https://lat.sputnikportal.rs/20250108/blinken-pokretanje-pregovora-o-ukrajini-sve-blize-1181412450.html
Blinken: Pokretanje pregovora o Ukrajini sve bliže
Blinken: Pokretanje pregovora o Ukrajini sve bliže
Sputnik Srbija
Odlazeća američka administracija na čelu sa Džozefom Bajdenom smatra da su zainteresovane strane sve bliže pokretanju pregovaračkog procesa o Ukrajini, potvrdio... 08.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-08T18:54+0100
2025-01-08T18:54+0100
2025-01-08T18:54+0100
specijalna operacija u ukrajini
svet
sad
ukrajina
entoni blinken
vojna pomoć
pregovori
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/08/1181411856_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_4b272f76d78a0779dfd335f5579b911e.jpg
„Želimo da osiguramo, ulažemo napore da obezbedimo da sledeća (američka) administracija bude u stanju, ako bi se takvi pregovori odvijali pod njenim nadzorom, da deluje sa pozicije sile. Tako da bi (sledeći američki) predsednik (Donald) Tramp postigao najjači mogući dogovor“, rekao je Blinken, govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim ministrom spoljnih poslova Žan-Noelom Baroom posle razgovora u Parizu.On je dodao da se narednoj administraciji predaje „mnogo povoljnih mogućnosti, inicijativa i rada kada je u pitanju ukrajinsko pitanje.„I ako sledeća administracija odluči da ovo nastavi, mislim da bi to bilo u interesu Sjedinjenih Američkih Država“, ocenio je Blinken.Prema njegovim rečima, nakon mogućih pregovora treće zemlje mogle bi učestvovati u patrolama u Ukrajini u slučaju prekida vatre.„Ako do toga dođe, onda će sledeća administracija morati da odluči kakvu će ulogu u tome imati SAD“, zaključio je šef američke diplomatije.Kako je naveo, Sjedinjene Američke Države će slati vojnu pomoć Ukrajini do poslednjeg dana Bajdenove administracije.Kako je Tramp izjavio sredinom decembra, Vladimir Zelenski „mora biti spreman da sklopi dogovor“ za rešavanje ukrajinske krize i da se pripremi na moguće ustupke kako bi se sukob prekinuo. Osim toga, Tramp je signalizirao da vlasti u Kijevu, sa njegovog gledišta, ne moraju da pokušavaju da povrate kontrolu nad nekim oblastima Ukrajine koje su prešle pod rusku kontrolu.Predsednik Rusije Vladimir Putin izneo je 14. juna nove mirovne predloge za rešavanje sukoba u Ukrajini, koji predviđaju priznavanje statusa Krima, DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti kao delova Rusije, utvrđivanje nesvrstanog i beznuklearnog statusa Ukrajine, njena demilitarizacija i denacifikacija i ukidanje antiruskih sankcija. Ukrajinska strana je ovu inicijativu odbila.Međutim, nakon terorističkog napada Oružanih snaga Ukrajine na Kursku oblast, Putin je rekao da su nemogući pregovori sa onima koji „neselektivno gađaju civile, civilnu infrastrukturu ili pokušavaju da stvore pretnje po nuklearne energetske objekte“.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20250106/makron-sad-moraju-da-pomognu-da-ubedimo-rusiju-da-pregovara-1181339480.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, sad, ukrajina, entoni blinken, vojna pomoć, pregovori, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
svet, sad, ukrajina, entoni blinken, vojna pomoć, pregovori, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
Blinken: Pokretanje pregovora o Ukrajini sve bliže
Odlazeća američka administracija na čelu sa Džozefom Bajdenom smatra da su zainteresovane strane sve bliže pokretanju pregovaračkog procesa o Ukrajini, potvrdio je američki državni sekretar Entoni Blinken.
„Došli smo do tačke ove godine u kojoj strane mogu odlučiti da vode pregovore“, rekao je šef američke diplomatije, komentarišući situaciju u Ukrajini.
„Želimo da osiguramo, ulažemo napore da obezbedimo da sledeća (američka) administracija bude u stanju, ako bi se takvi pregovori odvijali pod njenim nadzorom, da deluje sa pozicije sile. Tako da bi (sledeći američki) predsednik (Donald) Tramp postigao najjači mogući dogovor“, rekao je Blinken, govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare sa francuskim ministrom spoljnih poslova Žan-Noelom Baroom posle razgovora u Parizu.
On je dodao da se narednoj administraciji predaje „mnogo povoljnih mogućnosti, inicijativa i rada kada je u pitanju ukrajinsko pitanje.
„I ako sledeća administracija odluči da ovo nastavi, mislim da bi to bilo u interesu Sjedinjenih Američkih Država“, ocenio je Blinken.
Prema njegovim rečima, nakon mogućih pregovora treće zemlje mogle bi učestvovati u patrolama u Ukrajini u slučaju prekida vatre.
„Ako do toga dođe, onda će sledeća administracija morati da odluči kakvu će ulogu u tome imati SAD“, zaključio je šef američke diplomatije.
Kako je naveo, Sjedinjene Američke Države će slati vojnu pomoć Ukrajini do poslednjeg dana Bajdenove administracije.
„Nastavićemo da pružamo podršku Ukrajini do poslednjeg dana ove administracije. Znam da će naši partneri to činiti i dalje“, istakao je on, komentarišući pružanje vojne pomoći Kijevu.
Kako je Tramp izjavio sredinom decembra, Vladimir Zelenski „mora biti spreman da sklopi dogovor“ za rešavanje ukrajinske krize i da se pripremi na moguće ustupke kako bi se sukob prekinuo. Osim toga, Tramp je signalizirao da vlasti u Kijevu, sa njegovog gledišta, ne moraju da pokušavaju da povrate kontrolu nad nekim oblastima Ukrajine koje su prešle pod rusku kontrolu.
Predsednik Rusije Vladimir
Putin izneo je 14. juna
nove mirovne predloge za rešavanje sukoba u Ukrajini, koji predviđaju priznavanje statusa Krima, DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti kao delova Rusije, utvrđivanje nesvrstanog i beznuklearnog statusa Ukrajine, njena demilitarizacija i denacifikacija i ukidanje antiruskih sankcija. Ukrajinska strana je ovu inicijativu odbila.
Međutim,
nakon terorističkog napada Oružanih snaga Ukrajine na Kursku oblast, Putin je rekao da su nemogući pregovori sa onima koji „neselektivno gađaju civile, civilnu infrastrukturu ili pokušavaju da stvore pretnje po nuklearne energetske objekte“.
