Hrvatski izbori - glasaju za mis mrzitelja Srba i Srbije
19:13 26.12.2024 (Osveženo: 08:07 27.12.2024)
© Sputnik / Alexander Vilf
/ Pratite nas
Predizborna kampanja u Hrvatskoj pretvorila se u još jedan izbor za mis mrzitelja Srba. Njihovi kandidati ne bave se gorućim ekonomskim i demografskim problemima, već se bore sa „velikosrpskim nasleđem“ i vetrenjačama iz devedesetih. Do sada je to podrazumevalo borbu protiv Srba iz Hrvatske, ali budući da su ih sve proterali, prešli su na samu Srbiju.
Prema rezultatima popisa iz 2021. godine Hrvatska ima 3,8 miliona stanovnika, a između dva popisa, odnosno za 10 godina, iz nje je otišlo 400.000 ljudi. U poslednjih deset godina, iz Hrvatske se iselilo 18 posto radno sposobnog stanovništva.
Umesto da se pozabave ovim problemom, kao i ogromnim prilivom migranata u svoju zemlju, hrvatski političari bave se rezolucijom o genocidu u Jasenovcu, bore se protiv „totalitarnog, jugoslovenskog i globalističkog duha“, proglašavaju Stepinca sa sveca i navijaju za pad Vlade u Srbiji.
Hrvat postoji samo kao antisrbin
Istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Čedomir Antić objašnjava za Sputnjik da je hrvatska politička elita odavno odlučila da njena glavna politička tema i glavna ideja bude negativno određivanje prema srpstvu.
To je danas već opšte mesto, da je hrvatski identitet samo jedno negativno određenje gde vi ne dokazujete šta ste kad kažete da ste Hrvat, već dokazujete šta niste – da niste Srbin, rekao je Antić za Sputnjik.
On kaže da je još sedamdesetih godina prošlog veka postignut konsenzus između do tada vrlo suprotstavljenih strana – hrvatske domovinske i one političke scene koja je bila u rasejanju. Oni su odlučili da mogu da se ujedine na najširoj platformi mržnje prema Srpstvu i Srbiji. Dugo se mislilo da je to problem vezan za multietničnost Hrvatske, kaže Antić, za njene gotovo nemoguće granice, za ogromne rupe u razvoju Hrvatske, odnosno skoro 900 godina bez države, za lutanja iz 19. veka i mnoge frustracije, međutim, ispostavilo se da nije tako.
Evo sada srpski narod u Hrvatskoj više nije nikakav faktor, pa im opet i kao takav smeta. Oni ponosno idu da slave najveći progon u Evropi od 1950. godine i uz sve to im Srbi i dalje ne odgovaraju, već pola hrvatske političke scene njih smatra svojim neprijateljima. Često kažem i ne odustajem od toga da je u Srbiji jedno vreme mafija imala svoju državu, dok u Hrvatskoj Kju-kluks-klan ima svoju državu.
Hrvatska fascinacija Srbima
Jedno od pitanja televizijske debate u kojoj su učestvovali svi predsednički kandidati, bilo je i treba li Srbiji blokirati put u EU dok ne bude rešeno pitanje nestalih lica i ratne odštete.
Pošto se u Srbiji ne prati politička niti bilo koja druga situacija u Hrvatskoj, navođenje imena kandidata za koje niko u Srbiji nije čuo nema smisla ni logike. Jedan od njih smatra da Srbiju treba blokirati „u bilo kakvim pregovorima, kao načelo“, drugi veruje da evropski put Srbije treba blokirati „dok se Beograd ne izvini za velikosrpsku agresiju i zločine u Hrvatskoj i BiH“, a ima i kandidata koji otvoreno podržavaju sve vrste demonstracija u Srbiji, navijaju za pad vlasti u Srbiji i kažu da im je to „strateški interes“.
„Treba da priznaju da su imali logore na teritoriji Hrvatske, da kažu gde su nestali, vrate kulturno blago, arhive. Onda je nultno stanje i možemo početi razgovarati“, tvrdi jedan od predsedničkih kandidata.
Profesor Antić objašnjava da Hrvati imaju nekakve ambicije, te da je s tim u vezi Hrvatska akademija znanosti i umetnosti postavila uslove pre nekoliko godina. Oni podrazumevaju oduzimanje dela teritorije Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine, da bi dozvolili ulazak u Evropsku uniju.
Jedino što tamo važi su prava hrvatskog naroda, međutim, sada kad Srba više nema, sad je Srbija problem i pošto mi imamo svoje probleme i svoju borbu za demokratiju kao i različita tumačenja demokratije, od tumačenja aktuelne vlasti do tumačenja opozicije, onda se tu Hrvatska meša. Ona pokušava da vodi nekakvu imperijalnu politiku, koliko god to smešno delovalo za narod koji u ovom trenutku ima jedva više od dva miliona stanovnika i čiju zemlju mladi napuštaju više nego što je to slučaj u Srbiji.
Migranti stižu, a Alah je milostiv
O tome koliko je čiji nacionalizam agresivan i ko sprovodi kakvu politiku najbolje govori statistika. Tokom proteklih pet godina, u Hrvatskoj je bio oko 1500 napada na Srbe, dok je u Srbiji za isto to vreme bilo pet napada na Hrvate. Antić ovo naziva realnim stanjem na terenu koje predstavlja rezultat gajenja agresivnog nacionalizma koji generisanog od strane Nemačke i Svete stolice.
„Srećom“ pa se taj nacionalizam vodi samo prema Srbima o kojima i inače na Zapadu postoji neka vrsta konsenzusa da zaslužuju sve najgore. Međutim, to zlo će se jednog dana okrenuti i protiv drugih pa će i oni dobiti priliku da ga vide izbliza. Ipak, to će tada biti jedan toliko mali i bezuticajan narod da će to više biti neka vrsta folklora.
Umesto da se, pored poražavajućih demografskih podataka, bar pozabave ogromnim brojem migranata koji nadiru u Hrvatsku, Hrvati se bore sa Srbima koji im i ubijeni i prognani smetaju. Antić smatra da je za rešavanje migrantskog problema sada već kasno, te savetuje hrvatskom narodu da se i dalje drže Srba, „jer će tako bar nestati srećni“.
Prema anketama, aktuelni predsednik Zoran Milanović glavni je favorit na predstojećim izborima. Među njegovim najozbiljnijim izazivačima ističu se Dragan Primorac, kandidat kojeg podržava HDZ, nezavisni kandidat Marija Selak Raspudić, Ivana Kekin ispred stranke Možemo i Miro Bulj kandidat Mosta.
Pogledajte i:
