https://lat.sputnikportal.rs/20250113/violinista-roman-simovic-nastupa-povodom-93-rodjendana-kolarca-1181543489.html
Violinista Roman Simović nastupa povodom 93. rođendana Kolarca
Violinista Roman Simović nastupa povodom 93. rođendana Kolarca
Sputnik Srbija
Koncertom Hora i Simfonijskog orkestra RTS-a, uz šefa-dirigenta Srboljuba Dinića, 4. februara biće obeležen 93. rođendan Velike dvorane Kolarčeve zadužbine... 13.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-13T14:13+0100
2025-01-13T14:13+0100
2025-01-13T14:13+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
roman simović
kolarac
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111195/67/1111956787_0:39:1500:883_1920x0_80_0_0_72488bf19e9f086148cf00f6d56ee0b7.jpg
Zgrada Kolarčeve zadužbine na Studentskom trgu br. 5 počela je da radi kada je otvorena Velika dvorana 4. februara 1932. godine. Tada je izveden koncert Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.Povodom 93. rođendana Velike dvorane biće izveden Mocartov „Rekvijem“, delo koje je popularnost steklo delimično i zbog legende o njegovom nastanku. Pored maštovitih, apokrifnih verzija o nepoznatom glasniku, zaogrnutom sivim plaštom, koji od Mocarta poručuje delo za anonimnu osobu, stvarne okolnosti nastanka „Rekvijema“ sasvim su trivijalne i svima poznate.Radeći stalno, u nedostatku vremena, već poljuljanog zdravlja, imajući pred sobom odlazak u Prag radi izvođenja „Don Đovanija“ i premijere „Titovog milosrđa“, poručenog za kraljevsko krunisanje Leopolda Drugog, kao i premijeru „Čarobne frule“ u Beču, Mocart je bio opsednut porudžbinom za ovo delo, koje je, zbog čestih košmara od groznice, instinktivno predosećajući kraj, nazvao svojom samrtnom pesmom.Na zaglavlje partiture „Rekvijema“ kao datum završetka kompozicije stavio je 1792. godinu, nadajući se da će je dotle finalizovati, ali nije uspeo u tome. Preminuo je 5. decembra 1791. godine. Kompletno je završio stavove „Introitus“ i „Kurie“, kao i vokalne deonice i kontinuo za sekvence: „Dies irae“, „Tuba mirum“, „Rex tremendae“, „Recordare“ i „Lacrimosa“, s naznakom orkestracije i skicama završnog odseka „Rekvijema“.Delo je, po nalogu Mocartove udovice Konstance, koja je time osigurala isplatu porudžbine, dovršio njegov učenik Zismajer.Pišući Koncert za violinu, Čajkovski je sledio svoja osećanja, a sam je govorio da je pri tome jedva uspevao da sledi svoju misao i beleži njen let na putu u nepoznato. Zahvaljujući tome, napisao ga je u rekordno kratkom vremenu, za svega dve nedelje, ali je ovo delo naišlo na izuzetno loš prijem kod kritike.Vodeći violinisti tog doba smatrali su da je neizvodljiv, a slavni bečki kritičar Eduard Hanslik, revoltiran, bio je među najstrožim kritičarima koji je javno, negativno, komentarisao delo posle prvog izvođenja u jesen 1875. godine.Loša kritika obišla je Moskvu i Lenjingrad i tu se zaustavila, a Koncert za violinu je potom obišao svet i u tom svom pohodu još se nije zaustavio.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, roman simović, kolarac
kultura, kultura – vesti, roman simović, kolarac
Violinista Roman Simović nastupa povodom 93. rođendana Kolarca
Koncertom Hora i Simfonijskog orkestra RTS-a, uz šefa-dirigenta Srboljuba Dinića, 4. februara biće obeležen 93. rođendan Velike dvorane Kolarčeve zadužbine, saopštili su organizatori. Kao solista će nastupiti ugledni violinista Roman Simović, koji će izvesti Mocartov "Rekvijem" i Koncert za violinu i orkestar Petra Iljiča Čajkovskog.
Zgrada Kolarčeve zadužbine na Studentskom trgu br. 5 počela je da radi kada je otvorena Velika dvorana 4. februara 1932. godine. Tada je izveden koncert Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.
Povodom 93. rođendana Velike dvorane biće izveden Mocartov „Rekvijem“, delo koje je popularnost steklo delimično i zbog legende o njegovom nastanku. Pored maštovitih, apokrifnih verzija o nepoznatom glasniku, zaogrnutom sivim plaštom, koji od Mocarta poručuje delo za anonimnu osobu, stvarne okolnosti nastanka „Rekvijema“ sasvim su trivijalne i svima poznate.
Radeći stalno, u nedostatku vremena, već poljuljanog zdravlja, imajući pred sobom odlazak u Prag radi izvođenja „Don Đovanija“ i premijere „Titovog milosrđa“, poručenog za kraljevsko krunisanje Leopolda Drugog, kao i premijeru „Čarobne frule“ u Beču, Mocart je bio opsednut porudžbinom za ovo delo, koje je, zbog čestih košmara od groznice, instinktivno predosećajući kraj, nazvao svojom samrtnom pesmom.
Na zaglavlje partiture „Rekvijema“ kao datum završetka kompozicije stavio je 1792. godinu, nadajući se da će je dotle finalizovati, ali nije uspeo u tome. Preminuo je 5. decembra 1791. godine. Kompletno je završio stavove „Introitus“ i „Kurie“, kao i vokalne deonice i kontinuo za sekvence: „Dies irae“, „Tuba mirum“, „Rex tremendae“, „Recordare“ i „Lacrimosa“, s naznakom orkestracije i skicama završnog odseka „Rekvijema“.
Delo je, po nalogu Mocartove udovice Konstance, koja je time osigurala isplatu porudžbine, dovršio njegov učenik Zismajer.
Pišući Koncert za violinu, Čajkovski je sledio svoja osećanja, a sam je govorio da je pri tome jedva uspevao da sledi svoju misao i beleži njen let na putu u nepoznato. Zahvaljujući tome, napisao ga je u rekordno kratkom vremenu, za svega dve nedelje, ali je ovo delo naišlo na izuzetno loš prijem kod kritike.
Vodeći violinisti tog doba smatrali su da je neizvodljiv, a slavni bečki kritičar Eduard Hanslik, revoltiran, bio je među najstrožim kritičarima koji je javno, negativno, komentarisao delo posle prvog izvođenja u jesen 1875. godine.
Loša kritika obišla je Moskvu i Lenjingrad i tu se zaustavila, a Koncert za violinu je potom obišao svet i u tom svom pohodu još se nije zaustavio.
