencu vrednosti od 10,2 milijarde dolara, što je više od šest puta više nego pre samo dve godine. Prema „Blumbergu“, kompanija koristi DNK i genomiku da pokuša da oživi pticu dodo, tasmanijskog tigra i vunastog mamuta.
Suosnivač i izvršni direktor Ben Lam rekao je da je kompanija na putu da „proizvede“ bebu vunastog mamuta do kraja 2028. godine, koju bi rodila surogat majka slonica,
prenosi Blumberg.
Kompanija „Colossal Biosciences Inc.“ sa sedištem u Dalasu saopštila je da je nova runda finansiranja od jednog investitora, „TVG Global“, dovela do njihovog ukupnog prikupljenog kapitala na 435 miliona dolara (422 miliona evra).
Identifikovani ciljni geni za rad
„Nećemo ništa učiniti dok ne usavršimo genome“, rekao je Lam u intervjuu, dodajući da je kompanija trenutno u fazi uređivanja ćelija, što znači da su identifikovali ciljne gene na kojima će raditi. Ova kompanija, prema Blumbergu, pokušava da stvori mladunče uređivanjem gena mamuta, dobijenih iz drevnih uzoraka pronađenih u smrznutoj tundri, u gene azijskog slona.
Osim očigledne privlačnosti ovog naučnog poduhvata u stilu „Parka iz doba jure“, napori kompanije da vrati izumrle vrste imaju za cilj proširenje biodiverziteta, vraćanje ravnoteže u ekosisteme i dobrobit drugih životinja.
Mnogi naučnici su skeptični
Međutim, mnogi naučnici su skeptični prema ovim naporima, dovodeći u pitanje njihovu valjanost i sposobnost da ponovo uvedu životinje u današnje uslove – posebno imajući u vidu promenljivu klimu, staništa koja se smanjuju i povećan broj invazivnih vrsta. Vunasti mamut je u velikoj meri izumro pre 10.000 godina, iako su neke populacije preživele do pre 4.000 godina.
Zbog upotrebe ćelija azijskih slonova, paleontolog Karl Flesa sa Univerziteta u Arizoni postavlja pitanje da li će rezultat zapravo biti vunasti mamut. On takođe izražava zabrinutost zbog puštanja takve životinje u prirodno stanište vunastog mamuta koje se smanjuje, arktičku tundru.
„Bolje je sprečiti izumiranje nego vraćati bio-replike čije bi „ponovno uvođenje“ moglo da ima brojne neželjene posledice“, rekao je Flesa.
Podrška CIA i slavnih ličnosti
Kompanije „Colossal“ tvrdi da će životinja biti pažljivo nadgledana i živeti u prostranom, biološki bezbednom rezervatu. Kompanija takođe ukazuje na uspeh ponovnog uvođenja vukova u Nacionalni park Jelouston kao pozitivan primer.
Radeći na projektu vunastog mamuta, „Colossal“ je razvio tehnologije koje pomažu u spasavanju ugroženih vrsta slonova, kao što je vakcina protiv endotelnog herpesa slonova, bolesti koja ubija mlade azijske slonove. Rad na ptici dodo doveo je do alata za ptičiju genetiku koji bi mogli koristiti ugroženim vrstama ptica.
Lam je osnovao „Colossal“ sa genetičarom sa Univerziteta Harvard Džordžom Čerčem 2021. Oni koji podržavaju ovu kompaniju, uključujući CIA investicioni fond In-K-Tel i poznate ličnosti poput Paris Hilton, kažu da su uzbuđeni ne samo zbog napretka u vraćanju izumrlih životinja, već i zbog razvoja u srodnim oblastima koji bi mogli doneti dodatne prihode.
