Spirala neizvesnosti: Šta čeka Kosovo i Metohiju
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Pratite nas
Rasplet kosovsko-metohijskog pitanja, po mišljenju diplomate Zorana Milivojevića, ne možemo očekivati ni u ovoj godini posebno ako se uzmu u obzir tri ključna faktora: mogući opstanak Aljbina Kurtija na vlasti, nemoć Evropske unije i neizvesnost nastupa Amerike.
Milivojević ističe da je pred nama, što se tiče Kosova i Metohije, još teža i nepredvidljivija godina.
„U nju ulazimo sa dijalogom koji je mrtav, institucijama EU koje su nove, bez strategije i plana šta dalje… Treba imati u vidu da je Miroslav Lajčak kao pregovarač EU i drugi mandat završio bez rezultata, tako da je jasno da se moraju menjati i pregovori i format, kao i način vođenja ali i sam sadržaj istih. Na koji način, to tek treba da vidimo,“ ocena je Milivojevića.
Ovome treba dodati, kaže on, i da imamo promene u Vašingtonu koje u svakom slučaju i direktno i indirektno utiču na ovo pitanje.
Nema ko da pritisne Kurtija
„Indirektno, zato što preko Amerike na neki način mora sve da ide. Dakle, ne mogu da se preskoče, a da li će se direktno uključiti u ovu priču, to još ne znamo. U svakom slučaju, očekuje se da će Vašington promeniti pristup koji je do sada bio, tako da ako se Amerika uključuje ići će direktno, a ako ne, onda će svakako zadržati pravo da bude konačni arbitar, ali pitanje je sa koje pozicije i kako,“ konstatuje sagovornik Sputnjika.
Milivojević podseća da nam ponašanje iz prethodnog mandata Trampa govori da nas čeka nešto bolja varjanta, ali dok ne vidimo kakva, to nam ne znači ništa.
„Kada je reč o samom KiM slede izbori i Kurti ima realne šanse da pobedi, ili da dobije značajnu većinu i sa njim treba računati da nastavi da ima uticaj na vlast. Imajući u vidu njegovu strategiju, to nam ne obećava ništa dobro i sa te strane ne možemo da očekujemo ništa dobro, ni kada je reč o dijalogu, ni kad je reč o ukupnom stanju vezanom za KiM. Dakle, u svim tim okolnostima teško je biti optimista,“ kaže Milivojević.
Američka priča
Ukoliko ne bude nekih ozbiljnijih mera prema prištinskim vlastima i akcijama, Milivojević veruje da možemo da računamo na veću eskalaciju i pritisak na Srbe.
„Dakle, ulazimo u jednu spiralu zategnutosti i neizvesnosti, i rekao bih haosa u političkom smislu ali i nestabilnosti, kada je reč o životu i opstanku srpskog naroda, tako da je sve neizvesno. Nije realno da očekujem u prvoj polovini godine ni od Amerike, ni od EU da uđu u posao, pa da možemo da vidimo u kojoj meri će se ko od njih i kako angažovati. Mada, EU za sada nema nikakvu ideju šta i kako. EU ima, da tako kažem, zaostavštinu – Ohridski sporazum, dakle, nemaju B varijantu. Ohridski sporazum je za Srbiju, podsećam u nekim delovima neprihvatljiv, tako da u takvim okolnostima teško da može da bude nekih pomeranja,“ mišljenja je Milivojević.
Ukoliko bi Amerika uzela direktno učešće u rešavanju ovog pitanja ili u njegovoj stabilizaciji, dodaje on, onda bi se tu verovatno primenio neki princip sličan Dejtonskom sporazumu.
Ekstremistička politika Kurtija
„Ali, moramo imati u vidu da Amerika ima veće prioritete od pitanja Kosova počev od Kine, unutrašnje politike, Ukrajine i Bliskog istoka pa nadalje. Evropa je u problemu i njene najvažnije države kao što je Nemačka ili Fracuska, i pitanje je i sa kakvim će se još problemima EU suočiti a to su pitanja koja su egzistencijalna kao što je energetika. EU dakle nema kapacitet da bude dominantna i teško da nešto novo mogu da iznesu. Tu je najveći problem što to daje vetar u leđa ekstremizmu i politici koju na primer, zastupa Kurti. Dakle, tenzije rastu, pitanje bezbednosti ulazi u prvi plan a kad se to desi teško je govoriti o diplomatiji ili politici,“ ističe Milivojević.
Ono što je faktor koji će se svakako reflektovati i na ovo pitanje jeste mogući rasplet dešavanja u Ukrajini, jer će epilog toga promeniti i poziciju Evrope koja neće biti kao sada, i neće moći da ima uticaj isti kao sad, zaključuje naš sagovornik.
U svakom slučaju, srpska država je na Kosovu i Metohiji u 2024. godine odlukama takozvanog premijera Kosova Aljbina Kurija pretrpela od 1999. godine možda i najteže udarce koje neće biti tako lako sanirati.
