00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ENERGIJA SPUTNJIKA
07:00
30 min
VESTI
Da li će Austrija dobiti vladu krajnje desnice?
06:30
30 min
ENERGIJA SPUTNJIKA
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
60 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Desničarska vlada u Austriji – slika temeljnog raspada „klintonističke“ EU

© Tanjug / AP Photo/Heinz-Peter BaderHerbert Kikl, Slobodarska partija Austrije
Herbert Kikl, Slobodarska partija Austrije - Sputnik Srbija, 1920, 08.01.2025
Pratite nas
Sasvim je moguće da će Slobodarska partija formirati vladu jer je čak i predsednik Austrije Aleksander van der Belen rekao da Slobodari nisu više toliko neprihvatljivi kao koalicioni partneri dok su sve druge opcije istrošene, kaže za Sputnjik politikolog dr Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije.
Lider Slobodarske partije Austrije Herbert Kikl dobio je mandat za formiranje nove austrijske vlade koja bi mogla biti prva vlada krajnje desnice u toj zemlji od Drugog svetskog rata.

Slobodari – jedina opcija

Austrijski predsednik Aleksander van der Belen rekao je posle sastanka sa liderom Slobodara da je zadužio Kikla da razgovora sa Austrijskom narodnom strankom radi formiranja nove vlade.
Nije izvesno da li će pregovori krajnje desnice i konzervativaca o koaliciji biti uspešni, a u sadašnjem sazivu parlamenta nema drugih realnih opcija za formiranje vlade.

Slika temeljnog raspada EU

Međutim, nije ni bitno da li će Slobodarska partija formirati vladu jer su trenutna događanja na političkoj sceni Austrije samo još jedna od slika „temeljnog raspada Evropske unije“ koji se dešava pred našim očima, pre svega zato što to žele Amerikanci, smatra Gajić.
I prethodne američke administracije su vršile pritisak na Brisel ali će posle inauguracije Donalda Trampa EU postati potpuno nepotrebna u novom svetu, dodaje Gajić.
„Dešava se jedna rotacija elita unutar SAD a Tramp je najavio jedno veliko čišćenje u bezbednosnim strukturama, pre svega u FBI ali se to odnosi i na CIA. Na čelo FBI dolazi Kaš Patel koji bi trebalo da se bavi i korupcionaškim aferama funkcionera EU vezano za Ukrajinu i kako je američki novac trošen. Pored toga, Evropljanima se nameće da najmanje pet odsto BDP-a koriste za finansiranje NATO u uslovima gde su se lišili ruskog gasa u potpunosti. Odnosno, kupovaće ga verovatno preko trećih posrednika još skuplje, a to je dodatno opterećenje za ekonomiju“.

Vreme „partija-parija“ i lidera disidenata

Sve to će prirodno dovesti do toga da „partije-parije“ poput Slobodara u Austriji budu sve bliže vlasti, dok će se SAD sve direktnije „mešati u evropske poslove“ tako što će imati sve manje posla sa Briselom a sve više sa evropskim prestonicama, dodaje Gajić.
„Upravo zbog toga toliko pažnje dobija pre svega Viktor Orban, ali i Robert Fico, lideri iz zemalja EU koji su disidenti. To koincidira sa prebacivanjem koordinacionog centra za pomoć Ukrajini sa nivoa Vašingtona, odnosno Pentagona na nivo NATO. NATO se nalazi u Briselu i očigledno će postati neka vrsta nove bezbednosne strukture koja će se odnositi na ono što je Makron govorio, a to su neke evropske bezbednosne snage od onoga što ostane od EU, s obzirom da će mnoge zemlje želeti da se prikače na neki novi voz. Tu želju je već otvoreno izrazila Mađarska a manje-više otvoreno i Slovačka“.

Povratak realista – odlazak „klintonista“

Jer danas se carstva jednostavno ukrupnjavaju dok izgleda da multinacionalne organizacije regionalnog tipa kao što je EU pripadaju prošlosti, tako da imamo situaciju da se politički realisti vraćaju na scenu, dodaje Gajić.
A to znači da će i SAD pod Trampom i Rusija funkcionisati u istom svetu i „igrati istu društvenu igru“ a to znači da će i jedni i drugi razumeti da druga strana ima svoje interese i da jedni druge neće provocirati do stepena koji garantuje totalno uništenje, objašnjava Gajić.
„Dok smo imali ovu 'idealističku' strukturu i u Briselu i u evropskim zemljama i, što je najvažnije, u Vašingtonu, oni su se sve vreme igrali vatrom. Vukli su takve poteze praveći se kao da funkcionišu u nekom drugom svetu u kome nema realpolitike, posebno ne za strane koje ne smatraju sebi ravnima i doveli su i svoju civilizaciju do ivice postojanja. Mi i dalje nismo izašli iz te zone rizika i prosto nikad nismo bili bliži otvorenom nuklearnom sukobu. Može se očekivati da će se malo relaksirati stvari na liniji Vašington- Moskva, ali mislim da EU definitivno ide u seriju žestokih kriza i promena vlasti“.
A to će se dešavati i u drugim evropskim zemljama – „klintonisti“ će biti srušeni sa vlasti kako u Evropi, tako i na Balkanu, ističe Gajić.

Habzburška alternativa Briselu

Prema Gajiću, ukoliko bi Slobodari preuzeli vlast u Austriji, stvorio bi se disidentski trougao sa Mađarskom i Slovačkom čime bi se videli određeni regionalni interesi koji se sudaraju sa interesima Brisela na način na koji ih je definisala Evropska komisija.
„Prirodno je da Austrija koja se graniči i sa Mađarskom i sa Slovačkom, a sve tri su bile u Habzburškoj Monarhiji, vidi da postoji alternativa evropskom putu kog je definisala Evropska komisija a koji vodi u ekonomsku i svaku drugu vrstu degradacije. A to nam pokazuje i slučaj Ursule fon der Lajen koja se naprasno razbolela čim je pokrenuta korupcionaška afera vezana za nabavku vakcina u kojoj je učestvovala“, zaključio je Gajić.
Slobodarska partija Austrije pobedila je na parlamentarnim izborima u septembru kada je osvojila 28,8 odsto glasova ispred konzervativne Austrijske narodne partije odlazećeg kancelara Karla Nehamera.
Pogledajte i:
Aleksandar Šalenberg - Sputnik Srbija, 1920, 08.01.2025
SVET
Austrijski ministar Aleksander Šalenberg preuzima dužnost privremenog kancelara
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala