https://lat.sputnikportal.rs/20241231/svet-nije-spreman-naucnici-upozoravaju-na-opasnost-od-globalne-zime-u-ovom-veku-1181180813.html
Svet nije spreman: Naučnici upozoravaju na opasnost od globalne zime u ovom veku
Svet nije spreman: Naučnici upozoravaju na opasnost od globalne zime u ovom veku
Sputnik Srbija
U ovom veku svet bi moglo da zadesi globalno zahlađenje – po mišljenju vulkanologa, postoji velika verovatnoća da dođe do vulkanske erupcije slične onoj iz 1815... 31.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-31T23:30+0100
2024-12-31T23:30+0100
2024-12-31T23:30+0100
svet
svet
nauka i tehnologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/02/1180101941_0:298:3112:2048_1920x0_80_0_0_646befc5da0c616e240f9e6e76e52801.jpg
Klimatolozi su objavili mapu na kojoj su prikazali koliko je 1816. godina bila hladnija u Evropi nego inače. Tada je otpriliko isto zadesilo i Severnu Ameriku. To vreme je ušlo u istoriju kao „godina bez leta“ ili „godina siromaštva“. Ljudi su u junu nosili zimsku odeću, grejali kuće, a u sred leta je padao sneg.Čitav vek kasnije praktično niko nije mogao da shvati zašto se to dogodilo. Tek 1920. godine klimatolozi su došli do zaključka da se 1815. godine u Indoneziji dogodila jedna od najvećih vulkanskih erupacija u istoriji čovečanstva – vulkan Tambora izbacio je u atmosferu 150 milijardi kubnih metara lave i dima.Ono što se dogodilo godinu dana kasnije u SAD i Evropi nije ništa drugo do „vulkanska zima“ – ogromna masa materije koja je izbačena iz utrobe zemlje dospela je u stratosferu, gde se brzo proširila i stvorila „veo“ koji je delimično blokirao sunčevu svetlost.Prema grubim procenama, prosečne globalne temperature tada su pale za jedan stepen. To samo deluje kao blago zahlađenje, a zapravo je sa sobom donelo propadanje useva i glad.Svet je 1991. godine video blažu verziju tog događaja: vulkan Pinatubo na Filipinima izbacio je 15 miliona tona pepela i gasa, a to je bilo dovoljno da se planeta privremeno ohladi za pola stepena.Nedavno su američki vulkanolozi izneli alarmantne pretpostavke: sada, dva veka nakon erupcije vulkana Tambora, postoji dobar razlog da se očekuje da se ta katastrofa ponovi u ovom veku. Prema njihovim procenama, ova verovatnoća je jedan prema šest.Niko ne može tačno da kaže kada bi to tačno moglo da se očekuje, ali naučnici su jasni: svet nije spreman za takav preokret. Profesor sa Univerziteta u Ženevi Markus Štofel rekao je da bi sledeća tako jaka erupcija izazvala pravi „klimatski haos“.Naučnici ističu da bi za savremeni svet posledice takvog događaja bile još gore: zbog globalnog zagrevanja, u atmosferi se sve širi brže i intenzivnije, zbog čega bi zahlađenje bilo još ozbiljnije. Prema mišljenju stručnjaka, najveće zemlje proizvođači hrane – SAD, Kina i Rusija mogle bi da pretrpe veliku štetu zbog toga. Naučnici ističu da je neophodno razviti algoritme delovanja u slučaju takve katastrofe – ne samo planove evakuacije, već i načine da se isporuči hrana gladnima.
https://lat.sputnikportal.rs/20241031/novo-ledeno-doba-ruski-naucnik-predvidja-dramaticnu-promenu-klime-u-evropi-1178998147.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, nauka i tehnologija
svet, nauka i tehnologija
Svet nije spreman: Naučnici upozoravaju na opasnost od globalne zime u ovom veku
U ovom veku svet bi moglo da zadesi globalno zahlađenje – po mišljenju vulkanologa, postoji velika verovatnoća da dođe do vulkanske erupcije slične onoj iz 1815. godine, samo što bi danas posledice mogle biti mnogo teže, piše „Lajf“.
Klimatolozi su objavili mapu na kojoj su prikazali koliko je 1816. godina bila hladnija u Evropi nego inače. Tada je otpriliko isto zadesilo i Severnu Ameriku. To vreme je ušlo u istoriju kao „godina bez leta“ ili „godina siromaštva“. Ljudi su u junu nosili zimsku odeću, grejali kuće, a u sred leta je padao sneg.
Čitav vek kasnije praktično niko nije mogao da shvati zašto se to dogodilo. Tek 1920. godine klimatolozi su došli do zaključka da se 1815. godine u Indoneziji dogodila jedna od najvećih vulkanskih erupacija u istoriji čovečanstva – vulkan Tambora izbacio je u atmosferu 150 milijardi kubnih metara lave i dima.
Ono što se dogodilo godinu dana kasnije u SAD i Evropi nije ništa drugo do „vulkanska zima“ – ogromna masa materije koja je izbačena iz utrobe zemlje dospela je u stratosferu, gde se brzo proširila i stvorila „veo“ koji je delimično blokirao sunčevu svetlost.
Prema grubim procenama, prosečne globalne temperature tada su pale za jedan stepen. To samo deluje kao blago zahlađenje, a zapravo je sa sobom donelo propadanje useva i glad.
Svet je 1991. godine video blažu verziju tog događaja: vulkan Pinatubo na Filipinima izbacio je 15 miliona tona pepela i gasa, a to je bilo dovoljno da se planeta privremeno ohladi za pola stepena.
Nedavno su američki vulkanolozi izneli alarmantne pretpostavke: sada, dva veka nakon erupcije vulkana Tambora, postoji dobar razlog da se očekuje da se ta katastrofa ponovi u ovom veku. Prema njihovim procenama, ova verovatnoća je jedan prema šest.
Niko ne može tačno da kaže kada bi to tačno moglo da se očekuje, ali naučnici su jasni: svet nije spreman za takav preokret. Profesor sa Univerziteta u Ženevi Markus Štofel rekao je da bi sledeća tako jaka erupcija izazvala pravi „klimatski haos“.
Naučnici ističu da bi za savremeni svet posledice takvog događaja bile još gore: zbog globalnog zagrevanja, u atmosferi se sve širi brže i intenzivnije, zbog čega bi zahlađenje bilo još ozbiljnije. Prema mišljenju stručnjaka, najveće zemlje proizvođači hrane – SAD, Kina i Rusija mogle bi da pretrpe veliku štetu zbog toga. Naučnici ističu da je neophodno razviti algoritme delovanja u slučaju takve katastrofe – ne samo planove evakuacije, već i načine da se isporuči hrana gladnima.
