Tramp ne može da garantuje da neće primeniti silu po pitanju Grenlanda i Paname
18:26 07.01.2025 (Osveženo: 19:33 07.01.2025)
© Sputnik / Ramilь Sitdikov
/ Pratite nas
Izabrani američki predsednik Donald Tramp ponovo je govorio o Grenlandu, navodeći na svojoj društvenoj mreži da treba da dođe do sporazuma o pripajanju arktičkog ostrva SAD, čemu se kategorički protivi danska vlada. On je, istovremeno, odbio da garantuje da neće pribeći vojnoj sili u cilju uspostavljanja kontrole nad ostrvom i Panamskim kanalom.
„Ne, ne mogu da vam garantujem. Vi govorite o Panami i Grenlandu. Ne mogu da vam pružim uveravanja ni po jednom pitanju“, rekao je on novinarima na molbu da obeća da neće primeniti vojnu silu za uspostavljanje kontrole nad Panamskim kanalom i Grenlandom.
Prema njegovim rečima, Danska mora da prepusti Grenland Americi radi zaštite slobodnog sveta, između ostalog, od brodova Kine i Rusije.
Tramp je obelodanio i da se na Grenlandu trenutno nalaze njegovi predstavnici.
„Donald Tramp Mlađi i moji predstavnici iz Republikanske stranke doputovali su na Grenland. Doček je bio izuzetan. Njima, kao i celom svetu su potrebni bezbednost, zaštita, snaga i mir! Do tog sporazuma mora da dođe. Učinimo Ameriku ponovo velikom. Učinimo Grenland ponovo velikim“, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži „Istina“.
Podrška Ilona Maska
Trampa je podržao i američki milijarder Ilon Mask, koji je rekao da ako građani ostrva žele da postanu deo SAD, ta njihova želja biće dočekana odobravanjem.
"Ako građani Grenlanda žele da postanu deo Amerike, a nadam se da žele, biće dočekani sa odobravanjem", naveo je on.
Podsetimo, novoizabrani američki predsednik je već ranije iskazao interesovanje za ostrvo, ističući njegov strateški značaj za Sjedinjene Države.
Američki mediji su nedavno preneli da je Tramp ozbiljan po pitanju preuzimanja kontrole nad Grenlandom i vraćanja Panamskog kanala pod kontrolu SAD.
"Njujork post", pozivajući se na izvore među njegovim pomoćnicima i saradnicima, kaže da je predsednik 100 odsto ozbiljan.
List napominje da će, u slučaju da Tramp uspe da kupi Grenland, to postati najveća teritorijalna akvizicija Sjedinjenih Država u istoriji – na primer, biće značajnija od kupovine Luizijane 1803. godine, zahvaljujući kojoj je tadašnja teritorija zemlje udvostručena.
Novoizabrani predsednik je pred kraj decembra rekao da je "apsolutno potrebno" da SAD poseduju Grenland.
„Za nacionalnu bezbednost i slobodu širom sveta, Sjedinjene Američke Države smatraju da je posedovanje Grenlanda i kontrola nad njim - apsolutna potreba“, naveo je on.
Još 2019. godine, u medijima su se pojavili izveštaji da Tramp razmatra mogućnost kupovine Grenlanda. Kasnije je on sam potvrdio da ga je ova tema interesovala „iz strateških razloga“.
Međutim, vlasti Grenlanda tada su izjavile da ostrvo nije na prodaju, dok je Danska ideju prodaje nazvala apsurdnom, izrazivši nadu da se Tramp samo šalio. Bivši službenik američkog Ministarstva unutrašnje bezbednosti, Majls Tejlor, izjavio je u intervjuu za MSNBC u avgustu 2020. godine da se Tramp interesovao za mogućnost „razmene“ Portorika za Grenland.
Meksički zaliv postaje Zaliv Amerike?
Tramp je najavio i da namerava da ime Meksičkog zaliva promeni u Zaliv Amerike, ističući da će to biti deo nove politike njegove administracije.
„Uskoro ćemo to objaviti. Obavljamo veliki deo posla u tom regionu i on je naš. Nameravamo da naziv Meksičkog zaliva promenimo u Zaliv Amerike. To je divan naziv koji obuhvata veću teritoriju. Zaliv Amerike je fantastično ime“, rekao je on novinarima u svojoj rezidenciji na Floridi.
Pregovori o Panamskom kanalu već u toku
Izabrani američki predsednik je rekao i da se već vode pregovori sa panamskim vlastima o pitanju Panamskog kanala, koji Tramp želi da vrati pod američku kontrolu.
„Oni uzimaju više novca za našu mornaricu, nego brodove drugih država. Oni nam se podsmevaju jer misle da smo glupi, ali više nismo glupi. O Panamskom kanalu se razgovara sa nama upravo sada“, rekao je on.
Pogledajte i:
