Hrvatski brend: Svoje ratne zločine ne priznaju a drugima sude, sad to hoće i Priština i - Kijev
© Sputnik / Maksim Bogodvid
Pratite nas
Naš je propust što nismo ranije doneli odluku da se za Petrovačku cestu sudi u odsustvu hrvatskim pilotima. A suđenje u odsustvu za ratne zločine je model koji su Hrvati patentirali i koji bolje od svakog metka obavlja ulogu etničkog čišćenja, Po njihovom modelu sad žele da rade i na KiM, u BiH ali i u Ukrajini, kaže Savo Štrbac.
Avioni hrvatskog ratnog vazduhoplovstva su tokom akcije Oluja u avgustu 1995.godine gađali na Petrovačkoj cesti kolonu srpskih izbeglica iz Republike Srpske Krajine koje su bežali ispred hrvatske vojske. Tom prilikom je poginulo 13 ljudi, od toga šestoro dece. Sada bi taj zločin mogao bi da dobije epilog na našem sudu za ratne zločine, s obzirom da je doneta odluka da se počiniocima sudi u odsustvu.
Sve je moglo ranije
Direktor Dokumentaciono informacionog centra "Veritas" Savo Štrbac“ kaže da očekuje da će ta presuda biti osuđujuća ali i zamera što se na odluku da im se sudi u odsustvu čekalo tri godine, a od samog događaja skoro pa tri decenije.
„ Dve i po godine se čekalo da se donese procesno rešenje kao što je odluka o suđenju u odsustvu, i to me ljuti, moram da kažem. Dakle, na samoj optužnici koja je podignuta početkom marta 2022. bio je i predlog Tužilaštva da se sudi u odsustvu i umesto da vanpretresno veće kada je potvrđivao optužnicu odluči odmah i o tom predlogu pozitivno ili negativno, oni su propustili da o tome odluče,“ kaže Štrbac.
On dodaje da ne zna zašto je tako bilo, ali su predmet uputili na pretresno veće koje je iste godine zakazalo dva pripremna ročišta iako optuženi piloti nisu dobili poziv.
„Dakle nije bilo dokaza da su poziv dobili s obzirom da smo mi pokušali da im uručimo diplomatskim putem ali su u Zagrebu odbili da postupe po našem zahtevu uz objašnjenje da dokaza nema. I to je bio dodatni razlog što nije suđeno u odsustvu,“ kaže naš sagovornik.
Začarani krug
Taj začarani krug je trajao je, dodaje naš sagovornik, sve dok se nije donela odluka da im se sudi u odsustvu.
„Sada ti njihovi piloti mogu da se pojave ili ne na sudu ako već njihovo Ministarstvo pravde nije htelo da im uruči naše optužnice ili da ih obavesti o njima sada će javno putem medija znati sve, i kada će biti zakazano suđenje i tako dalje,“ kaže Štrbac.
Oni će imati advokate po službenoj dužnosti i moći će da prate šta se dešava, ali našem sagovorniku smeta činjenica da Hrvati već godinama sude Srbima u odsustvu a mi gubimo vreme.
„Treba da se po ovom pitanju ugledamo na njih. Po zvaničnim podacima njihovog tužilaštva, do maja ove godine procesuirali su oko 4.000 osoba uglavnom srpske nacionalnosti pred hrvatskim pravosuđem za ratne zločine. Od toga samo oko 13 odsto je suđeno u prisustvu, sve dugo u odsustvu! U „Veritasu“ na dnevnom nivou pratimo suđenja u Hrvatskoj za ratne zločine, mada naši mediji tome malo pažnje poklanjaju jer bi onda uočili da u zadnjih nekoliko godina na mesečnom nivou više od 70 osoba se izvodi na glavni pretres."
Etničko čišćenje bez metka
Štrbac kaže da je vreme neumitno prošlo i da su mnogi svedoci ovog događaja umrli, ali jasno je da je to bio ratni zločin i to i hrvatski neki advokati tvrde. On dodaje da sad po ovom modelu žele da rade i kosovski sudovi ali i ukrajinski.
„Oni su od suđenja za ratne zločine u odsustvu napravili brend po kome radi i tzv. pravosuđe na KiM, BiH ali i sada u Ukrajini. Oni se time hvale. Njihov model je vrlo jednostavan. Procesuiraj što više neprijateljsku stranu, raspiši za njima poternice, jer presude za ratni zločin ne zastarevaju, a krajnji cilj tog modela je etničko čišćenje jer, poternice i optužnice onemogućavaju povratak,“ kaže Štrbac.
On je podsetio da Hrvatska ima zakon iz 2011. godine u kome kaže da neće sarađivati i da ne priznaje nikakve pravne akte koji dolaze iz Srbije (i ostalih zajednica SFRJ) gde su u pitanju njihovi "branitelji" optuženi za ratni zločin.
Štrbac ističe da se Hrvatska sve vreme u praksi poziva na zakon i pošto nisu hteli da rade na drugim predmetima da udovoljavaju molbama, onda je bilo za očekivati da neće ni u predmetu "Petrovačka cesta".
