„Prsten Nibelunga“: Kako je čuvena Vagnerova opera pretvorena u strip
© Sputnjiku ustupio izdavač - skrinšot
Pratite nas
Kada je sredinom 19. veka Rihard Vagner postavio temelje monumentalnog operskog ciklusa „Prsten Nibelunga“ teško da je mogao da nasluti koliki će biti kulturni uticaj tog dela na druge vidove stvaralaštva, a ponajmanje na devetu umetnost. Upravo je taj ciklus doživeo strip adaptaciju, koja je nedavno objavljena i na srpskom jeziku.
Autor stripa „Prsten Nibelunga“, koji obuhvata četiri impozantne opere, „Rajnsko zlato“, „Valkire“, „Zigfrid“ i „Sumrak bogova“, jeste crtač svetskog ugleda Filip Krejg Rasel, koji je uspeo da stvori vizuelno i narativno delo dostojno muzičkog talenta čuvenog nemačkog kompozitora. Strip je na srpskom jeziku objavila izdavačka kuća „Stalker“, u prevodu Gorana Skrobonje.
Od Vagnera do stripa: Transformacija muzičkog spektakla u vizuelni narativ
Vagnerov „Prsten Nibelunga“ jedno je od najambicioznijih dela u istoriji klasične muzike. Zbog svoje zahtevnosti, kako u muzičkom, tako i u scenskom smislu, relativno je retko izvođeno na operskim scenama.
Njegov uticaj se, međutim, nije zaustavio samo u svetu klasične muzike. Sa svojom složenom mitološkom strukturom, mnoštvom likova i zapleta „Prsten Nibelunga“ vremenom se transformisao u univerzalni kulturni simbol, koji prepoznaju čak i oni koji nisu slušali Vagnerove opere, kaže u razgovoru za Sputnjik Goran Skrobonja.
Upravo na raskršću između muzike, mitologije i pop kulture stupa na scenu Filip Krejg Rasel, majstor koji u svom opusu već ima adaptacije velikih operskih naslova, poput Mocartove „Čarobne frule“ i Štrausove „Salome“, a poznat je i po svom serijalu „Bajke Oskara Vajlda“ i po grafičkim romanima i adaptacijama „Sendmen: Lovci na snove“, „Karolina“ i „Knjiga o groblju“.
Prsten Nibelunga: Mitologija, heroji i pop kultura
Kao i sam Vagnerov opus, Raselova adaptacija stripa zasnovana je na elementima nemačke i nordijske mitologije, kao i vikinških epova, a njegovi junaci, bilo da je reč o bogovima, herojima ili raznim zlokobnim bićima, postaju arhetipovi ljudskih vrlina i slabosti, od pohlepe, oholosti, gneva i tuge, do hrabrosti, odanosti i ljubavi.
U svetu superherojskih stripova Raselova reinterpretacija likova iz „Prstena Nibelunga“, kako ističe Goran Skrobonja, dobija novu dimenziju. Heroji, zlikovci, bogovi i ljudi predstavljeni su dinamično, autentično i originalno.
„Njegov crtež je jasan, detaljan i veoma moderno interpretiran, sa čitavom galerijom likova i scena“, kaže naš sagovornik, dodajući da nas Rasel podseća na to da mitološki junaci poput Odina, Lokija, Valkira ili Zigfrida ne moraju uvek biti prikazani kroz prizmu „mračnog doba“.
Prema njegovoj oceni, Raselova adaptacija ukazuje na značaj Vagnerove opere ne samo kao monumentalnog umetničkog dela, već i kao nečega što je duboko ukorenjeno u pop kulturi. Slike Valkira, bogova, bojišta koje je oblikovao sam Vagner, danas su prepoznatljive na filmu, u video igricama i drugim formama, među kojima je i strip.
Od muzičkih do vizuelnih simbola
Posebnu vrednost ovom strip izdanju „Prstena Nibelunga“ daju dodaci sa skicama i crtežima autora koji svedoče o samom stvaralačkom procesu. Rasel, na primer, objašnjava na koji je način pojedine muzičke sekvence Vagnerovih opera prenosio u vizuelnu formu, trudeći se da korišćenjem jednostavnih i lako čitljivih simbola oživi zamisli kompozitora, često izražene kroz lajtmotive i muzičke opise.
„Pomislite na Darta Vejdera i osobenu muziku koja prati njegov ulazak, istu u sva tri filma o 'Ratovima zvezda'. Ne samo ljudi (rajnske device, Zigfrid i Brunhilda), već i predmeti (mač, koplje, prsten), pa čak i zamisli (ljubav, moć i izbor) imaju sopstveni moto. Preplitanjem i razvijanjem tih muzičkih ideja, Vagner je mogao da komentariše dešavanja na sceni ili čak da ukaže na to o čemu konkretan lik razmišlja“, navodi Filip Krejg Rasel u završnom odeljku izdanja.
Jedan od primera koji navodi autor jeste dilema kako vizuelno da predstavi razmišljanje vrhovnog boga Odina (Votana) koji se pita kako da zaštiti bogove od propasti i najednom dobija ideju o maču i junaku kog će sam začeti kako bi umesto njega vodio sudbonosne bitke.
Vagner, kako navodi Filip Krejg Rasel, tom trenutku pristupa veoma suptilno, muzikom, uz pomoć sedam nota, stavljajući do znanja gledaocima da se upravo dogodilo nešto značajno.
„Izazov u adaptaciji je bio kako pokazati trenutak rađanja ideje, kao i ideju samu. Nadao sam se da bi to moglo da se izvede na način prefinjeniji od upotrebe sijalice u oblačiću i reda dijaloga s objašnjenjem. Rešenje je bilo da uđem u Votanov um kroz oko žrtvovano radi mudrosti (unutrašnji vid). To dovodi do preplitanja vizuelnih motiva već uspostavljenih u 'Rajnskom zlatu' (praiskonski elementi vode i svetlosti) s motivima koji će se pojaviti tek u 'Valkiri' (mač i drvo). Sekvenca se završava izlaskom, kroz blistavi odsjaj mača, kroz Votanovo zdravo oko, ono kojim posmatra spoljni svet“, objašnjava autor.
Preko simbola, boja i pokreta likova Rasel je uspeo da prenese emocionalnu težinu muzičkih tema, izbegavajući suvišna objašnjenja i dostižući dubinu Vagnerovog muzičkog izraza.
Za dramatične poze umetnik se često oslanjao na modele, pa je u „Prstenu Nibelunga“ postojao čak i kasting, odnosno traganje za određenim tipovima ljudi koji podsećaju na junake stripa. Neke od modela pronalazio je slučajno, na ulici. Jednog policajca, „kao od brega odvaljenog“, kog je sreo u lokalnoj novinarnici, uspeo je da ubedi da mu bude model za divove blizance Fazolta i Fafnera, a za neke od likova poslužili su mu prijatelji i saradnici.
Goran Skrobonja ističe da je i Raselov jezik, zasnovan na engleskom prevodu Patrika Mejsona, jednostavan i direktan, ali izuzetno efektan. Nema mnogo igre rečima, tako da je rad na ovom stripu za njega bio pravo uživanje.
Stranica iz stripa "Prsten Nibelunga" u izdanju "Stalkera"
© Foto : Sputnjiku ustupio izdavač, skrinšot
Strip produkcija u Srbiji sve zastupljenija
Iako je strip često marginalizovan kao umetnička forma, Goran Skrobonja, inače strastveni ljubitelj devete umetnosti, ističe da izdanja poput „Prstena Nibelunga“ imaju ogromnu umetničku i edukativnu vrednost, naročito za mladu publiku kojoj klasična muzika i opera nisu bliski.
Skrobonja primećuje da je strip produkcija u Srbiji sve zastupljenija, ističući da su današnja izdanja srpskih stripova ravna najboljim svetskim izdanjima. To ga, kao pripadnika generacije koja je odrasla na stripu, izuzetno raduje, jer deveta umetnost nipošto nisu samo zabavne stranice s mnogo crteža i malo reči, već i odlično sredstvo za prenošenje istorijskih činjenica, književnih dela, pa i opera, na jednostavan, lako razumljiv i kreativan način.
