Sada je jasno: Snaga ruskog oružja – najbolja garancija da će Zapad da ispuni budući dogovor /video/
© Sputnik / Viktor Antonyuk
/ Pratite nas
Ako i kada budu počeli pregovori o Ukrajini najbolja garancija za Rusiju da će se dogovoreno ispuniti jeste snaga njenog oružja i stanje postignuto na terenu, ocenjuju sagovornici Sputnjika povodom perspektiva okončanja ukrajinske krize u sledećoj godini.
Najjači argument za Rusiju treba da bude ono što uradi u samim ratnim operacijama - ako pobeda bude čista i ubedljiva, onda je to svršen čin i u takvim okolnostima samo će se verifikovati ono što je postignuto na terenu, uveren je profesor dr Bojan Dimitrijević, koji ističe da je „snaga oružja i flote najbolji garant za ruske vojne i političke ciljeve“.
Tako je, podseća profesor, bilo i u Drugom svetskom ratu kad je Crvena armija stigla do Berlina, a saveznici se tek tad umešali da bi sprečili njeno dalje napredovanje, ali je SSSR tada dobrim delom postavljao političke i vojne uslove.
„Zapad se pokazao kao civilizacija koja priznaje uglavnom samo jezik sile. Koliko god delovala umiveno, sofisticirano, to je zapravo u mnogim aspektima nasilnička, invazivna i agresivna civilizacija“, primećuje Dimitrijević.
Vojna moć – jedini jezik koji Zapad razume
Sa ovakvom ocenom saglasna je i profesor dr Dragana Mitrović, koja ističe da Rusija treba sada pre svega da se uzda samo u sebe i svoju vojnu moć.
„To je jedini jezik koji Zapad razume i jedini način s obzirom da se ona bori protiv nečeg što je po mnogo čemu iracionalno - protiv mržnje, protiv nauma da se uništi ruska kultura, pravoslavlje, da se uništi Rusija“, konstatuje Mitrovićeva.
Ona ovako odgovara i na pitanje koje bi to garancije mogla da prihvati Rusija u slučaju sklapanja dogovora sa Zapadom oko Ukrajine ako se zna da je svaki sporazum koji je neki zapadni zvaničnik potpisao maltene odmah bivao i prekršen.
Na Zapadu, pre svega u SAD, kako kaže, i doktrinarno priznaju da su druge zajednice nižeg kulturnog nivoa, a sebe smatraju izabranom državom koja zato ima pravo da upravlja celim svetom - samim tim svi drugi partneri moraju da budu samo izvršitelji tog nauma, a dogovori s njima važe samo kad njima odgovara.
„Mislim da su garancije Rusiji formalno potrebne kad sve već dobije na terenu, kad se otklone pretnje na terenu. Nije nužno da neke zemlje istupe iz NATO, ali ne mogu na svojoj teritoriji da drže oružje koje Rusija smatra pretnjom po vlastitu bezbednost. A onda i Savet bezbednosti UN može da usvoji dokument koji priznaje takvo stanje stvari i takav dogovor i time jednom rezolucijom to ostaje zapečaćeno“, komentariše naša sagovornica.
Mitrovićeva smatra da nema prostora za strahovanje da Rusija posle svih prevara i zabluda iole veruje Zapadu, ali se i retorički pita ko bi uopšte, kad bi iskreno i hteo, mogao da da neke garancije Rusiji da će se dogovoreno poštovati.
Šta će odabrati Tramp
Kad je reč o tome kakve su šanse da uskoro i dođe do nekog dogovora, posebno imajući u vidu dolazak Donalda Trampa u Belu kuću, Mitrovićeva navodi da postoji problem zbog raskoraka između onog što se događa na frontu, a to je ubrzano rusko napredovanje, i razumevanja na Zapadu vezanog za podelu sfera uticaja i prihvatanje bezbednosnih zahteva Rusije:
„Moguć je vremenski razmak između okončanja sukoba, daj Bože u 2025.godini, i tog nekog bezbednosnog sporazuma. Koliki je taj razmak ne možemo reći. On svakako zavisi od toga kako će nastupiti nova američka administracija, jer druga strana u pregovorima svakako su SAD.“
Naša sagovornica ističe da ostaje da se vidi da li će novi američki predsednik ostatiti globalista po onome kako vidi ulogu SAD jer to bi onda značilo da nastavlja sa hegemonijom i svim načinima da se ta hegemonija održi ili će shvatiti da ga natojanje da i dalje igra ulogu globalnog hegemona samo odvraća od ostvarenja cilja koji je zadao - da Ameriku ponovo učini velikom, da je obnovi ekonomski i politički, da ujedini narod…
„Ukoliko shvati da je za SAD sasvim dobro i dovoljno da budu jedna od najvećih država prihvatajući realnost, a to je rastuća moć novih sila onda je to zaista podloga za optimizam i put ka miru kom se možemo nadati“, smatra ona.
Ispipavanje terena
Dimitrijević ukazuje da još nije sasvim sigurno ni šta je konkretno Trampov predlog za okončanje ukrajinskog sukoba. S nekim predlozima izašao je Kit Kelog, pregovarač za Ukrajinu, ali to je, kako kaže profesor, opipavanje pulsa i neka vrsta preliminarne ponude.
„Ne isključujem da postoje i neki tajni pregovori na nivou uticajnih savetnika koji možda već imaju i rešenja u nekim stvarima ali mislim da je to manje verovatno. Naravno, mnogi analitičari su ukazivali da je ovo što je ponuđeno za Rusiju apsolutno neprihvatljivo, to bi značilo da su žrtve koje su dali uzalud stradale i da Rusija gotovo nijedan svoj cilj nije ostvarila: odlaganje članstva Ukrajine u NATO na 10 godina, pravljenje linije razgraničenja, dolazak evropskih trupa na taj deo Ukrajine koji bi i dalje ostao pod kontrolom Zapada to je nešto što Rusiji apsolutno ne odgovara. U takvim okolnostima ona nema razloga da prihvati takve predloge pogotovu u okolnostima kad je momentum rata na njenoj strani“, obrazlaže sagovornik Sputnjika.
On podseća i da je Rusija rekla da nema pregovora sa Vladimirom Zelenskim, osim ako ne dobije legitimitet, čime je sebi ostavila odrešene ruke da nastavi Specijalnu vojnu operaciju.
Dimitrijević konstatuje i da postoji podeljenost u Trampovom timu gde ima ljudi koju su iskreno za mir ali ima i onih poput Marka Rubija, kandidata za šefa Stejt departmenta, koji su antiruski nastrojeni jastrebovi.
„Dobro bi bilo da Tramp natera Zelenskog da krene u ozbiljne pregovore time što bi se značajno smanjila isporuka oružja i novca. Ali to je veliko pitanje jer je Tramp već početo da šalje protivrečne signale“, upozorava profesor.
Zato je važno da Rusija insistira na paketu rešenja, zaključuje Dimitrijević, napominjući da je ruski predsednik Vladimir Putin više puta izneo minimum zahteva vezanih za kraj rata u Ukrajini.
