00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Svet u Novu 2025. godinu ulazi sa demografskom krizom

Svet u Novu 2025. godinu ulazi sa demografskom krizom
Pratite nas
Iako broj ljudi na planeti Zemlji i dalje raste, razvijene zemlje suočene su sa sve starijim stanovništvom i manjkom radne snage.
U zavisnosti od izvora, na Zemlji će 1. januara biti 8,2, odnosno, 8,09 milijardi stanovnika. Svetska populacija se tokom 2024. godine povećala za više od 71 milion ljudi i na prelasku stare u novu godinu iznosiće 8,09 milijardi, navodi se u proceni američkog Biroa za popis stanovništva. A nemačka fondacija za svetsku populaciju procenjuje da će planeta Zemlja početkom 2025. godine imati 8,2 milijarde ljudi, što je 82 miliona više u odnosu na isti period prošle godine. Prema Ujedinjenim nacijama, Zemlja će 2037. imati devet milijardi ljudi, a u drugoj polovini ovog stoleća ima će deset milijardi ljudi.
Očekuje se povećanje svetske populacije u narednih nekoliko decenija. Pretpostavlja se da će se afričko stanovništvo u naredne dve decenije više nego udvostručiti, a da će se broj stanovnika do kraja 21. stoleća povećati sa trenutnih 1,2 milijarde na 3,4 milijarde.
Ali, usporava se rast u razvijenim zemljama. Tokom cele prethodne decenije, populacija SAD porasla je, na primer za 7,4 odsto, što je najniža stopa rasta od tridesetih godina dvadesetog veka.
Neki su, poput Kine, namerno radili na usporavanju rasta broja stanovnika. Ova zemlja je da bi smanjila brzi priraštaj odlučila da porodica može imati samo jedno dete. Sada su suočeni sa demografskim problemom.
Demografsko starenje je proces koji je zahvatio celu planetu. Savremena civilizacija ostavlja daleko manje potomaka nego prethodne generacije, tako da nema proste reprodukcije, već nekoliko decenija. Čini se da će nam u budućnosti biti potrebno više domova za stare, nego vrtića i škola. To je posebno primetno u razvijenim zemljama.
Ni kod nas na Balkanu nije bolje. Region, a Srbija pogotovo, ušao je u fazu da proste reprodukcije nema već oko 60 godina. Više nego svaka peta osoba u Srbiji danas je starija od 65 godina. Prognoze govore da će do 2041. to biti svaka četvrta osoba.
Pri tome, i Srbija je decenijama unazad suočena sa iseljavanjem zbog ekonomskih razloga, što je povećalo starenje populacije koja živi u domovini. Tako se Srbija, i pored nastojanja da vrati gastarbajtere iz inostranstva, suočila sa potrebom da i sama uvozi radnike.
Taj trend je prema rečima Bojana Stanića, pomoćnika direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, sve prisutniji. Jednostavno, i kod nas u ekonomske migracije postale nužne da bi se obezbedili vozači, građevinski radnici, trgovci …
Starenje stanovništva ne samo da je ekonomski, već i društveni i socijalni problem. Gosta današnje „Energije Sputnjika“ pitamo kako da privreda u SAD, EU pa i Srbije uopšte funkcioniše, odnosno, kako da prevaziđemo demografsku krizu.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala