https://lat.sputnikportal.rs/20250106/somborska-kaporka-i-banatski-golosijan-sve-trazeniji-na-trzistu-mesa-i-jaja-1181308998.html
Somborska kaporka i banatski gološijan sve traženiji na tržištu mesa i jaja
Somborska kaporka i banatski gološijan sve traženiji na tržištu mesa i jaja
Sputnik Srbija
Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavilo je krajem 2024. godine konkurs za podsticaje radi očuvanja životinjskih genetičkih resursa, za... 06.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-06T19:25+0100
2025-01-06T19:25+0100
2025-01-06T19:25+0100
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
privreda i poljoprivreda
kokoške
živina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111257/36/1112573647_0:109:2824:1698_1920x0_80_0_0_0c61ce62fa3985239f7cfac6bcfe1503.jpg
Na podužem spisku za podsticaje autohtonih rasa našla se i živina - kokoške, somborska kaporka i banatski gološijan.U Srbiji ove autohtone koke gaji desetak odgajivača. Kolika je brojnost umatičenog jata odgajivačima nije poznato, ali kažu da je živina korisna zbog kvalitetnog mesa i jaja.Dragan Dragosavac iz Sremskih Mihaljevaca u opštini Pećinci kaže za Dnevnik da godinama hrani ovu živinu, planira da uveća jato i umatiči ga zbog državnog podsticaja 400 dinara po koki.Za autohtonu rasu koka se opredelio zbog dodatnog izvora prihoda jer se bavi i drugim poljoprivrednim poslovima.Nekada bila puna dvorišta„Pre nekoliko decenija u Sremskim Mihaljevcima u svakom dvorištu je bilo bar 50 komada raznovrsne živine, a sada se na prste jedne ruke mogu nabrojati domaćinstva gde se još uvek živina šeta po dvorištu“,rekao je Dragosavac.I on je nekada hranio 600 komada ćuraka, pataka, gusaka, morki i kokoški. Ali čim ogradi dvorište, povećaće jato jer, kako kaže, ne vredi gajiti živinu ukoliko ograda nije čvrsto postavljena kao brana od predatora.On je zadovoljan kvalitetom mesa i jaja.On naglašava da imamo ozbiljnih odgajičava somborskih kaporki i banatskog gološijana, od kojih se mogu kupiti pilići, što je značajno za one koji planiraju da krenu u uzgoj ili uvećaju jato. Po selima je dosta praznih dvorišta, a dopunski prihod bi mogle biti i autohtone rase živina, jer su sve traženija i jaja i meso od koka othranjenih bez koncentrata.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda, kokoške, živina
ekonomija, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda, kokoške, živina
Somborska kaporka i banatski gološijan sve traženiji na tržištu mesa i jaja
Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo objavilo je krajem 2024. godine konkurs za podsticaje radi očuvanja životinjskih genetičkih resursa, za koje je opredelilo podsticaj od najviše tri miliona dinara po korisniku.
Na podužem spisku za podsticaje autohtonih rasa našla se i živina - kokoške, somborska kaporka i banatski gološijan.
U Srbiji ove autohtone koke gaji desetak odgajivača. Kolika je brojnost umatičenog jata odgajivačima nije poznato, ali kažu da je živina korisna zbog kvalitetnog mesa i jaja.
Dragan Dragosavac iz Sremskih Mihaljevaca u opštini Pećinci
kaže za Dnevnik da godinama hrani ovu živinu, planira da uveća jato i umatiči ga zbog državnog podsticaja 400 dinara po koki.
Za autohtonu rasu koka se opredelio zbog dodatnog izvora prihoda jer se bavi i drugim poljoprivrednim poslovima.
“Držim krmače i sejem primarne poljoprivredne kulture kako bi za životinje obezbedio hranu, a pošto u poljoprivredi nema velike zarade, gajim i somborske kaporke i banatskog gološijana. Sve što pretekne prodam, jer svaki dinar od koka dobro dođe kao dodatni izvor prihoda“, naglašava Dragosavac.
Nekada bila puna dvorišta
„Pre nekoliko decenija u Sremskim Mihaljevcima u svakom dvorištu je bilo bar 50 komada raznovrsne živine, a sada se na prste jedne ruke mogu nabrojati domaćinstva gde se još uvek živina šeta po dvorištu“,rekao je Dragosavac.
I on je nekada hranio 600 komada ćuraka, pataka, gusaka, morki i kokoški. Ali čim ogradi dvorište, povećaće jato jer, kako kaže, ne vredi gajiti živinu ukoliko ograda nije čvrsto postavljena kao brana od predatora.
On je zadovoljan kvalitetom mesa i jaja.
„Od proleća do kasne jeseni ih puštam da budu u dvorištu, pasu travu i jedu kukuruz, žito, suncokret da bi meso i jaja bili zdrava hrana za domaću upotrebu i po tome se ne mogu porediti sa tovnim kokama“, ističe Dragosavac i kaže da godišnje svaka koka snese od 170 do 200 jaja.
On naglašava da imamo ozbiljnih odgajičava somborskih kaporki i banatskog gološijana, od kojih se mogu kupiti pilići, što je značajno za one koji planiraju da krenu u uzgoj ili uvećaju jato. Po selima je dosta praznih dvorišta, a dopunski prihod bi mogle biti i autohtone rase živina, jer su sve traženija i jaja i meso od koka othranjenih bez koncentrata.
