Amerikanci gledaju da nikad ne budu na gubitku – hoće li kupiti Severni tok /video/
12:01 29.12.2024 (Osveženo: 12:05 29.12.2024)
© Sputnik / Evgeniй Biяtov
/ Pratite nas
Nevezano za evropsko ratište, Amerikanci gledaju isključivo svoj ekonomski interes i s tim u vezi uopšte nije ni nemoguće da će, kako se spekuliše, biznismen iz SAD kupiti Severni tok 2, kaže za Sputnjik Nebojša Obrknežev iz Centra za društvenu stabilnost.
Stručnjak za energetiku Obrknežev govorio je u „Energiji Sputnjika“ sa Jelicom Putniković o tome šta Evropi, ali i svetu, može doneti novi mandat Donalda Trampa. Tramp je već sada, pre stupanja na predsedničku dužnost, poslao ne samo energetske, već i ekonomske signale Kini, Kanadi, Meksiku, pa i Evropskoj uniji, poručivši da će im uvesti carine ukoliko ne budu kupovali američku naftu i gas.
Kada je reč o Severnom toku, gde su ukupno sadržani kapaciteti od oko 110 milijardi kubika samog gasa na godišnjem nivou, naš sagovornik kaže da postoje indicije da će Amerikanci kupiti Severni tok. Radilo bi se, naravno, o kupovini udela evropskih kompanija.
Zna se čiji mora da bude krajnji profit kada govorimo o relaciji Evropa – SAD. Mislim da ne postoji mogućnost ni da se pomisli da Rusi žele neki svoj deo da prodaju. Severni tok je žila kucavica između same Ruske Federacije i Evrope.
Komentarišući interes Sjedinjenih Država da postanu suvlasnici u Severnom toku 1 i 2, Obrknežev smatra da je on čisto ekonomski.
Oni nisu gubili apsolutno ništa kada je reč o tranzitu gas od Ruske Federacije prema Evropi. Oni gledaju samo svoje ekonomske interese. Što se tiče samog sukoba u Ukrajini, Amerikance to ne zanima ukoliko ekonomski profitiraju na ovaj ili onaj način od izvoza oružja ili energenata. To je njima suština i krucijalno u ovom pitanju.
Severni tok je gasovod između ruskog grada Viborga i nemačkog grada Grajfsvalda kojim se ruski gas transportuje u zapadnu Evropu. Dugačak je 1.224 km.
© Sputnik / Alekseй Kudenko
Zelena Evropa
Obrknežev se osvrnuo i na politička i ekonomska dešavanja o Evropi, uz ocenu da se Stari kontinent često poredi sa provalijom, pogotovo u energetskom smislu. Poseban problem je zelena tranzicija koja se, naročito u kriznim trenucima, pokazuje kao neefikasna.
Vidimo polako da se i Nemačka budi i da jednostavno mora da se vrati korišćenju konvencionalnih izvora energije. Nekonvencionalni izvore energije još nisu u potpunosti razrađeni. Primera radi, danas je snežan i hladan dan, bez daška vetra. Šta da rade vetroparkovi i solarne elektrane? I šta ćemo onda sa električnom energijom u tom datom momentu?
Kada je reč o američkim kompanijama i dolazećoj administraciji, Obrknežev veruje da će se ona oslanjati na konvencionalne izvore energije i pitanje je koliko će zelena agenda uopšte biti održiva.
Na novinarsko pitanje ko je razneo gasovod „Severni tok”, američki predsednik Donald Tramp je odgovorio: „Ne želim da svoju zemlju uvalim u nevolju, pa neću odgovoriti. Ali, mogu da vam kažem ko nije. Rusija. To nije bila Rusija.”
© Sputnik / Stringer
/ Što stiče samih klimatskih promena i ugljenika koji ide u vazduh, u atmosferu, aktivnost vulkana na godišnjom nivou čini 90% zagađenosti atmosfere. To je više nego bilo šta drugo. Dakle, mi možemo smanjivati emisiju i CO2 i metana i svih ostalih ugljenih supstanci, ali priroda je sama po sebi takva pa je takva.
Pitanje je šta će se do 2029. godine desiti u kontekstu geopolitike, naročito u svetlu nedavnih turbulentnih dešavanja. U takvim okolnostima bi bilo iluzorno govoriti o nekakvoj zelenoj agendi, kaže Obrknežev. Svaka zemlja će gledati sopstvenu privredu, a sopstvena privreda može se oslanjati samo na tačke u kojima je najsigurnija.
Čitavu emisiju „Energije Sputnjika“ možete pogledati ovde.
