Naučni kuvar: Kako u kuhinji učiti biologiju, fiziku, hemiju
© Foto : Sputnjiku ustupio izdavač
Pratite nas
Kada uđu u kuhinju, većina roditelja ne voli da im se deca motaju oko šporeta, sudopere i frižidera, da se ne bi povredila ili napravila nered. Kuhinja, međutim, može da posluži kao vrlo inspirativna naučna laboratorija, u kojoj i roditelji i deca mogu zajedno da otkrivaju svet oko sebe, poručuje autorka knjige „Naučni kuvar“ Zorana Kurbalija Novičić.
Knjiga koju je objavio „Kreativni centar“ povezuje nauku i kuvanje, podstičući decu da kroz jednostavne eksperimente, uz igru i zabavu, zajedno sa svojim roditeljima, bolje razumeju fiziku, hemiju, biologiju i druge prirodne nauke.
Kuvanje kao nauka
Zorana Kurbalija Novičić, biolog s doktoratom iz populacione genetike, napisala je i priredila knjigu koja nije samo zbirka recepata, već prava naučna avantura. Na 120 stranica deca uz pomoć roditelja mogu učiti kako svakodnevne naučne pojave oblikuju svakodnevicu, pre svega u kuhinji.
Pored recepata za jednostavna jela poput kuvanih jaja, kajgane, sladoleda, kokica, čipsa od povrća, ali i hleba ili gibanice, uče i koliko je važno održavati higijenu u životnom prostoru, kojim prirodnim sredstvima mogu da očiste radne površine, kao i koliko je važno voditi računa o zdravoj istrani.
Autorka je u svojoj knjizi predstavila i svoje omiljene začine, podelivši sa čitaocima iskustvo u uzgajanju začinskih biljaka u kući, ali i recepte za ukusna jela, poput kolača sa šafranom ili cimetom.
„Ideja o 'Naučnom kuvaru' nastala je iz moje lične strasti prema nauci i istraživanju. Kao dete sam uživala u eksperimentima u kuhinji, mešala razne tečnosti koje sam pronalazila u frižideru i na policama, poput soka od višnje, meda, ili deterdženata. Moja mama je ludela od mene, moram da kažem, ali ja sam zadržala tu svoju dečju radoznalost i to je kasnije postalo temelj za moje obrazovanje. Istovremeno, to me je podstaklo da svoju ljubav prema nauci prenesem na decu, posebno kada sam postala mama tri fantastična bića koja su mi postavljala beskonačni niz pitanja o tome kako šta funkcioniše. Vremenom sam naučila da im dajem informacije u onoj meri u kojoj mogu da ih razumeju, u zavisnosti od njihovog uzrasta, a iz tog iskustva nastala je i ova knjiga“, objašnjava naša sagovornica.
Zorana Kurbalija Novičić, autorka Naučnog kuvara, u izdanju Kreativnog centra
© Foto : Tanja Drobnjak, Sputnjiku ustupio izdavač
Učenje kroz eksperimente
Učenje kroz eksperimente
U „Naučnom kuvaru“ deca ne samo da se upuštaju u kulinarske eksperimente, već kroz recepte i naučni pristup, kako naglašava Zorana Kurbalija Novičić, razvijaju osnovne veštine kritičkog mišljenja.
Autorka, na primer, objašnjava zašto se jaje u kajgani iz tečne pretvara u čvrstu supstancu, koristeći pojmove poput proteina i aminokiselina. Taj pristup omogućava deci da kroz jednostavne i razumljive primere shvate složene naučne fenomene, istovremeno učeći i da pripremaju određena jela.
Naša sagovornica pritom naglašava da se ne treba plašiti neuspelih eksperimenata, ohrabrujući roditelje da dozvole deci da budu radoznala i da zanemare trapavost i prljavu kuhinju.
„Svaki neuspešan eksperiment je zapravo jedan novi uvid“, kaže autorka, dodajući da je veoma važno naučiti decu da se ne plaše grešaka.
Ilustracije koje oživljavaju nauku
Posebnu draž „Naučnom kuvaru“ daju ilustracije Mladena Anđelkovića, kao i fotografije na kojima autorka zajedno sa svojom decom priprema razna jela. One svedoče o tome da je sve recepte i eksperimente koje je opisala u svojoj knjizi prethodno isprobala u sopstvenoj kuhinji i kroz rad sa svojom decom otkrivala šta je ono što bi mladim čitaocima moglo biti zanimljivo i na koji način bi im to trebalo objasniti.
„Fotografije koje prate tekst u ovoj knjizi nisu samo slike hrane, to su momenti iz našeg svakodnevnog života, prave fotofrafije mojih mališana koji su učestvovali u svim eksperimentima. To je naš porodični album“, kaže Zorana Kurbalija Novičić.
Iako je knjiga prvenstveno namenjena deci, autorka se pobrinula da i roditeljima pruži korisne savete. „Kuhinja je naša laboratorija, ali mora biti i sigurno mesto“, kaže naša sagovornica, naglašavajući da je higijena ključna za izvođenje bilo kojeg naučnog eksperimenta.
Roditelji u knjizi mogu da pronađu i smernice o tome kako da podstaknu decu da istražuju svet oko sebe i da razvijaju zdrave nauke u ishrani.
Švedski obrazovni model
Zorana Kurbalija Novičić godinama živi u Švedskoj, koja je poznata po naprednom i inovativnom školskom sistemu. Prema njenoj oceni, ključ uspeha u obrazovanju jeste da se kod dece razvija sposobnost da postavljaju pitanja i da aktivno razmišljaju o svetu oko sebe. Njena deca pohađaju švedske škole, a to iskustvo je u velikoj meri doprinelo i njenom radu na „Naučnom kuvaru“ i metodama prezentovanja informacija koje je primenila u knjizi.
„U švedskom obrazovnom sistemu deca nisu samo pasivni primaoci informacija, već aktivni učesnici u procesu učenja. Kroz rad s manjim grupama nastavnici mogu više pažnje da posvete svakom detetu, kako onoj deci kojima je potrebno više vremena da usvoje znanje, tako i onoj koja su u tom smislu ispred svojih vršnjaka“, naglašava autorka i dodaje da nastavnici u školi ne koriste složene tehničke termine, već se informacije prenose tako da deca shvate njihovu vezu sa stvarnim svetom.
Jedan od zanimljivih primera koje naša sagovornica navodi jeste nastava iz istorije. Kada je jedno od njeno troje dece iz istorije učilo lekciju o pojavi protestantizma u Švedskoj, usvajanje znanja je počelo odlaskom u pozorište, u kojem su deca gledala predstavu smeštenu u tu istorijsku epohu. Prateći dramski zaplet deca su nesvesno usvajala informacije kako o ključnim ličnostima iz tog perioda, tako i o samom načinu života u toj epohi. Nakon toga je organizovan kviz, u kojem su deca bez opterećenosti ocenama mogla da provere svoje znanje. Tek potom je usledilo i klasično školsko predavanje o zadatoj temi, kada su deca, kako ističe naša sagovornica, većinu informacija već uveliko usvojila i razumela.
„U mlađim razredima dan počinje pesmom, u starijim planiranjem onoga što će se raditi. Deca imaju mogućnost da ustanu, da se protegnu, prošetaju, izađu napolje. Ne moraju da sede mirno kao kipovi. Biologija nije opterećena teškim latinskim izrazima, nego se procesi poput fotosinteze proučavaju s funkcionalne strane. Gradivo je povezano kroz razne predmete, a knjige su predstavljene na naučno-popularan način. Deca imaju priliku da dođu u laboratoriju, a veoma su angažovani i roditelji, koji imaju priliku da prikažu svoje profesije. Tako deca često dolaze i kod mene u laboratiju“, priča naša sagovornica.
Autorkin pristup obrazovanju, koji je usklađen s modernim metodama, upućuje na to koliko je važno da se deca podstiču na kreativno razmišljanje. Učenje kroz igru, kroz postavljanje pitanja i aktivan odnos prema novim informacijama, ključno je, uverena je naša sagovornica, za dugoročni razvoj znanja i sposobnosti.
„Život neće uvek biti lak, ali deca koja nauče da se ne boje neuspeha, već da ih njega izvuku lekciju, biće spremna za svaki izazov“, smatra Zorana Kurbalija Novičić.
