https://lat.sputnikportal.rs/20250106/da-li-kvantna-fizika-objasnjava-kako-nastaje-svest-1181341797.html
Da li kvantna fizika objašnjava kako nastaje svest?
Da li kvantna fizika objašnjava kako nastaje svest?
Sputnik Srbija
Penzionisani profesor anesteziologije sa Univerziteta u Arizoni, dr Stjuart Hamerof, posvetio je decenije istraživanju jednog od najuzbudljivijih, ali i... 06.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-06T21:41+0100
2025-01-06T21:41+0100
2025-01-06T21:41+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/09/1171991413_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_7a03b7fb3c3cd839340ab1d3fc94238e.jpg
Umesto da se oslonio na tradicionalne pristupe, poput neurologije i psihologije, Hamerof je pažnju usmerio na anesteziju i mikrotubule, male strukture unutar ćelija koje mogu biti ključne za razumevanje svesti.Njegova teorija, koja spaja kvantnu fiziku sa biologijom, izazvala je brojne kontroverze, ali i novi talas istraživanja koja pokazuju da bi možda mogao biti na tragu važnog otkrića, piše „Popular Mechanics“.Hamerofovo interesovanje za svest počelo je kroz njegov rad kao anesteziologa. U njegovim istraživanjima nije bilo reči samo o tome kako anestezija utiče na mozak, već i o tome kako izaziva gubitak svesti.„Razmišljao sam o neurologiji, psihologiji i neurohirurgiji, ali nijedna od tih oblasti nije se bavila pitanjem svesti“, rekao je Hamerof.Za njega je bio ključan trenutak kada je upoznao šefa odseka za anesteziju na Univerzitetu u Arizoni, koji mu je rekao: „Ako želiš da razjasniš kako nastaje svest, saznaj kako deluje anestezija, jer mi nemamo pojma“.To ga je inspirisalo da istraži kako anestezija utiče na mikrotubule, strukture koje se nalaze u svim ćelijama tela, uključujući i neuronske ćelije u mozgu. Mikrotubule, koje se sastoje od tubulinskih proteina, predstavljaju osnovu ćelijskog skeleta i igraju ključnu ulogu u održavanju oblika ćelije i njenoj deobi. Hamerof je otkrio da se anestezija povezuje sa mikrotubulama, ali nije mogao da objasni kako ova struktura može biti uključena u stvaranju svesti.Prava prekretnica u Hamerofovom razumevanju svesti desila se kada je naišao na delo „The Emperor’s New Mind“, Rodžera Penrouza, nobelovca iz oblasti fizike. Penrouz je u toj knjizi izneo tvrdnju da je svest kvantne prirode, a ne računarska, kao što su mnoge teorije pretpostavljale. Penrouz nije imao biološki mehanizam koji bi objasnio kako kvantni talas prelazi u klasifikovano stanje i izaziva svest. A Hamerof je smatrao da je Penrouzovom radu nedostajala ključna veza - mikrotubule.Hamerof je razvio svoju teoriju, poznatu kao „Orchestrated Objective Reduction“. Ova teorija tvrdi da mikrotubule u neuronima uzrokuju kolaps kvantne talasne funkcije, proces poznat kao objektivno smanjenje, što omogućava nastanak svesti. Teorija postulira da svest nije rezultat klasičnih računarskih procesa, već kvantnih procesa u mikrotubulama.Nakon što su 1996. godine Hamerof i Penrouz izložili svoju teoriju naišli su na žestoke kritike. Mnoge akademske figure, uključujući i Stivena Hokinga, smatrale su ovu teoriju previše spekulativnom.Poslednjih godina, međutim, nova istraživanja u oblasti kvantne biologije počinju da podržavaju mogućnost da kvantni procesi igraju ulogu u mozgu. Na primer, istraživanja su pokazala da kvantni efekti imaju ulogu u fotosintezi, procesu u kojem biljke efikasno koriste svetlost da proizvedu energiju.Takođe, istraživanje sa Univerziteta Hauard iz 2023. godine otkrilo je kvantne efekte u mikrotubulama. Hamerof smatra da ovi dokazi sugerišu da bi kvantni procesi mogli igrati ključnu ulogu u razumevanju svesti. On ističe da bi to moglo da znači i da nikada neće biti moguće postići pravu svest u veštačkoj inteligenciji, jer je svest, po njegovom mišljenju, nešto što nadmašuje računarske sisteme.Rast kvantne biologije, kao i razvoj veštačkih inteligencija, dodaju novu dimenziju debati o svesti. Hamerof ističe da, iako su modeli veštačke inteligencije postali napredniji, oni nisu sposobni za pravu svest. On smatra da je velik deo trenutnih istraživanja u vezi sa svesti skrenuo u pravcu veštačke inteligencije, koja je, prema njemu, nesvesna jer se bazira na algoritamskim procesima.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, živi svet i genetika
Da li kvantna fizika objašnjava kako nastaje svest?
Penzionisani profesor anesteziologije sa Univerziteta u Arizoni, dr Stjuart Hamerof, posvetio je decenije istraživanju jednog od najuzbudljivijih, ali i najzagonetnijih pitanja u nauci — kako nastaje svest?
Umesto da se oslonio na tradicionalne pristupe, poput neurologije i psihologije, Hamerof je pažnju usmerio na anesteziju i mikrotubule, male strukture unutar ćelija koje mogu biti ključne za razumevanje svesti.
Njegova teorija, koja spaja kvantnu fiziku sa biologijom, izazvala je brojne kontroverze, ali i novi talas istraživanja koja pokazuju da bi možda mogao biti na tragu važnog otkrića,
piše „
Popular Mechanics“.
Hamerofovo interesovanje za svest počelo je kroz njegov rad kao anesteziologa. U njegovim istraživanjima nije bilo reči samo o tome kako anestezija utiče na mozak, već i o tome kako izaziva gubitak svesti.
„Razmišljao sam o neurologiji, psihologiji i neurohirurgiji, ali nijedna od tih oblasti nije se bavila pitanjem svesti“, rekao je Hamerof.
Za njega je bio ključan trenutak kada je upoznao šefa odseka za anesteziju na Univerzitetu u Arizoni, koji mu je rekao: „Ako želiš da razjasniš kako nastaje svest, saznaj kako deluje anestezija, jer mi nemamo pojma“.
To ga je inspirisalo da istraži kako anestezija utiče na mikrotubule, strukture koje se nalaze u svim ćelijama tela, uključujući i neuronske ćelije u mozgu. Mikrotubule, koje se sastoje od tubulinskih proteina, predstavljaju osnovu ćelijskog skeleta i igraju ključnu ulogu u održavanju oblika ćelije i njenoj deobi. Hamerof je otkrio da se anestezija povezuje sa mikrotubulama, ali nije mogao da objasni kako ova struktura može biti uključena u stvaranju svesti.
Prava prekretnica u Hamerofovom razumevanju svesti desila se kada je naišao na delo „The Emperor’s New Mind“, Rodžera Penrouza, nobelovca iz oblasti fizike. Penrouz je u toj knjizi izneo tvrdnju da je svest kvantne prirode, a ne računarska, kao što su mnoge teorije pretpostavljale. Penrouz nije imao biološki mehanizam koji bi objasnio kako kvantni talas prelazi u klasifikovano stanje i izaziva svest. A Hamerof je smatrao da je Penrouzovom radu nedostajala ključna veza - mikrotubule.
Hamerof je razvio svoju teoriju, poznatu kao „Orchestrated Objective Reduction“. Ova teorija tvrdi da mikrotubule u neuronima uzrokuju kolaps kvantne talasne funkcije, proces poznat kao objektivno smanjenje, što omogućava nastanak svesti. Teorija postulira da svest nije rezultat klasičnih računarskih procesa, već kvantnih procesa u mikrotubulama.
Nakon što su 1996. godine Hamerof i Penrouz izložili svoju teoriju naišli su na žestoke kritike. Mnoge akademske figure, uključujući i Stivena Hokinga, smatrale su ovu teoriju previše spekulativnom.
Poslednjih godina, međutim, nova istraživanja u oblasti kvantne biologije počinju da podržavaju mogućnost da kvantni procesi igraju ulogu u mozgu. Na primer, istraživanja su pokazala da kvantni efekti imaju ulogu u fotosintezi, procesu u kojem biljke efikasno koriste svetlost da proizvedu energiju.
Takođe, istraživanje sa Univerziteta Hauard iz 2023. godine otkrilo je kvantne efekte u mikrotubulama. Hamerof smatra da ovi dokazi sugerišu da bi kvantni procesi mogli igrati ključnu ulogu u razumevanju svesti. On ističe da bi to moglo da znači i da nikada neće biti moguće postići pravu svest u veštačkoj inteligenciji, jer je svest, po njegovom mišljenju, nešto što nadmašuje računarske sisteme.
Rast kvantne biologije, kao i razvoj veštačkih inteligencija, dodaju novu dimenziju debati o svesti. Hamerof ističe da, iako su modeli veštačke inteligencije postali napredniji, oni nisu sposobni za pravu svest. On smatra da je velik deo trenutnih istraživanja u vezi sa svesti skrenuo u pravcu veštačke inteligencije, koja je, prema njemu, nesvesna jer se bazira na algoritamskim procesima.
