Kako je Beograd otkrio sebe – danas se u njega uliva ceo svet
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Beograđani su poznati po dobrom provodu, ali su uprkos ogromnom broju stranaca ostali i dobri domaćini. Svako ko ga poseti, oseća se dobrodošlim i, bar na kratko, kao kod kuće.
Direktor turističke organizacije Beograd Miodrag Popović kaže u „Energiji Sputnjika“ da je ovo period kada u prestonicu dođe najviše ljudi, ali da je Beograd inače grad koji nema sezonu. On je poznat po „kratkim gradskim odmorima“ i tokom cele godine beleži posećenost. Ovo nije uvek bio slučaj i do skoro se nije mnogo pažnje pridavalo turističkim potencijalima grada kojeg neki laskavo nazivaju prestonicom Balkana.
Beograd u turizmu ostvaruje godišnji rast od oko 10 odsto. Tokom 2024. godine ostvareno je oko 3,5 miliona noćenja, a u tom duhu započeta je i 2025. godina. U celoj Srbiji je tokom novogodišnjih praznika boravilo više od 140.000 gostiju, što je za 18 odsto više u poređenju sa istim periodom protekle godine.
Kada sam došao u turističku organizaciju Beograda, prvo šta su mi rekle kolege bilo je da dolaze Slovenci i da u ponudi imamo splavove. Jasno je bilo da je takva situacija neodrživa i da ukoliko želite da napredujete i napravite od Beograda respektabilnu turističku destinaciju, da morate da promenite pristup, rekao je Popović u razgovoru sa Jelicom Putnjiković.
U celoj Srbiji je tokom novogodišnjih praznika boravilo više od 140.000 gostiju, što je za 18 odsto više u poređenju sa istim periodom protekle godine.
© Sputnik / Lola Đorđević
Kako je Beograd otkrio sebe
Razvijene strategije pre jedne decenije nije bilo, ili se bar činilo da je nema. Vrlo brzo se situacija promenila i počeli su da se forsiraju sajmovi. Sa čestim gostovanjima na evropskim i svetskim sajmovima, javila se i potreba za prezentacijama naše zemlje u svetu. Ubrzo nakon toga u Beograd i Srbiju su počeli da pristižu i gosti iz najudaljenijih krajeva sveta.
Kinezi su najveće tržište na svetu i 2019. godine su imali 189 miliona ljudi koji iz Kine putuju u inostranstvo. Prošlu godinu 2024. završili su sa nekih 137 miliona. Oni su 2019. godine bili najbrojniji gosti u Beogradu, dok su sada na trećem mestu po broju noćenja.
Beograd je neposredno nakon pandemije korona virusa posetilo više turista nego u godinama pre korone, kada na turizam još nije stavljen akcenat.
© Sputnik / Sputnjik
Beograd nisu više „samo Slovenci i splavovi“, već se u njega uliva čitav svet. Kada je reč o turističkim atrakcijama prevagu je prošle godine odneo „kulturni“ turizam. Beograd je jedan od tri najstarija grada u Evropi, kaže naš sagovornik, i sve više shvata svoj položaj, a sami Beograđani i njihov duh najbolji su promoteri turizma, kaže Popović.
Tu je i atmosfera po kojoj smo nadaleko čuveni jer još malo pa će biti da neko za Novu godinu ide na karneval u Riu, a neko u Beograd. Popularnost Beograda u smislu dobre atmosfere, ne nekih muzičkih ili drugih zvezda koje će nastupati, već ta celokupna atmosfera koju mi stvorimo, nadaleko je poznata.
Beograd je grad koji nema sezonu, kaže Miodrag Popović iz turističke organizacije Beograda, ali je zimi, zbog novogodišnje organizacije, najatraktivniji stranim turistima.
© Sputnik / Lola Đorđević
Putna infrastruktura se u proteklih desetak godina dosta promenila na bolje i više ništa iz Beograda nije daleko. Danas se u mnoge delove Srbije stiže lako, brzo i udobno, što omogućava odlazak iz Beograda na jednodnevne izlete. Kada je reč o hotelima, 2014. godine ih je u prestonici bilo šezdesetak, dok ih je ove godine čak 123.
Iz Beograda se često ide i u druge delove ne samo Srbije već i okolnih zemalja, a Popović kaže da sarađuju sa čitavim regionom, ili bar onim delom spremnim i voljnim za saradnju. Iz Beograda kreće i u njemu se završava većina balkanskih tura.
Beograd bi trebalo da uči na greškama velikih evropskih gradova u kojima već nekoliko godina bukte antituristički protesti. Treba raditi na tzv. održivom turizmu.
© Sputnik / Lola Đorđević
Bojkot turizma širom Evrope
Mnogi evropski gradovi počeli su pre nekoliko godina sa bojkotom turista i turizma, a osnovni problem je prevelik broj ljudi na jednom mestu. Dešava se i to da troškovi dolaska tolikog broja ljudi budu veći od količine novca koja se na njima zaradi.
Beograd nema taj problem, kaže Popović, a uz to ima i mogućnost učenja na tuđim greškama. Ukoliko i dođe do tog prekomernog broja turista, on veruje da će do tada već uveliko biti rešeni ovi i slični problemi koji muče druge evropske destinacije.
Beograd je oduvek imao taj kosmopolitizam koji je veoma važan i ko god da dođe iz bilo kog dela sveta može pomalo da se oseća kao kod kuće i to je ta neka prednost koju imamo. Beograđani su, uprkos velikom broju stranih gostiju koji dolaze, ostali gostoljubivi kakvi su i bili, ostali su veliki domaćini, ostali su ljudi koje je sramota da ne pruže i više od onoga šta imaju.
Kinezi su 2019. godine bili prvi, a sada treći najučestaliji turisti u Beogradu.
© Sputnik / Lola Đorđević
Ipak, posao izgradnje turističke ponude Beograda nije ni izdaleka završen, tvrdi Miodrag Popović, a pred njima je tek nova stranica u poglavlju Beograda kao evropske turističke destinacije. Budućnost turizma u Beogradu leži u njegovom daljem razvoju, smatra Popović, ali i u stalnom pronalaženju novih priča. Pričanje priča suština je turizma, a Beograd nudi tomove. Potrebno je samo upoznati se sa sopstvenim gradom i to znanje i ljubav preneti posetiocima.
Pogledajte i:
