https://lat.sputnikportal.rs/20241230/nova-studija-otkrila-koja-drevna-stvorenja-su-naseljavala-krit-1181147054.html
Nova studija otkrila koja drevna stvorenja su naseljavala Krit
Nova studija otkrila koja drevna stvorenja su naseljavala Krit
Sputnik Srbija
Koristeći četiri fosilna ostatka iskopana između 1998. i 2002. godine, istraživač Nikolaos Gerakakis i prof. Dimitros Makris sa Univerziteta Zapadne Atike... 30.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-30T22:43+0100
2024-12-30T22:43+0100
2024-12-30T22:43+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
izumi i otkrića
nilski konj
krit
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1c/1143499710_0:313:3072:2041_1920x0_80_0_0_fb3e760b7c7f6f09fe04ed9d85938f3e.jpg
Uz pomoć 3D digitalnih tehnologija, oni su uspešno rekonstruisali lobanju drevnog, izumrlog patuljastog nilskog konja. Studija objavljena u Digital Applications in Archaeology and Cultural Heritage predstavlja prvu potpunu rekonstrukciju lobanje vrste Hippopotamus creutzburgi, jedinstvene životinje koja je nekad naseljavala ovo ostrvo, prenosi Fiz.org.Tokom pleistocena rod Hipopotamus raširio se na mnoga ostrva uključujući Kipar, Madagaskar, Maltu, Siciliju i Krit. Jedna od tih vrsta bio je i H. creutzburgi.„Ove životinje živele su na Kritu u vreme gornjeg i srednjeg pleistocena. Tokom hladnih faza, nivo mora bio je značajno niži, pa je geografija Egejskog mora bila drugačija. Hipoteza je da je krdo H. antikus, predak H. creutzburgi, putovalo sa Peloponeza, gde su fosili ostaci H. antikusa pronađeni, na Krit“, rekao je Gerakakis, sa Univerziteta u Atini.„Nilski konj ne pluta u svežoj vodi, tokom kretanja oni održavaju kontakt sa zemljom, uglavnom samo jednom nogom. Međutim, u morskoj vodi mogu da plutaju. Mladunčad, koja čini najveći deo krda, verovatno su bolje preživljavala i uspela su da uspostave populaciju na Kritu“, dodao je on.Živeći na ostrvu, H. creutzburgi su postali manji prateći „pravilo ostrva“, što je hipoteza biologa Van Valena, prema kome velike životinje postaju manje, a manje postanu veće na ostrvu. Ova vrsta je ostala na ostrvu do izumiranja, čiji razlog nije poznat. Što se toga tiče postoji nekoliko hipoteza, uključujući fizičke katastrofe, previše hladno vreme, nedostatak hrane ili konkurenciju sa jelenima koji su stigli na Krit u kasnom srednjem pleistocenu.Iako su izumrli, mnogi od njihovih ostataka su se fosilizovali na visoravni Katuru. Međutim, mnogi od njih su loše očuvani, fragmentirani, istrošeni i spljošteni, što otežava rekonstrukciju kičmenjaka koje predstavljaju.Ne samo da su fosili H. creutzburgi loše očuvani, već su i veoma fragmentirani, jer nikada nije pronađena potpuna lobanja ove vrste. Stoga su veličina, oblik i forma lobanje ove vrste predmet spekulacija.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, nilski konj, krit
nauka i tehnologija, izumi i otkrića, nilski konj, krit
Nova studija otkrila koja drevna stvorenja su naseljavala Krit
Koristeći četiri fosilna ostatka iskopana između 1998. i 2002. godine, istraživač Nikolaos Gerakakis i prof. Dimitros Makris sa Univerziteta Zapadne Atike, upustili su se u digitalnu rekonstrukciju lobanje izumrle životinjske vrste koja je nekada davno naseljavala Krit.
Uz pomoć 3D digitalnih tehnologija, oni su uspešno rekonstruisali lobanju drevnog, izumrlog patuljastog nilskog konja. Studija
objavljena u
Digital Applications in Archaeology and Cultural Heritage predstavlja prvu potpunu rekonstrukciju lobanje vrste Hippopotamus creutzburgi, jedinstvene životinje koja je nekad naseljavala ovo ostrvo,
prenosi Fiz.org.
Tokom pleistocena rod Hipopotamus raširio se na mnoga ostrva uključujući Kipar, Madagaskar, Maltu, Siciliju i Krit. Jedna od tih vrsta bio je i H. creutzburgi.
„Ove životinje živele su na Kritu u vreme gornjeg i srednjeg pleistocena. Tokom hladnih faza, nivo mora bio je značajno niži, pa je geografija Egejskog mora bila drugačija. Hipoteza je da je krdo H. antikus, predak H. creutzburgi, putovalo sa Peloponeza, gde su fosili ostaci H. antikusa pronađeni, na Krit“, rekao je Gerakakis, sa Univerziteta u Atini.
„Nilski konj ne pluta u svežoj vodi, tokom kretanja oni održavaju kontakt sa zemljom, uglavnom samo jednom nogom. Međutim, u morskoj vodi mogu da plutaju. Mladunčad, koja čini najveći deo krda, verovatno su bolje preživljavala i uspela su da uspostave populaciju na Kritu“, dodao je on.
Živeći na ostrvu, H. creutzburgi su postali manji prateći „pravilo ostrva“, što je hipoteza biologa Van Valena, prema kome velike životinje postaju manje, a manje postanu veće na ostrvu. Ova vrsta je ostala na ostrvu do izumiranja, čiji razlog nije poznat. Što se toga tiče postoji nekoliko hipoteza, uključujući fizičke katastrofe, previše hladno vreme, nedostatak hrane ili konkurenciju sa jelenima koji su stigli na Krit u kasnom srednjem pleistocenu.
„Još istražujemo tačne uzroke“, kaže Gerakakis.
Iako su izumrli, mnogi od njihovih ostataka su se fosilizovali na visoravni Katuru. Međutim, mnogi od njih su loše očuvani, fragmentirani, istrošeni i spljošteni, što otežava rekonstrukciju kičmenjaka koje predstavljaju.
Ne samo da su fosili H. creutzburgi loše očuvani, već su i veoma fragmentirani, jer nikada nije pronađena potpuna lobanja ove vrste. Stoga su veličina, oblik i forma lobanje ove vrste predmet spekulacija.
