00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
16:00
30 min
SVET SA SPUTNJIKOM
20:00
60 min
SPUTNJIK SPORT
Zvezda diriguje – Partizan broji probleme
06:55
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Koliko na jezik mladih utiču internet, društvene mreže i video-igrice
16:00
30 min
SVET SA SPUTNJIKOM
Zašto se Evropa plaši mira u Ukrajini
17:00
60 min
SPUTNJIK INTERVJU
Postoji li recept za uspešnu vezu ili brak
20:00
60 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Da li će biti rešena 44 godine stara misterija vulkanske aktivnosti Jupiterovog meseca Io

© Getty Images / MARK GARLICK/SCIENCE PHOTO LIBRARYJupiterova velika crvena mrlja i Io
Jupiterova velika crvena mrlja i Io - Sputnik Srbija, 1920, 22.12.2024
Pratite nas
Io je vulkanski najaktivniji svet u solarnom sistemu. Naučnici NASA otkrivaju kako i zašto, rešavajući misteriju staru 44 godine.
Io je samo malo veći od našeg meseca, sa prečnikom 3.600 kilometara, i sa oko 400 vulkana. Stubovi erupcija iz ovih vulkana mogu se protezati kilometrima u svemir i čak se mogu videti sa Zemlje pomoću velikih teleskopa.
Ovaj dramatični vulkanizam je 1979. godine otkrila naučnica Linda Morabito, tada u Laboratoriji za mlazni pogon (JPL), na snimku sa svemirske letelice Vojadžer 1.
Od tada se naučnici pitaju kako se ti vulkani hrane lavom ispod površine. Da li postoji neki plitki okean belo-vrele magme koji napaja vulkane ili je izvor više lokalizovan?
Letelica Džuno, lansirana 2011. radi izučavanja Jupitera i njegovih meseca, proletela je dva puta vrlo blizu meseca Io, 2023. i 2024, približivši se na 1.500 kilometara do njegove ključajuće površine. Tokom tih proletanja, letelica je sakupila podatke koji su omogućili naučnicima da izmere gravitaciju meseca.
Io kruži blizu oko Jupitera na prosečnoj udaljenosti od 422.000 kilometara, kompletirajući svoj eliptični ciklus svakih 42,5 sati. Zbog oblika svoje orbite, udaljenost meseca od matične planete varira, a tako i Jupiterova gravitaciona sila. To znači da mesec neprekidno biva stiskan i puštan kao antistres loptica u tom procesu poznatom kao plimska kontrakcija.
„Konstantno kontrahovanje stvara ogromnu energiju (u obliku toplote), koja bukvalno topi delove unutrašnjosti meseca“, kaže Skot Bolton iz Jugozapadnog istraživačkog instituta u San Antoniju.U prošlosti se smatralo da je zbog tih kontrakcija unutrašnjost meseca Io možda dom velikom okeanu magme koji se proteže ispod čitave površine. Međutim, istraživanje sugeriše da nije tako.
„Ako Io ima globalni okean magme, trag plimske deformacije bio bi mnogo veći od kruće, uglavnom tvrde unutrašnjosti“, kaže Bolton. Umesto toga, podaci ukazuju da Jupiterov vulkanski mesec ima uglavnom čvrstu unutrašnjost, a svaki njegov vulkan sopstvenu komoru magme ispod površine.
Plimske sile ne stvaraju uvek globalne okeane magme. Nalazi studije imaju implikacije po Jupiterov mesec Evropa i Saturnov mesec Enkelad, kao i egzoplanete izvan solarnog sistema. Novi nalazi pružaju priliku da preispitamo naše znanje o formiranju i evoluciji planeta, prenosi Lajv sajens.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala