https://lat.sputnikportal.rs/20250109/sumanut-potez-bajdena-na-kraju-mandata-protiv-srba-1181440064.html
Sumanut potez Bajdena na kraju mandata — protiv Srba
Sumanut potez Bajdena na kraju mandata — protiv Srba
Sputnik Srbija
Bajdenove sankcije Zapadnom Balkanu – navođenje Trampa na kontinuitet antisrpske politike
2025-01-09T21:11+0100
2025-01-09T21:11+0100
2025-01-09T21:11+0100
srbija
srbija
srbija – politika
region – politika
sad
džozef bajden
sankcije
republika srpska (rs)
milorad dodik
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/09/1181442422_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_95adbef5e850b3ac09ecaee2b44800ad.jpg
Odlazeći predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden potpisao je izmene i dopune izvršne uredbe kojima se proširuju sankcije protiv pojedinaca i grupa uključenih u destabilišuće aktivnosti u zemljama Zapadnog Balkana.Udar na Dodika i potvrda „nezavisnosti“ tzv. KosovaBajdenovom odlukom obuhvaćeno je sve ono što je politika odlazeće američke administracije imala u vidu na Zapadnom Balkanu, smatra Milivojević.„Kad je reč o nepoštovanju sporazuma i akata, oni govore o unutrašnjem i međunarodnom pravu sa pozicija američkog viđenja. Mislim da to posebno važi u slučaju Republike Srpske. To je, čini mi se, nekako prenaglašeno i mislim da im je i dalje ciljna grupa Milorad Dodik. I to pokazuju sve sankcije, mere i akcije koje su preduzete, uključujući i ove poslednje koje idu preko američke ambasade u Sarajevu sa pokušajem da se dovede u pitanje Dodik, odnosno njegov politički angažman ubuduće. Naročito je interesantan ovaj kontekst danas, na Dan Republike Srpske“.Bajden pominje Rezoluciju 1244 u odluci zbog mandata Kfora i učešća NATO na Kosovu i Metohiji što ne znači da Amerikanci odustaju od svojih stavova da je tzv. Kosovo poseban slučaj i nezavisna država, smatra Milivojević.Nametanje kontinuiteta TrampuSuština izvršne uredbe je pokušaj da se Trampovoj administraciji nametne da sledi politiku Bajdenove a da se istovremeno i nama u regionu Zapadnog Balkana da do znanja da se od te politike neće odustajati, dodaje Milivojević.Međutim, Donald Tramp već sada daje do znanja da neće strogo voditi računa o „obavezama“ koje od Bajdena preuzima, ističe Milivojević.Od Trampa i njegove administracije očekuju se promene pre svega na globalnom planu, a onda će se po principu koncentričnih krugova refleksije tih promena odražavati i na region i otvorena pitanja koja su neuralgične tačke, dodaje Milivojević.„Prema tome, Tramp će 'obaveze' uvažavati onoliko koliko se uklapaju u njegovu strategiju. Vidimo da Tramp već najavljuje preraspodelu globalnog uticaja, uključujući i pitanje granica, raspodele sfera uticaja i pokušaja Amerike da zadrži dominaciju na morima. Poput pitanja Grenlanda, Panamskog kanala, Kanade i granica uopšte. A kao što vidimo, tu Evrope nema. Evropa je u drugom planu i Tramp daje do znanja da ne računa EU kao partnera nego kao podanika i neće se obazirati na to šta i kako misle Evropljani. To je sasvim sigurno i to se vidi i sada.“Faktor Grenel kao prednost SrbijeMilivojević smatra da će se u ime Trampove administracije na Zapadnom Balkanu angažovati Ričard Grenel iako naš region kao neuralgična tačka nema težinu kakvu imaju Pacifik, Severna Koreja, Bliski Istok, Iran, Ukrajina ili Južna Amerika.Zapadni Balkan će za Trampovu administraciju biti neuralgična tačka u kojoj se američki interesi prepliću sa ruskim i kineskim, a taj trougao kog čine SAD, Rusija i Kina će biti relevantan za ovaj region, a ne EU, ocenjuje Milivojević.Globalni odnosi idu prema potvrdi multipolarnosti i davanju naglaska suverenizmu i nacionalnim prilikama a to je i Trampova ideološka strategija vraćanja nekih tradicionalnih vrednosti, dodaje Milivojević.„U tom smislu mi na neki način imamo i neku prednost jer je naš međunarodni položaj tako koncipiran i to ćemo videti u tom direktnom angažovanju Amerike. U svakom slučaju, za nas je povoljnija mogućnost dijaloga nego što je bila sa Bajdenovom administracijom i Evropljanima koji su praktično gledali kroz prste politici Kurtija i nametanju rešenja silom. Tramp će ipak pragmatičnije to posmatrati u meri u kojoj se Amerikanci budu angažovali. Trebalo bi očekivati da će se Grenel svakako angažovati imajući u vidu iskustva prethodnog mandata sa mehanizmima pragmatične prirode koji stvaraju povoljniji politički ambijent i idu ka nekom rešenju“, zaključio je Milivojević.Bajdenove pooštrene sankcijeKako se navodi na zvaničnom sajtu Bele kuće, Bajden se na potpisivanje uredbe odlučio „imajući u vidu događaje na Zapadnom Balkanu, uključujući stalne pokušaje pojedinaca da ospore suverenitet i teritorijalni integritet država Zapadnog Balkana i da potkopavaju posleratne sporazume i institucije“.Uredbom iz 2021. koju je Bajden dopunio, blokiranje imovine i suspenzija ulaska u SAD važila je za osobe koje su odgovorne za politike koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost i teritorijalni integritet oblasti ili države na Zapadnom Balkanu, podrivanje demokratskih procesa ili institucija, kršenje ljudskih prava ili korupciju.Navedeno je da se sankcije primenjuju za osobe koje su pokušale da učestvuju u kršenju, ometanju ili ugrožavanju sprovođenja regionalnih bezbednosnih, mirovnih sporazuma ili sporazuma o uzajamnom priznavanjima na Zapadnom Balkanu.To uključuje „Prespanski sporazum iz 2018. godine; Ohridski okvirni sporazum iz 2001. godine; Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN; Dejtonski sporazum; ili zaključke Veća za implementaciju mira održane u Londonu u decembru 1995. godine, uključujući odluke ili zaključke Visokog predstavnika, Veća za implementaciju mira ili njegovog Upravnog odbora; ili Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, odnosno Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove“.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250103/ludilo-eskalira-zapad-vrsi-pritisak-banjaluka-se-grohotom-smeje-1181247157.html
srbija
sad
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vladimir Sudar
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
džozef bajden, sankcije, zapadni balkan, kontinuitet, srbija, srpska, džozef bajden, sankcije, zapadni balkan, kontinuitet, srbija, srpska
džozef bajden, sankcije, zapadni balkan, kontinuitet, srbija, srpska, džozef bajden, sankcije, zapadni balkan, kontinuitet, srbija, srpska
Sumanut potez Bajdena na kraju mandata — protiv Srba
Bajdenova uredba o pooštravanju sankcija pojedincima na Zapadnom Balkanu deo je strategije njegove administracije u kriznim područjima uključujući i ovo naše a to je da pre kraja mandata preduzme sve mere kako bi nametnula sledećoj administraciji poštovanje kontinuiteta američke politike, kaže za Sputnjik karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Odlazeći predsednik Sjedinjenih Američkih Država
Džozef Bajden potpisao je
izmene i dopune izvršne uredbe kojima se proširuju
sankcije protiv pojedinaca i grupa uključenih u destabilišuće aktivnosti u zemljama Zapadnog Balkana.
Udar na Dodika i potvrda „nezavisnosti“ tzv. Kosova
Bajdenovom odlukom obuhvaćeno je sve ono što je politika odlazeće američke administracije imala u vidu na Zapadnom Balkanu, smatra Milivojević.
„Kad je reč o nepoštovanju sporazuma i akata, oni govore o unutrašnjem i međunarodnom pravu sa pozicija američkog viđenja. Mislim da to posebno važi u slučaju Republike Srpske. To je, čini mi se, nekako prenaglašeno i mislim da im je i dalje ciljna grupa
Milorad Dodik. I to pokazuju sve sankcije, mere i akcije koje su preduzete, uključujući i ove poslednje koje idu preko američke ambasade u Sarajevu sa pokušajem da se dovede u pitanje Dodik, odnosno njegov politički angažman ubuduće. Naročito je interesantan ovaj kontekst danas, na
Dan Republike Srpske“.
Bajden pominje Rezoluciju 1244 u odluci zbog mandata Kfora i učešća NATO na Kosovu i Metohiji što ne znači da Amerikanci odustaju od svojih stavova da je tzv. Kosovo poseban slučaj i nezavisna država, smatra Milivojević.
„Ne bi trebalo iz toga izvlačiti zaključak o promeni američkog stava i ova izvršna uredba je potvrda takve uredbe koja već postoji, samo je malo dopunjena i precizirana sa ovim što se direktno odnosi na političke stavove američke administracije u poslednje vreme. Kad se imaju u vidu sporazumi, oni pominju naravno i Ohridski sporazum i pokušaj da se potvrdi 'kosovska državnost' kao i sve na toj liniji. Misle na tzv. osnovni sporazum, odnosno na Ohridski sporazum sa aneksima koji vodi, de fakto u priznanje“.
Nametanje kontinuiteta Trampu
Suština izvršne uredbe je pokušaj da se Trampovoj administraciji nametne da sledi politiku Bajdenove a da se istovremeno i nama u regionu Zapadnog Balkana da do znanja da se od te politike neće odustajati, dodaje Milivojević.
„Koliko će to biti na snazi to ćemo videti kad zasedne Trampova administracija. Šta će poštovati, šta neće, koliko i u kolikoj meri – otom-potom. Ali je suština i namera ove administracije da nametne kontinuitet politike. To je manje-više isto kao kad je reč o sankcijama koje nam slede vezano za NIS i prisustvo Ruske federacije itd.“
Međutim, Donald Tramp već sada daje do znanja da neće strogo voditi računa o „obavezama“ koje od Bajdena preuzima, ističe Milivojević.
Od Trampa i njegove administracije očekuju se promene pre svega na globalnom planu, a onda će se po principu koncentričnih krugova refleksije tih promena odražavati i na region i otvorena pitanja koja su neuralgične tačke, dodaje Milivojević.
„Prema tome, Tramp će 'obaveze' uvažavati onoliko koliko se uklapaju u njegovu strategiju. Vidimo da Tramp već najavljuje preraspodelu globalnog uticaja, uključujući i pitanje granica, raspodele sfera uticaja i pokušaja Amerike da zadrži dominaciju na morima. Poput pitanja Grenlanda, Panamskog kanala, Kanade i granica uopšte. A kao što vidimo, tu Evrope nema. Evropa je u drugom planu i Tramp daje do znanja da ne računa EU kao partnera nego kao podanika i neće se obazirati na to šta i kako misle Evropljani. To je sasvim sigurno i to se vidi i sada.“
Faktor Grenel kao prednost Srbije
Milivojević smatra da će se u ime Trampove administracije na Zapadnom Balkanu angažovati Ričard Grenel iako naš region kao neuralgična tačka nema težinu kakvu imaju Pacifik, Severna Koreja, Bliski Istok, Iran, Ukrajina ili Južna Amerika.
Zapadni Balkan će za Trampovu administraciju biti neuralgična tačka u kojoj se američki interesi prepliću sa ruskim i kineskim, a taj trougao kog čine SAD, Rusija i Kina će biti relevantan za ovaj region, a ne EU, ocenjuje Milivojević.
„I zbog toga će i ovaj region na neki način biti u nekoj žiži. Druga stvar je da Grenel koji je već zadužen za neuralgične tačke ima u vidu naš region i sasvim je sigurno da će se tu i tamo angažovati. A ako se Amerikanci budu angažovali, angažovaće se direktno. Ne ovako da EU posreduje beskonačno i bez ikakvog uticaja nego na jedan direktan način.“
Globalni odnosi idu prema potvrdi multipolarnosti i davanju naglaska suverenizmu i nacionalnim prilikama a to je i Trampova ideološka strategija vraćanja nekih tradicionalnih vrednosti, dodaje Milivojević.
„U tom smislu mi na neki način imamo i neku prednost jer je naš međunarodni položaj tako koncipiran i to ćemo videti u tom direktnom angažovanju Amerike. U svakom slučaju, za nas je povoljnija mogućnost dijaloga nego što je bila sa Bajdenovom administracijom i Evropljanima koji su praktično gledali kroz prste politici Kurtija i nametanju rešenja silom. Tramp će ipak pragmatičnije to posmatrati u meri u kojoj se Amerikanci budu angažovali. Trebalo bi očekivati da će se Grenel svakako angažovati imajući u vidu iskustva prethodnog mandata sa mehanizmima pragmatične prirode koji stvaraju povoljniji politički ambijent i idu ka nekom rešenju“, zaključio je Milivojević.
Bajdenove pooštrene sankcije
Kako se
navodi na zvaničnom sajtu Bele kuće, Bajden se na potpisivanje uredbe odlučio „imajući u vidu događaje na Zapadnom Balkanu, uključujući stalne pokušaje pojedinaca da
ospore suverenitet i teritorijalni integritet država Zapadnog Balkana i da potkopavaju posleratne sporazume i institucije“.
Uredbom iz 2021. koju je Bajden dopunio, blokiranje imovine i suspenzija ulaska u SAD važila je za osobe koje su odgovorne za politike koje ugrožavaju mir, bezbednost, stabilnost i teritorijalni integritet oblasti ili države na Zapadnom Balkanu, podrivanje demokratskih procesa ili institucija, kršenje ljudskih prava ili korupciju.
Navedeno je da se sankcije primenjuju za osobe koje su pokušale da učestvuju u kršenju, ometanju ili ugrožavanju sprovođenja regionalnih bezbednosnih, mirovnih sporazuma ili sporazuma o uzajamnom priznavanjima na Zapadnom Balkanu.
To uključuje „Prespanski sporazum iz 2018. godine; Ohridski okvirni sporazum iz 2001. godine; Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN; Dejtonski sporazum; ili zaključke Veća za implementaciju mira održane u Londonu u decembru 1995. godine, uključujući odluke ili zaključke Visokog predstavnika, Veća za implementaciju mira ili njegovog Upravnog odbora; ili Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, odnosno Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove“.
