https://lat.sputnikportal.rs/20250112/kako-ce-solc-da-podrzi-ukrajinu-kad-ne-moze-da-pomogne-ni-sebi-ni-nemackoj-video-1181461777.html
Kako će Šolc da podrži Ukrajinu kad ne može da pomogne ni sebi ni Nemačkoj /video/
Kako će Šolc da podrži Ukrajinu kad ne može da pomogne ni sebi ni Nemačkoj /video/
Sputnik Srbija
„Ovom posetom želim da izrazim solidarnost i jasno stavim do znanja da će Nemačka ostati najjača podrška Ukrajini u Evropi.“ Dosadašnji nemački kancelar Olaf... 12.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-12T09:01+0100
2025-01-12T09:01+0100
2025-01-12T09:01+0100
svet
svet
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
ukrajina
nemačka
olaf šolc
analize i mišljenja
dušan proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/02/1180127261_0:101:459:359_1920x0_80_0_0_c27871a49cb38303b7dc8f9e2e57c653.jpg
Poslednji put kada je Nemačka ostajala najjača podrška Ukrajini u Evropi to se loše završilo – i za Nemačku, i za Ukrajinu i za Evropu. Bejaše to u prvoj polovini pete decenije dvadesetog veka.Kako sada stvari stoje, ni nakon posete Šolca nema nekih velikih razloga za optimizam: niti u Nemačkoj, niti u Ukrajini, niti u Evropi.Šolc potrčao u Kijev sa „paketom“Iako na čelu kabineta u ostavci, Šolc je požurio u Kijev, sa poklonom „teškim“ 650 miliona evra. To je deo paketa pomoći od ukupno 1.4 milijarde evra, definisanim još jesenas, usmerenim za vojne namene.Prvo što pada napamet, jeste da ovom posetom Šolc zapravo započinje svoju novu predizbornu kampanju. Međutim, dva su razloga zbog kojih je takvo obrazloženje prilično „tanko“.Prvo, rejting samog Šolca toliko je katastrofalan da ga više ništa ne može popraviti. Socijaldemokrate jesu glasale za ostanak Šolca na „čelu liste“, iznenađujuće ili ne – tek Boris Pistorijus je od te trke odustao, ali je rizik od takvog pristupa veliki. Razumljivo, ovakvim potezom SPD „prebacuje“ odgovornost za loše rezultate na dosadašnje koalicione partnere, podrškom Šolcu oni pokazuju da su „partija kontinuiteta“.Ipak, on je ubedljivo najslabije ocenjeni kancelar još od ujedinjenja dve Nemačke. Zato, prema tekućim istraživanjima, SPD je na oko 14%, daleko iza trenutno vodeće Hrišćansko-demokratske unije. Poseta Kijevu u tom kontekstu apsolutno ništa neće promeniti, pošto Šolcu birači prebacuju zbog unutrašnje politike i pogoršavanja ekonomsko-socijalnog ambijenta.Drugo, na temi Ukrajine više se ni u Nemačkoj ne može temeljiti predizborna kampanja. Svakako, biće rasprava o ukrajinskom pitanju, biće i dosta „antiruskih poruka“, ali te stvari više ne odlučuju izbore. Čak se može konstatovati i kako su kontraproduktivne.Jer, upravo zbog ekslacije Ukrajinske krize došlo je do posledičnog pogoršavanja ekonomsko-socijalnog ambijenta. Nemačka privreda, a sa njom i kontinentalna ekonomija, rasla je decenijama zahvaljujući jeftinim energentima iz Rusije, otvorenom pristupu tržištima Kine i drugih azijskih zemalja i delimično jeftinoj radnoj snazi u državama „evropske periferije“.Evropa danas plaća najskuplje energente na svetu, zbog katastrofalne spoljne politike poremećene su relacije sa Kinom i čitavim nizom nezapadnih zemalja, a usled inflacije i povećavanja troškova raste i cena radne snage na evropskoj periferiji.Sumorne podatke za 2024. godinu smenjuju još sumornije prognoze za 2025. godinu. Predviđanja su da će BDP evrozone rasti tek oko 1%, što je niže nego u tekućoj godini. Istovremeno, u SAD će prema prvobitnim prognozama doći do povećanja i rast BDP iznosiće oko 2%. Dok se u Berlinu mnogo govori o Rusiji, SAD su počele da prebacuju „troškove krize“ na Evropu, što će naročito uočljivo biti u novom mandatu Donalda Trampa.Investitori beže u AmerikuEvropski investitori „beže“ u SAD, Evropa kupuje američki gas, američku naftu, američko oružje... Rezultat svega su štrajkovi i najave otpuštanja. Sindikati Folksvagena tvrde da je u prvoj obustavi rada učestvovalo 100 hiljada zaposlenih, dok rukovodstvo razmatra mogućnosti smanjenja plata i otpuštanja oko 10 hiljada radnika. Ali, ispred ove kompanije su nemačke železnice koje mogu otpustiti i 30 hiljada, pa Kontinental sa 13 hiljada mogućih otkaza, Tisenkrup 11 hiljada itd.Dakle, Šolca u Kijev nije „poterala“ potreba za stabilizovanjem rejtinga i prikupljanjem novih birača. Po svoj prilici, na taj korak odlučio se nakon telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom.I opet, po svoj prilici, ono što je učinio u Kijevu predstavljalo je i odgovor Rusiji. Odnosno, sudeći po viđenom i učinjenom, razgovor sa Putinom nije prošao dobro. Šolc nije imao šta da prenese Zelenskom, osim poruke o uručenju nove tranše za vojne namene i saopštenja o izrazima solidarnosti.Izdrži, legendo!Po modelu: „Izdrži legendo!“ Nemačka podrška Kijevu funkcionisaće i dalje po istom, razrađenom mehanizmu, po kom će ukrajinski vojnici ginuti, dok će ih nemačke snage snabdevati oružjem i oruđima koja su im na raspolaganju. Očigledno, u političkom smislu, Šolc nije od preterane koristi Ukrajini, pošto niti može inicirati održivo političko rešenje koje će uzeti u obzir interese Kijeva, niti može izvršiti pritisak na Rusiju i usmeriti oružani sukob u nekom drugom smeru, niti može vršiti ulogu medijatora za bilo kakve mirovne pregovore.Nemačka je, sa Šolcom kao kancelarom, jednostavno „ispala iz igre“ oko rešavanja ukrajinskog pitanja, svodeći svoju politiku na jedan mehanizam koji ne može beskonačno dugo trajati. Istovremeno, na unutrašnjem planu zbog takve politike stvoreno je mnogo problema, čije će posledice tek biti vidljive u skorijoj budućnosti.Zbog toga, suštinski, Nemačka ne može podržati Ukrajinu, Berlin ne može doprineti da Kijev poboljša svoju poziciju u bilo kom segmentu, bilo da se radi pregovaračkoj poziciji, poziciji na frontu, poziciji u međunarodnim odnosima. Saopštenja za javnost tu sliku ne mogu promeniti. Niti predstavljaju, sve skupa sa igrokazima o dodeli novih tranši finansijske pomoći, bilo kakav odgovor Rusiji.
ukrajina
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, nemačka, olaf šolc, analize i mišljenja, dušan proroković
svet, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, ukrajina, nemačka, olaf šolc, analize i mišljenja, dušan proroković
Kako će Šolc da podrži Ukrajinu kad ne može da pomogne ni sebi ni Nemačkoj /video/
„Ovom posetom želim da izrazim solidarnost i jasno stavim do znanja da će Nemačka ostati najjača podrška Ukrajini u Evropi.“ Dosadašnji nemački kancelar Olaf Šolc ovako završava svoj mandat: posetom Kijevu, sastankom sa Zelenskim i citiranom izjavom.
Poslednji put kada je Nemačka ostajala najjača podrška Ukrajini u Evropi to se loše završilo – i za Nemačku, i za Ukrajinu i za Evropu. Bejaše to u prvoj polovini pete decenije dvadesetog veka.
Kako sada stvari stoje, ni nakon posete Šolca nema nekih velikih razloga za optimizam: niti u Nemačkoj, niti u Ukrajini, niti u Evropi.
Šolc potrčao u Kijev sa „paketom“
Iako na čelu kabineta u ostavci, Šolc je požurio u Kijev, sa poklonom „teškim“ 650 miliona evra. To je deo paketa pomoći od ukupno 1.4 milijarde evra, definisanim još jesenas, usmerenim za vojne namene.
Prvo što pada napamet, jeste da ovom posetom Šolc zapravo započinje svoju novu predizbornu kampanju. Međutim, dva su razloga zbog kojih je takvo obrazloženje prilično „tanko“.
Prvo, rejting samog Šolca toliko je katastrofalan da ga više ništa ne može popraviti. Socijaldemokrate jesu glasale za ostanak Šolca na „čelu liste“, iznenađujuće ili ne – tek Boris Pistorijus je od te trke odustao, ali je rizik od takvog pristupa veliki. Razumljivo, ovakvim potezom SPD „prebacuje“ odgovornost za loše rezultate na dosadašnje koalicione partnere, podrškom Šolcu oni pokazuju da su „partija kontinuiteta“.
Ipak, on je ubedljivo najslabije ocenjeni kancelar još od ujedinjenja dve Nemačke. Zato, prema tekućim istraživanjima, SPD je na oko 14%, daleko iza trenutno vodeće Hrišćansko-demokratske unije. Poseta Kijevu u tom kontekstu apsolutno ništa neće promeniti, pošto Šolcu birači prebacuju zbog unutrašnje politike i pogoršavanja ekonomsko-socijalnog ambijenta.
Drugo, na temi Ukrajine više se ni u Nemačkoj ne može temeljiti predizborna kampanja. Svakako, biće rasprava o ukrajinskom pitanju, biće i dosta „antiruskih poruka“, ali te stvari više ne odlučuju izbore. Čak se može konstatovati i kako su kontraproduktivne.
Jer, upravo zbog ekslacije Ukrajinske krize došlo je do posledičnog pogoršavanja ekonomsko-socijalnog ambijenta. Nemačka privreda, a sa njom i kontinentalna ekonomija, rasla je decenijama zahvaljujući jeftinim energentima iz Rusije, otvorenom pristupu tržištima Kine i drugih azijskih zemalja i delimično jeftinoj radnoj snazi u državama „evropske periferije“.
Evropa danas plaća najskuplje energente na svetu, zbog katastrofalne spoljne politike poremećene su relacije sa Kinom i čitavim nizom nezapadnih zemalja, a usled inflacije i povećavanja troškova raste i cena radne snage na evropskoj periferiji.
Sumorne podatke za 2024. godinu smenjuju još sumornije prognoze za 2025. godinu. Predviđanja su da će BDP evrozone rasti tek oko 1%, što je niže nego u tekućoj godini. Istovremeno, u SAD će prema prvobitnim prognozama doći do povećanja i rast BDP iznosiće oko 2%. Dok se u Berlinu mnogo govori o Rusiji, SAD su počele da prebacuju „troškove krize“ na Evropu, što će naročito uočljivo biti u novom mandatu Donalda Trampa.
Investitori beže u Ameriku
Evropski investitori „beže“ u SAD, Evropa kupuje američki gas, američku naftu, američko oružje... Rezultat svega su štrajkovi i najave otpuštanja. Sindikati Folksvagena tvrde da je u prvoj obustavi rada učestvovalo 100 hiljada zaposlenih, dok rukovodstvo razmatra mogućnosti smanjenja plata i otpuštanja oko 10 hiljada radnika. Ali, ispred ove kompanije su nemačke železnice koje mogu otpustiti i 30 hiljada, pa Kontinental sa 13 hiljada mogućih otkaza, Tisenkrup 11 hiljada itd.
Dakle, Šolca u Kijev nije „poterala“ potreba za stabilizovanjem rejtinga i prikupljanjem novih birača. Po svoj prilici, na taj korak odlučio se nakon telefonskog razgovora sa Vladimirom Putinom.
I opet, po svoj prilici, ono što je učinio u Kijevu predstavljalo je i odgovor Rusiji. Odnosno, sudeći po viđenom i učinjenom, razgovor sa Putinom nije prošao dobro. Šolc nije imao šta da prenese Zelenskom, osim poruke o uručenju nove tranše za vojne namene i saopštenja o izrazima solidarnosti.
Po modelu: „Izdrži legendo!“ Nemačka podrška Kijevu funkcionisaće i dalje po istom, razrađenom mehanizmu, po kom će ukrajinski vojnici ginuti, dok će ih nemačke snage snabdevati oružjem i oruđima koja su im na raspolaganju. Očigledno, u političkom smislu, Šolc nije od preterane koristi Ukrajini, pošto niti može inicirati održivo političko rešenje koje će uzeti u obzir interese Kijeva, niti može izvršiti pritisak na Rusiju i usmeriti oružani sukob u nekom drugom smeru, niti može vršiti ulogu medijatora za bilo kakve mirovne pregovore.
Nemačka je, sa Šolcom kao kancelarom, jednostavno „ispala iz igre“ oko rešavanja ukrajinskog pitanja, svodeći svoju politiku na jedan mehanizam koji ne može beskonačno dugo trajati. Istovremeno, na unutrašnjem planu zbog takve politike stvoreno je mnogo problema, čije će posledice tek biti vidljive u skorijoj budućnosti.
Zbog toga, suštinski, Nemačka ne može podržati Ukrajinu, Berlin ne može doprineti da Kijev poboljša svoju poziciju u bilo kom segmentu, bilo da se radi pregovaračkoj poziciji, poziciji na frontu, poziciji u međunarodnim odnosima. Saopštenja za javnost tu sliku ne mogu promeniti. Niti predstavljaju, sve skupa sa igrokazima o dodeli novih tranši finansijske pomoći, bilo kakav odgovor Rusiji.
