Gudbaj, „šerife“! Put ka srpskom paklu popločan Hilovim namerama
22:31 14.01.2025 (Osveženo: 08:37 15.01.2025)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Nasleđe koje za sobom na kraju ambasadorskog mandata Kristofer Hil ostavlja u Srbiji nesagledivo je, jer su i horizonti njegovog prezira prema srpskom narodu takođe nesagledivi. Njegovo delovanje na ovim prostorima otpočelo je mnogo pre mandata a u srži politike koju je sprovodio nalazili su se, pored američkih interesa, i naglašen prezir prema Srbima.
Jedan od predstavnika takozvane „buldožer diplomatije“ završava, nadajmo se zauvek, svoj angažman u Srbiji, a pored snishodljivog odnosa i očiglednog vređanja inteligencije naroda među koji je poslat, pamtićemo ga i po svim onim odlukama i komentarima kojima je nastojao da nam „objasni“ da su nam oni što su nas bombardovali najveći prijatelji, a da smo sami sebi najgori neprijatelj.
Sociolog i dugogodišnji glavni i odgovorni urednik NIN-a Slobodan Reljić kaže za Sputnjik da se Hilov „metod rada“ najviše prepoznaje po tome što niko nije tako direktno i besprizorno ponižavao srpski narod tako kao što je to on radio. Tokom godina se nalazio na različitim funkcijama, aali svoju agendu je sprovodio sistematski i bez zadrške.
Gde god se rešavalo srpsko pitanje, on se tu pojavljivao u različitim svojstvima, ali je njegov stav uvek bio dosledno antisrpski. Vrhunac toga je, naravno, bila njegova ljubav prema OVK, kada su on i Holbruk terorističku organizaciju prekrstili u „oslobodilačku vojsku“. Tu je, naravno, i njegov zadatak u Rambujeu, gde je on bio na operativnom nivou glavni izvođač dovođenja Srbije u situaciju da mora biti bombardovana, rekao je Reljić za Sputnjik.
Put ka paklu popločan Hilovim namerama
Kraj njegovog mandata završava se najvećim cinizmom, smatra Reljić, a njegovo kolonijalno ophođenje u Srbiji buduće generacije će izučavati.
Sad kad je Srbija u najvećim problemima i kad se nalazi u potpunom raspadu, gde ne može da nađe put između Istoka i Zapada pa tumara između, e onda on to naše samoponižavanje, predavanje Kosova i samouništenje sa NIS-om karakteriše tako što kaže da je Srbija „na dobrom putu“.
Tačno je da američka politika ima svoj zacrtan pravac, nezavistan od želja i afiniteta svojih visoko i niskorangiranih ćata, ali Hilov očigledni antagonizam prema Srbima ostavio je svoj trag. Kao da to nije bilo dovoljno, on je bio idealni predstavnik američke krilatice da je sve najgore šta oni rade jednom narodu politika, dok je sve ono šta taj narod radi da se odbrani – mržnja.
Osnovno u Hilovom odnosu prema nama jeste da on misli da uopšte ne treba da uradi išta više do da sve što mu se govori sasluša na pola uva, a on nakon toga da nastavi da radi ono šta je naumio. Naš problem je što mu sve to dopuštamo. Njegov odnos prema nama je potpuno nediplomatski u smislu bilo kakvog razumevanja nekog našeg interesa. Njegovo mišljenje je da on komunicira sa nekim bićima koja su bez ljudskog mozga pa oni kao nešto govore, on ne može da se nadvikuje i nastavlja da radi to što je do sada i radio.
Deo detinjstva Kristofer Hil je proveo u Beogradu gde je išao u drugi razred osnovne škole. Ovaj period mu, kako sam kaže u svojim memoarima, nije ostao u lepom sećanju.
© Sputnik / Lola Đorđević
Ovakav odnos, smatra naš sagovornik, dugoročno gledano štetan je i po američku politiku. To je sila u ubrzanom opadanju, a sve šta Tramp radi sada pokušaj je da se pripremi za nekakvu novu Jaltu sa Rusima i Kinezima. Pravljenje brutalnih neprijateljstava na mestima poput Balkana, kaže Reljić, samoj Americi nanosi štetu u pogledu budućih pregovora. Ipak, Hila to ne zanima, budući da će on u tom trenutku biti u penziji i neće se smatrati odgovornim.
Hil, kaže naš sagovornik, pripada onoj grupi ljudi kojima ne može da padne na pamet da kad nekog maltretira to može i njemu da šteti. Do sada, kada je Amerika nekoga maltretirala, ona nije snosila nikakve posledice i to je tako bilo sve do rata u Ukrajini.
Još ga nešto čini izuzetnim
Kristofer Hil nikad nije bio projektant jer je isuviše slab igrač za takve stvari, ali je taj nedostatak nadoknađivao željom i voljom. On je, kaže Reljić, bio najistrajniji operativac od svih njegovih kolega. To ga odvaja od njih i stavlja na čelo onih koji su učestvovali u uništavanju ne samo Srbije, već i celokupnog srpskog etnosa.
On čitavo vreme vređa našu inteligenciju i doživljava nas kao bića bez ljudskog mozga. Tu sad ima neki broj nekih ljudi kojima se on obraća, ali on ne misli da oni mogu njemu da se obrate, pa mu je najlakše da za sve što mu se uputi kaže da je mržnja. Pored svega, on čak ni na to ne reaguje već mu služi kao opravdanje da nastavi sa svojim istorijskim neprimerenostima koje sprovodi kao ambasador.
Hil je bio najbliži pomoćnik Ričarda Holbruka i specijalni izaslanik za Kosovo tokom 1998. i 1999. godine, a bio je i šef pregovaračkog tima u Bosni i Hercegovini.
© Sputnik / Lola Đorđević
Hil je najusmereniji od svih njih. Ljudi poput Holbruka imali su viši čin i pravili su usmerenje, a onda je Hil njihove direktive sprovodio, dodajući svoju meru još većeg maltretiranja. Reljić smatra da je van svake Hilove osnovne misli to da sa Srbima može da voditi bilo kakav dijalog.
Ima li neko gori?
Što se tiče tih ljudi koji će doći na Hilovo mesto, Reljić smatra da ne treba očekivati nikakvo poboljšanje jer će se Amerika uskoro naći u još većim problemima nego što je do sad bila. To znači da će najverovatnije biti još grublja u pokušaju da uspostavi kakav-takav red.
Hilov odnos prema nama nije mržnja, to je gore od mržnje. Mržnja je druga emocija, a ovo je prezir. Mržnja podrazumeva da je sa druge strane ipak neko ljudsko biće, a to nije ovde slučaj jer se on ponaša kao da je u interakciji sa veštačkom inteligencijom. On nas usmerava kako on misli i podrazumeva da mi, isto kao i veštačka inteligencija, njegove direktive usvajamo onako kako nam ih dostavi.
Vrlo je teško naći ličnost koja će biti tako grubo posvećena maltretiranju jednog naroda kao što je to bio Hil. To će, zaključuje Reljić, najverovatnije biti neki činovnici poput onih koje su slali pre njega. Daleko od toga da će oni biti indiferentni, jer je Srbija trenutno isuviše važna tačka za njihove interese, što se vidi po NIS-u i drugim dešavanjima. Neće biti indiferentnosti, ali neće biti ni te vrste intenzivnog kontakta sa ovdašnjim vlastima kakav je Hil uspostavio.
Pogledajte i:
