Ovo je blago bez koga ne bi bilo ni - Srbije

Muzej Srpske pravoslavne crkve danas znamo kao instituciju kulture koja se bavi poslovima koje je najlakše definisati kao muzejski. Međutim, on baštini mnogo stariju tradiciju koja traje, slobodno možemo kazati, od onog trenutka od kad je Sveti Sava ustrojio i osnovao studeničku riznicu, posle toga i hilandarsku – to su u stvari temelji našeg muzeja i to je tradicija koja se do danas sačuvala.

Neki od tih predmeta su tokom istorije Srpske pravoslavne crkve imali i upotrebnu vrednost, služili su za razne bogoslužbene namene. Tu su i vrednosti koje su tokom vekova bile predmeti pohara i pljački, a za koje su naši prehodnici, vrli igumani, episkopi i drugi stari rizničari nekad i svoje živote polagali, spašavajući to naše bogato duhovno i kulturno blago. Zahvaljujući njima smo do današnjih dana i uspeli da ga sačuvamo.

Kada je osnovan Muzej SPC 1927. zamišljen je kao centralna institucija kulture Srpske pravoslavne crkve koja će se starati, voditi brigu i pružiti pomoć svim ostalim crkvenim organizacijama i institucijama u očuvanju onoga što se nalazi unutar manastirskih crkvenih i eparhijskih riznica. Tokom tog dugog perioda, od sad već skoro stotinu godina, muzej se bavio tom svojom izvornom misijom. Međutim, svi smo svedoci koliko je srpska istorija u tih sto godina bila burna. Sam muzej osnovan je u predvečerje Drugog svetskog rata sa ciljem da se obradi svekoliko crkveno-duhovno blago, ne samo u granicama tadašnje Kraljevine Jugoslavije, nego i sa onih teritorija koje nisu ulazile u sastav te države. Zbog toga su tada i krenuli u Mađarsku i neke druge zemlje. Njihovi početni koraci nisu bili sprečeni samo svetskim ratovima, nego i po završetku drugog svetskog rata, odnosom novih državnih vlasti prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Na prvom mestu cilje je bio da se to vredno duhovno blago sačuva unutar crkve, a kasnije da ono bude na odgovarajući način i konzervirano i restaurisano. I kada čovek pogleda te godine nimalo lakog perioda, oseća divljenje prema svim tim ljudima koji su dali veliki doprinos, svim pojedincima koji su pomogli konzervaciju, restauraciju i očuvanje ovih predmeta.

Budući da smo u ovim božićnim i novogodišnjim praznicima kada jedni drugima želimo najlepše želje, za nas bi najlepše što bi nam se moglo poželeti bilo – želimo vam da u sledećoj godini budete u adekvatnom prostoru. Ne kažem to samo zbog nas, nego kažem zbog Muzeja SPC, zbog onoga sa čim treba da se povežemo. Mi trenutno imamo izložene četiri do pet rukopisnih knjiga, a Muzej čuva njih oko hiljadu. Naš prostor je nedovoljan da to pokažemo i ispričamo tu priču. A kada pomislimo koliki je broj ikona, predmeta od tekstila, bogoslužbenih predmeta… Sve je to negde žal što ne postoji mogućnost da sve to izložimo.

Postoje u Muzeju tri ikone za koje sam lično vezan sticajem životnih okolnosti. Kada ponekad dođu neke grupe ili zvanice koje vodim, uvek zastanem pored tih predmeta. Možda po svojoj istorijsko-umetničkoj vrednosti te tri ikone nisu najznačajniji predmeti, nisu ni ako bismo ih cenili po vremenu u kom su nastale, ali za mene imaju snažnu emotivnu vrednost. Ja sam sveštenički sin i odrastao sam u mestu Đurakovac u Metohiji, između Peći i Istoka. Crkva koja se nalazila na periferiji te varošice bila je iz srednjeg veka, ali je obnovljena u periodu obnove Pećke patrijaršije. U njoj je postojao vrlo vredan ikonopis i vredno oslikarstvo. Nažalost, pogromom i svim onim dešavanjima, ne samo da je crkva uništena, već je srušeno i groblje oko nje, a ona je uništena do temelja.Uništen je čak i hrast star preko 300 ili 400 godina - minirali su ga. Jedino što je iz te crkve ostalo kao svedočanstvo o njenom postojanju su te tri ikone. One su izložene u Muzeju SPC i kada prolazimo pored njih, strancima ili nekim drugim, pričam o tome kao lični svedok, kao neko ko je živeo u toj crkvi, ko zna kako je izgledala. Tako te tri ikone nisu podsećanje samo za mene, nego i za one druge. One su svedoci da je tu nekad postojalo nešto što je bilo vrednost. U Muzeju SPC postoji više takvih svedoka postojanja mnogih crkava i manastira koji su u zadnjih nekoliko decenija pred našim očima netragom nestali.