Rizične ideje: Velika nervoza u Tirani - vreme ne radi za lažnu antisrpsku državu
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Izjava albanskog premijera Edija Rame da dijalog Beograda i Prištine treba zamrznuti bez roka pokazatelj je slabosti i nervoze albanskog rukovodstva, kao i želje da se pitanje Kosova i Metohije konačno reši. Pritisci koji se vrše na Srbiju postaju sve raznovrsniji i neprijatniji, a ovo je takođe jedna njihova manifestacija.
Ovako bivši šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović tumači Ramin novi ispad u kojem je, pored ideje da Priština dijalog zamrzne, rekao i da Kurti i ekipa treba da teže normalizaciji odnosa sa Beogradom jedino kroz bilateralni dijalog sa Evropskom unijom. Takođe je rekao da teret krivice za neuspeh u dosadašnjim pregovorima mora isključivo pasti na Srbiju.
Jovanović ovakvu izjavu smatra pokazateljem njihove nemoći koja polako ali sigurno dolazi do izražaja.
Sve se to svodi na njihovu nervozu i jačanje svesti o slabosti njihovog položaja u vezi sa Kosovom i Metohijom. Oni su proglasili nezavisnost još 2008. godine, a još nisu uspeli da pridobiju većinu država koje bi to i priznale, nisu uspeli ni da prodru u bilo koju međunarodnu organizaciju, a nepremostiva prepreka im je to što Srbija kao matična država ima pravo veta na takozvanu kosovsku nezavisnost i to pravo jače je od svih njihovih prava koja oni prisvajaju ili fabrikuju, rekao je on u razgovoru za Sputnjik.
Nezavisnost Kosova priznaje 89 država sveta, dok ga 78 zemalja nikada nije priznalo. Ukupno 13 država povuklo je priznanje ,,Kosova" između 2017. i 2020. godine.
© Sputnik / Ruslan Krivobok
/ On je istakao i to da Albanci osećaju kako vreme više nije njihov saveznik kada je reč o Kosovu i Metohiji, te da bi valjalo što pre naterati Srbiju da skine „embargo“ sa njihove samoproglašene nezavisnosti.
Boje se i jer su svesni da vreme ne radi za njih. Zapad nije više u onoj istoj jakoj poziciji u kojoj je bio pre petnaest ili dvadeset godina, a postoji i neizvesnost u pogledu buduće ravnoteže snaga u svetu, kao i u pogledu budućnosti Ujedinjenih nacija.
Kako stići do cilja
Sve što Albanci rade vezano je za taj poslednji čin, odnosno da Srbija prizna nezavisnost dela sopstvene teritorije. Sa ovim je takođe povezano i to što Evropska unija komplikuje pitanje eventualnog ulaska Srbije u EU sa konstantnim povećanjem zahteva za normalizacijom odnosa između Beograda i Prištine.
To u prevodu znači priznanje te njihove veštačke tvorevine od strane Srbije, a pokazatelj toga je i činjenica da se u bilateralnim odnosima EU zemalja sa nama sve više i sve češće pojavljuje nerešeno pitanje takozvanog Kosova kao pitanje koje onemogućava dalji i bliži razvoj odnosa u saradnji sa nama, rekao je Jovanović.
Uplitanje Edija Rame rizično je iz više pravaca. To dovodi u pitanje budućnost takozvanog „Otvorenog Balkana“ koji je i započet na inicijativu Srbije. Albanija koja je do sada pokazivala da je korektan član te ekonomske zajednice, kaže naš sagovornik, sada se postavlja kao propagator ideje Velike Albanije i neposredno iskazuje teritorijalne aspiracije prema Srbiji, odnosno Kosovu i Metohiji.
Edi Rama je bio jedan od inicijatora ,,Otvorenog Balkana", ekonomske zone država zapadnog Balkana čiji je cilj da garantuje „četiri slobode”.
© Sputnik / Lola Đorđević
Ramina izjava, smatra Jovanović, zapravo obelodanjuje sve veću pometenost i nesigurnost zapadnih centara moći koji ne vide kako će izaći iz tog „kosovskog“ problema koji su sami stvorili, a koji praktično omogućava jednoj nacionalnoj manjini da bez pristanka matične države pretvori teritoriju u nekakvu državu.
To što su angažovali i Albaniju više je znak slabosti njihove politike, negoli snage. Sve što naoko deluje da je upereno protiv Srbije zapravo je priznanje njihove nesposobnosti da ostvare to svoje zlodelo - takozvano nezavisno Kosovo. A ono je direktan proizvod osvajačkog rata NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije i Srbije i oni znaju da taj projekat nema jasnu perspektivu pa se probojavaju od daljeg razvoja tog pitanja.
Albanski pragmatični radikali
Rama je u istoj izjavi, govoreći o liderima OVK u Hagu, naveo da skupština takozvanog Kosova nikada nije uradila ništa kako bi usvojila rezoluciju „o nepravdi u Specijalnom sudu“.
„Ne idemo u Brisel bez vođa OVK“, istakao je Rama.
Jovanović je podsetio da je Albanija bila direktan saučesnik u ugrožavanju teritorijalnog integriteta Srbije na Kosovu i Metohiji tokom terorističke delatnosti i agresije NATO, a OVK je nazvao njihovim „naoružanim sinovima“. Ovakva izjava ga ne iznenađuje, ali on napominje da su želje jedno, a realnost drugo i da se albanske želje u ovom slučaju neće ispuniti.
To što Rama sada jadikuje nad sudbinom vođa OVK samo pokazuje da bi eventualna presuda protiv Tačija i drugih kao odgovornih za terorističke napade kako protiv Srba tako i protiv mirnih Albanaca mogla da potkopa i bitno oslabi teoriju da su Albanci na Kosovu žrtva navodnog srpskog terora, zaključuje Jovanović.
Pogledajte i:
