https://lat.sputnikportal.rs/20250111/koliko-ima-grenlanda-u-svetu--pa-i-u-evropi-1181498729.html
Koliko ima „Grenlanda“ u svetu – pa i u Evropi
Koliko ima „Grenlanda“ u svetu – pa i u Evropi
Sputnik Srbija
Donald Tramp sledi nacionalne interese Amerike i poštuje suvereniste, ali nikako ne bi podržao eventualne teritorijalne pretenzije mnogih država u svetu, pa i... 11.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-11T20:00+0100
2025-01-11T20:00+0100
2025-01-11T20:00+0100
region
region
region – politika
svet
donald tramp
grenland
pretenzije
teritorija
razmena teritorija
teritorijalni integritet
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0b/1181499160_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_8da42b3dd77b35b0f82d39d8a9f089ae.jpg
Najava novoizabranog predsednika Amerike da će kupiti od Danske Grenland ali i da bi Kanada mogla da ostane 51. država Amerike navela je i neke članice Evropske unije da budu glasnije u svojim teritorijalnim pretenzijama.Poslednja u nizu stiže iz Bugarske od lidera ekstremno desničarske stranke Preporod Kostadina Kostadinova koji je istakao da bi i Bugarska mogla da počne da razmišlja kao Tramp i zatraži pripajanje Severne Makedonije “sa kojom deli zajedničke istorijske korene, jezik i narod”, ali i regiju Južna Besarabija koja je trenutno podeljena između Moldavije, Rumunije i Ukrajine a koja, prema ideji ovog političara, “istorijski pripada samo Bugarskoj".Nije ista Trampova namera i želja EvropljanaNa pitanje da li je Tramp svojom pričom o Grenlandu pustio duha iz boce profesor dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, pravi razliku između najave Trampa i glasova iz Evrope o teritorijalnim pretenzijama.U suštini neke suverenističke države su sasvim pogrešno shvatile Trampove reči. Jer to što se on, kako tvrdi, zalaže za nacionalne interese Amerike, ne znači da se zalaže i za druge države da budu previše nacionalno orijentisane.„Da, Tramp podržava suvereniste, ali isto tako svaka država u Evropi treba da zna da ne može da realizuje svoje eventualne teritorijalne pretenzije prema nekoj drugoj državi ukoliko to ne odgovara Americi,“ napominje Deđanski.Prema njegovim rečima, u Evropi još od Drugog svetskog rata ima država koje nisu zadovoljne tadašnjim crtanjem granica, kojima je umnogome kumovala Amerika, pa stoga smatraju da je ovaj Trampov pristup neka promena u politici po ovom pitanju.Mnogo država EU merka tuđe teritorijeOsim pomenutih država, prema istraživanju Instituta Pju (nestranački američki istraživački centar sa sedištem u Vašingtonu) sprovedenog u 19 država od koje su uglavnom sve članice NATO ili Evropske unije, ispostavilo se da veliki broj ispitanika u evropskim državama smatra da njihovoj zemlji pripada neki deo susedne države. I Šveđani imaju teritorijalne pretenzije prema susedima, njih čak 19 odsto, kao i Britanci i Holanđani sa 23 odsto ispitanih građana. Što se tiče centralne i zapadne Evrope, odnosno Češke, Nemačke, Italije, Francuske i Španije, taj postotak se kreće oko 30 odsto. Naravno, tu je i Albanija koja ima pretenzije prema svim susedima, uključujući Srbiju, imajući u vidu da je Tirana priznala samoproglašeno Kosovo.
https://lat.sputnikportal.rs/20250111/nismo-na-prodaju-danska-poslala-privatne-poruke-trampu-u-vezi-grenlanda-1181495240.html
https://lat.sputnikportal.rs/20250109/nema-sanse-trampova-izjava-o-pripajanju-kanade-i-grenlanda-naisla-na-burne-reakcije-1181428396.html
grenland
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Brankica Ristić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
koliko ima „grendlanda“ u svetu – pa i u evropi
koliko ima „grendlanda“ u svetu – pa i u evropi
Koliko ima „Grenlanda“ u svetu – pa i u Evropi
Donald Tramp sledi nacionalne interese Amerike i poštuje suvereniste, ali nikako ne bi podržao eventualne teritorijalne pretenzije mnogih država u svetu, pa i u Evropi. Osim ako ne idu u korist Americi, kaže analitičar Stevica Deđanski povodom izražene želje novoizabranog predsednika SAD da kupi danski Grenland.
Najava novoizabranog predsednika Amerike da će kupiti od Danske Grenland ali i da bi Kanada mogla da ostane 51. država Amerike navela je i neke članice Evropske unije da budu glasnije u svojim teritorijalnim pretenzijama.
Poslednja u nizu stiže iz
Bugarske od lidera ekstremno desničarske stranke Preporod Kostadina Kostadinova koji je istakao da bi i Bugarska mogla da počne da razmišlja kao Tramp i zatraži pripajanje Severne Makedonije “sa kojom deli zajedničke istorijske korene, jezik i narod”, ali i regiju Južna Besarabija koja je trenutno podeljena između Moldavije, Rumunije i Ukrajine a koja, prema ideji ovog političara, “istorijski pripada samo Bugarskoj".
Nije ista Trampova namera i želja Evropljana
Na pitanje da li je Tramp svojom pričom o Grenlandu pustio duha iz boce profesor dr Stevica Deđanski, predsednik Centra za razvoj međunarodne saradnje, pravi razliku između najave Trampa i glasova iz Evrope o teritorijalnim pretenzijama.
„Grenland želi da se osamostali od Danske. Drugo, Tramp želi da ga kupi. Dakle, ne da ga osvoji. Slučaj Kanada je probni balon, koji može a i ne mora da se shvati ozbiljno. S druge strane, kada govorimo o Evropi, tu imamo ili želju za samostalnošću pojedinih teritorija kao što je Katalonija ili Irska, ali nemamo želje za menjanjem granica “, kaže on.
U suštini neke suverenističke države su sasvim pogrešno shvatile Trampove reči. Jer to što se on, kako tvrdi, zalaže za nacionalne interese Amerike, ne znači da se zalaže i za druge države da budu previše nacionalno orijentisane.
„Da, Tramp podržava suvereniste, ali isto tako svaka država u Evropi treba da zna da ne može da realizuje svoje eventualne teritorijalne pretenzije prema nekoj drugoj državi ukoliko to ne odgovara Americi,“ napominje Deđanski.
Prema njegovim rečima, u Evropi još od Drugog svetskog rata ima država koje nisu zadovoljne tadašnjim crtanjem granica, kojima je umnogome kumovala Amerika, pa stoga smatraju da je ovaj Trampov pristup neka promena u politici po ovom pitanju.
„Naravno da nije. Amerika sigurno ne bi podržala promene granice, recimo, u Nemačkoj ili Italiji iz kojih se s vremena na vreme takođe čuju glasovi o žalu za teritorijama koje su bile njihove pre Drugog svetskog rata, kao što ne bi podržala ni namere nekih teritorija unutar suverenih država da se osamostale. Americi naprosto to ni ekonomski ni politički ne ide u prilog, jer joj nisu potrebna nova žarišta u Evropi, već Evropa koju može da drži pod kontrolom,“ objašnjava Deđanski.
Mnogo država EU merka tuđe teritorije
Osim pomenutih država, prema
istraživanju Instituta Pju (nestranački američki istraživački centar sa sedištem u Vašingtonu) sprovedenog u 19 država od koje su uglavnom sve članice NATO ili
Evropske unije, ispostavilo se da veliki broj ispitanika u evropskim državama smatra da njihovoj zemlji pripada neki deo susedne države.
Tako čak 60 odsto Grka smatra da ova država polaže pravo na deo Turske u Sredozemlju ali i deo Severne Makedonije; u Turskoj 58 odsto građana smatra da su teritorijalno oštećeni; u Poljskoj 48 odsto, u Slovačkoj 46 odsto.
I Šveđani imaju teritorijalne pretenzije prema susedima, njih čak 19 odsto, kao i Britanci i Holanđani sa 23 odsto ispitanih građana. Što se tiče centralne i zapadne Evrope, odnosno Češke, Nemačke, Italije, Francuske i Španije, taj postotak se kreće oko 30 odsto. Naravno, tu je i Albanija koja ima pretenzije prema svim susedima, uključujući Srbiju, imajući u vidu da je Tirana priznala samoproglašeno Kosovo.
