https://lat.sputnikportal.rs/20250104/crni-labudovi-u-2025-izmedju-oresnika-i-donalda-trampa-video-1181274780.html
Crni labudovi u 2025: Između „orešnika“ i Donalda Trampa /video/
Crni labudovi u 2025: Između „orešnika“ i Donalda Trampa /video/
Sputnik Srbija
U godini za nama „orešnik“ je potegnut kao najubedljiviji geopolitički argument jer od njega nema odbrane. A u Americi je, uprkos nadama atentatora, Donald Tramp... 04.01.2025, Sputnik Srbija
2025-01-04T20:35+0100
2025-01-04T20:35+0100
2025-01-04T20:35+0100
svet
svet
svet – politika
sad
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
rusija
analize i mišljenja
komentari i analitika
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/03/1181275108_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_6672574fc20e95321cbb8732bcec0e10.jpg
Naročito ako se uz sve već postojeće krize pojavi i neki crni labud – nepredviđeni kataklizmički događaj kakav je, recimo, bio kovid 2019.Neumoljivi trendRat NATO-a protiv Rusije posredstvom Ukrajine ostao je svetska pojava broj jedan i u 2024. Trend je, što se toga tiče, neumoljiv: kad je ona ukrajinska kontraofanziva skršena čim je počela, Rusija je na svim delovima fronta krenula da napreduje tempom koji je odredila, relativno sporo, zatim sve brže, i zato neumoljivo.O tome, uostalom, ne svedoče samo mape vojnih blogera i saopštenja ruskog Ministarstva odbrane, koja svakodnevno govore o nekim novim naseljima duž fronta dugog 1.000 kilometara, nego, još i više, zahtevi NATO egzekutora Ukrajine kijevskom režimu da spusti starosnu granicu i da, zbog nedostatka ljudstva uprkos svim dosadašnjim talasima mobilizacije, počne da regrutuje i mladiće od 18 godina. Tako da je trenutno među saveznicima u toku cinično cenkanje u kome se unapred zna samo ko će izvući deblji kraj – NATO traži mobilizaciju omladine u zamenu za još oružja, dok Vladimir Zelenski nudi tu omladinu ali pod uslovom da najpre dobije još oružja i municije koje uporno nema dovoljno…Rusija, s druge strane, proizvodi tri puta više artiljerijske municije nego čitav NATO zajedno, izračunao je Si-En-En još prošlog marta. Dok je Kvinsi institut iz Vašingtona potom u avgustu opomenuo da nije reč samo o municiji već i o raketama i tenkovima, i to uprkos gigantskoj razlici u vojnim budžetima – 100 milijardi dolara ruskog naspram 1.470 milijardi dolara ukupnog NATO budžeta.Multipolarni poredakA nije znatno drugačije ni na ekonomskom niti na diplomatskom frontu.Rusija je, uprkos svim NATO ekonomskim sankcijama, prema kalkulacijama MMF-a i Svetske banke, pretekla Nemačku i Japan po BDP-u merenom paritetom kupovne moći i postala prva ekonomija Evrope, odnosno četvrta u svetu.Dok je o njenoj diplomatskoj izolovanosti možda i ponajbolje posvedočio samit BRIKS-a u Kazanju. Red za ulazak u partnerske odnose sa ovom organizacijom postaje sve duži. Multipolarni svetski poredak postaje sve opipljivija realnost.U takvim okolnostima, od vlasnika onog odlazećeg poretka zasnovanog na (njihovim) pravilima da rade šta im je volja, dok svi ostali to samo moraju da trpe, verovatno da se i nije moglo očekivati ništa drugo do nekog poteza očajnika u skladu s raspoloživim mogućnostima. Pa se, posle praznih pretnji francuskog predsednika Emanuela Makrona da će poslati vojsku u Ukrajinu, prešlo na (ne)dela – doneta je odluka o eskalaciji, i odmah je izvršena, u vidu upotrebe američkih „atakams“ i britansko-francuskih raketa dugog dometa „storm šedou“ i „skalp“ za udare po dubini ruske teritorije.Nemačka se, za sada, opire da na isti način budu iskorišćene njene „taurus“ rakete sličnih karakteristika. No, i to bi moglo uskoro da se promeni jer verovatni budući premijer, Fridrih Merc iz Hrišćansko-demokratske unije, najavljuje da će izdati takvo naređenje ako dobije tu priliku posle vanrednih izbora 23. februara.Ironija stvarnosti, međutim, sastoji se u tome što se već pokazalo da upotreba tih raketa – koje Rusi ionako obaraju u procentima iznad 80 odsto – ne menja ama baš ništa na frontu. A zauzvrat ih već ponestaje u zalihama, otkrio je pre nekoliko dana „Njujork tajms“.Tramp u Beloj kućiNo, moguće je da se u sklopu odluke o udarima na Rusiju tim raketama nije ni računalo na vojnu korist nego na zaoštravanje uoči ulaska Donalda Trampa u Belu kuću. Pa su zato i dobili neoborivi argument u vidu „orešnika“. I sad ostaje da se sačeka 20. januar; ne toliko zbog verovanja da Tramp može da ispuni obećanja o brzom kraju rata, nego da bi se videlo šta, uopšte, namerava a šta može da sprovede u delo. Ekstravagantne ideje o aneksiji Kanade, okupaciji Panamskog kanala i kupovini Grenlanda sugerišu da, makar, neće biti dosadno…Ostaje da se vidi i šta će Bliskom istoku doneti njegov dolazak na vlast posle šokantno munjevitog pada Bašara al Asada u Siriji. A ne manje razloga za brigu zbog svog saveznika ima i Evropska unija – kojoj Tramp ne preti samo trgovinskim ratom ako ne kupi skupi američki tečni gas, nego i izdvajanjima od pet odsto BDP-a za NATO. A desetine hiljada radnih mesta u Nemačkoj već nestaju dok Francuska ima rupu u budžetu od 60 milijardi evra koja je već odnela jednu manjinsku Makronovu vladu. Ekonomska kriza prepliće se sa političkom.Šta sve preti Evropi i svetu ove godine? Zašto je Zapad sve nestabilniji? I kakvi bi crni labudovi iz toga mogli da iskrsnu?O ovim su pitanjima u „Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i novinar i sociolog Slobodan Reljić.Pogledajte i:
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, sad, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, rusija, analize i mišljenja, komentari i analitika, ukrajina
svet, svet – politika, sad, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, rusija, analize i mišljenja, komentari i analitika, ukrajina
Crni labudovi u 2025: Između „orešnika“ i Donalda Trampa /video/
U godini za nama „orešnik“ je potegnut kao najubedljiviji geopolitički argument jer od njega nema odbrane. A u Americi je, uprkos nadama atentatora, Donald Tramp opet postao predsednik. Sve to znači da raste nada da neproglašeni svetski rat ide bar ka primirju – dok istovremeno raste i strah da će uskoro biti još i gore.
Naročito ako se uz sve već postojeće krize pojavi i neki crni labud – nepredviđeni kataklizmički događaj kakav je, recimo, bio kovid 2019.
Rat NATO-a protiv Rusije posredstvom Ukrajine ostao je svetska pojava broj jedan i u 2024. Trend je, što se toga tiče, neumoljiv: kad je ona ukrajinska kontraofanziva skršena čim je počela, Rusija je na svim delovima fronta krenula da napreduje tempom koji je odredila, relativno sporo, zatim sve brže, i zato neumoljivo.
O tome, uostalom, ne svedoče samo mape vojnih blogera i saopštenja ruskog Ministarstva odbrane, koja svakodnevno govore o nekim novim naseljima duž fronta dugog 1.000 kilometara, nego, još i više, zahtevi NATO egzekutora Ukrajine kijevskom režimu da spusti starosnu granicu i da, zbog nedostatka ljudstva uprkos svim dosadašnjim talasima mobilizacije, počne da regrutuje i mladiće od 18 godina. Tako da je trenutno među saveznicima u toku cinično cenkanje u kome se unapred zna samo ko će izvući deblji kraj – NATO traži mobilizaciju omladine u zamenu za još oružja, dok Vladimir Zelenski nudi tu omladinu ali pod uslovom da najpre dobije još oružja i municije koje uporno nema dovoljno…
Rusija, s druge strane, proizvodi tri puta više artiljerijske municije nego čitav NATO zajedno, izračunao je Si-En-En još prošlog marta. Dok je Kvinsi institut iz Vašingtona potom u avgustu opomenuo da nije reč samo o municiji već i o raketama i tenkovima, i to uprkos gigantskoj razlici u vojnim budžetima – 100 milijardi dolara ruskog naspram 1.470 milijardi dolara ukupnog NATO budžeta.
A nije znatno drugačije ni na ekonomskom niti na diplomatskom frontu.
Rusija je, uprkos svim NATO ekonomskim sankcijama, prema kalkulacijama MMF-a i Svetske banke, pretekla Nemačku i Japan po BDP-u merenom paritetom kupovne moći i postala prva ekonomija Evrope, odnosno četvrta u svetu.
Dok je o njenoj diplomatskoj izolovanosti možda i ponajbolje posvedočio samit BRIKS-a u Kazanju. Red za ulazak u partnerske odnose sa ovom organizacijom postaje sve duži. Multipolarni svetski poredak postaje sve opipljivija realnost.
U takvim okolnostima, od vlasnika onog odlazećeg poretka zasnovanog na (njihovim) pravilima da rade šta im je volja, dok svi ostali to samo moraju da trpe, verovatno da se i nije moglo očekivati ništa drugo do nekog poteza očajnika u skladu s raspoloživim mogućnostima. Pa se, posle praznih pretnji francuskog predsednika Emanuela Makrona da će poslati vojsku u Ukrajinu, prešlo na (ne)dela – doneta je odluka o eskalaciji, i odmah je izvršena, u vidu upotrebe američkih „atakams“ i britansko-francuskih raketa dugog dometa „storm šedou“ i „skalp“ za udare po dubini ruske teritorije.
Nemačka se, za sada, opire da na isti način budu iskorišćene njene „taurus“ rakete sličnih karakteristika. No, i to bi moglo uskoro da se promeni jer verovatni budući premijer, Fridrih Merc iz Hrišćansko-demokratske unije, najavljuje da će izdati takvo naređenje ako dobije tu priliku posle vanrednih izbora 23. februara.
Ironija stvarnosti, međutim, sastoji se u tome što se već pokazalo da upotreba tih raketa – koje Rusi ionako obaraju u procentima iznad 80 odsto – ne menja ama baš ništa na frontu. A zauzvrat ih već ponestaje u zalihama, otkrio je pre nekoliko dana „Njujork tajms“.
No, moguće je da se u sklopu odluke o udarima na Rusiju tim raketama nije ni računalo na vojnu korist nego na zaoštravanje uoči ulaska Donalda Trampa u Belu kuću. Pa su zato i dobili neoborivi argument u vidu „orešnika“. I sad ostaje da se sačeka 20. januar; ne toliko zbog verovanja da Tramp može da ispuni obećanja o brzom kraju rata, nego da bi se videlo šta, uopšte, namerava a šta može da sprovede u delo. Ekstravagantne ideje o aneksiji Kanade, okupaciji Panamskog kanala i kupovini Grenlanda sugerišu da, makar, neće biti dosadno…
Ostaje da se vidi i šta će Bliskom istoku doneti njegov dolazak na vlast posle šokantno munjevitog pada Bašara al Asada u Siriji. A ne manje razloga za brigu zbog svog saveznika ima i Evropska unija – kojoj Tramp ne preti samo trgovinskim ratom ako ne kupi skupi američki tečni gas, nego i izdvajanjima od pet odsto BDP-a za NATO. A desetine hiljada radnih mesta u Nemačkoj već nestaju dok Francuska ima rupu u budžetu od 60 milijardi evra koja je već odnela jednu manjinsku Makronovu vladu. Ekonomska kriza prepliće se sa političkom.
Šta sve preti Evropi i svetu ove godine? Zašto je Zapad sve nestabilniji? I kakvi bi crni labudovi iz toga mogli da iskrsnu?
O ovim su pitanjima u „
Novom Sputnjik poretku“ govorili analitičar Branko Pavlović i novinar i sociolog Slobodan Reljić.
