Od suverenizma i ekonomije do „orešnika“: Putinove poruke o kojima će se pričati mesecima
© POOL
/ Pratite nas
Poruke ruskog predsednika Vladimira Putina tokom godišnjeg obraćanja javnosti prepričavaće se i analizirati narednih dana i meseci, posebno izjave koje se odnose na ekonomiju, suverenizam, ali i na rusku raketu „Orešnik“, kaže advokat Goran Petronijević.
Za Petronijevića je jedan od jačih utisaka da je Putin pokazao ozbiljno strpljenje prema zapadnim novinarima i zrelost da ne naseda na provokacije, a ističe i da ruski predsednik ima sposobnost lakonskog izražavanja – vrlo često ono što izgovori ima jači efekat tek kasnije posle duboke analize.
U Putinovom govoru radilo se o manje-više poznatim stavovima, ali jedno od najvažnijih stvari je potcrtavanje ekonomskih uspeha Rusije. Kada su, 2014, nakon događaja na Majdanu, prve sankcije nametnute Rusiji, ova zemlja je bila ekonomski zatečena – bila je vrlo slična arapskim zemljama, koje eksploatišu naftne i gasne resurse i od toga žive, kaže Petronijević. Međutim, te 2014. ni Ukrajina, ni Zapad nisu bili spremni na razvoj događaja kakav je usledio nakon početka ruske specijalne operacije.
Sankcije su probudile Rusiju
Iako je površina pod černozemom u Rusiji bila veća nego u Ukrajini, ta najplodnija zemlja na svetu bila je zaparložena i Rusija je uvozila, ne samo pšenicu, već i sve druge poljoprivredne proizvode. Uvozila je sve, a prodavala je samo naftu i gas.
„Od tog stanja do ekonomskog stanja danas, kada je ekonomija stala na svoje noge, tako da je počela da proizvodi sve ono što resursi Rusije dozvoljavaju. A kažu da ne postoji element Mendeljejevog sistema koga u Rusiji nema i ne eksploatiše se i ne koristi u industriji. Niti da ima toliko obradive i plodne zemlje. Rusija je od uvoznika žita postala najveći izvoznik žita; od uvoznika mesa postala je gotovo najveći proizvođači hrane“, navodi Petronijević.
Sankcije su, zapravo, probudile Rusiju. One su, sasvim sigurno nanele štetu Rusiji, o čemu je ruski predsednik i govorio, ali u velikoj meri su probudile rusku industriju, proizvodnju na bazi sopstvenih resursa. I to se dogodilo za svega deset godina.
„Uvoditi sankcije Rusiji je smešno. Rusija nije država, to je kontinent. Gde možete da je zatvorite, osim sa evropskog dela, što se tiče trgovine? Rusija je ekspresno našla alternativu i na toj alternativi zarađuje više nego pre. Indija se pojavljuje kao jedan od najvećih izvoznika ruske nafte, a evropske zemlje sada tu istu naftu plaćaju trideset, četrdeset odsto skuplje. Nemačka privreda je rasla na ruskim energentima i na ruskom gasu. Izrasla je u jednu od vodećih ekonomija sveta, da bi danas došla do toga da pada nemačka vlada, prvenstveno zbog problema koji su nastali u ekonomiji“, ističe Petronijević.
Suverenizam je osnovna ruska vrednost
Putin gaji suverenističke vrednosti i zato je dobar deo obraćanja posvetio upravo suverenizmu – to je i glavna razlika između njega i predstavnika Zapada. U kontekstu nove društvene teorije o suverenitetu, ta se kategorija proširuje, osim na suverenitet države i naroda, i na državu, naciju, veru i porodicu – gajenje ta četiri stuba znači apsolutni suverenitet, napominje Petronijević.
„On upravo na tome i zasniva svoje odgovore, ali suverenitet širi i na polje ekonomije. To je takođe suverenitet države. Ako imate nezavisnost ekonomije, ako imate suverenitet u proizvodnji, u primeni svih ekonomskih mera, imate državu. Ako to nemate, onda državu nemate“, kategoričan je on.
Sukob između suverenizma i globalizma je osnovni sukob u današnjem svetu: globalizmu odgovaraju sukobi i ratovi i to je osnovni princip po kome on funkcioniše. Globalizmu pripada pedeset i sedam država kolektivnog Zapada. Ostatak sveta sve više se kreće ka suverenizmu, dodaje Petronijević.
Čini se da su novinari i građani jedva čekali da Putin objasni ruske stavove u pogledu poslednjih događaja u Siriji, o BRIKSU, odnosima sa turskim predsednikom Redžepom Erdoganom, kao i Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.
Kako je Zapad formirao BRIKS
Globalistička politika Zapada toliko se ogadila svetu, da nužno formira blokove država koje inače nikada ne bi ulazile u zajedničke saveze, kaže Petronijević. Putin je u diplomatskom maniru rekao da BRIKS nije antizapadni savez već da se radi o nezapadnoj organizaciji. Ali, prema Petronijevićevom mišljenju, to je jedno te isto.
„BRIKS je stvorila neliberalna politika Zapada: zgrabi, otmi, bogati se na teret malih država, siromašnih kontinenata i zemalja. Tome je došao kraj. Četiri petine čovečanstva stvoriće novi ekonomski poredak. To je BRIKS i to je novi svetski ekonomski poredak. Oni jačaju iz dana u dan; pogledajte kakva je razlika između BRIKSA i G7, koliko je BRIKS otišao samo u odnosu na njih. Zapad gubi mehanizme kojima je čitav svet držao pod šapom. Poslednji mehanizam koji mu je ostao je dolar“, konstatuje on.
Što se tiče Sirije, Putin je objasnio da je zadatak Rusije u toj zemlji izvršen – islamski kalifat nije stvoren i otklonjena je opasnost od stvaranja terorističke države. Sa Erdoganom je, kako je rekao u stalnom kontaktu, dok u Ukrajini ne postoje preliminarni uslovi o početku mirovnih pregovora.
Asadov pad, navodi Petronijević, trebalo je da se dogodi pre petnaest godina; međutim, ruskom intervencijom to se nije dogodilo i legitimna sirijska vlast povratila je suverenitet na najvećem delu teritorije. Uz to, teroristi su eliminisani.
„Orešnik“ je izazov Zapadu
Dok se ruski predsednik obraća novinarima i građanima, šef kijevskog režima, Vladimir Zelenski je u Briselu, gde pokušava da, kao kompenzaciju za to što Ukrajina neće postati članica NATO-a, dobije nove PVO sisteme.
Prema Petronijevićevom mišljenju, ucenjivački kapacitet Zelenskog slabi – činjenica je da je on nelegitiman, kao što je Putin napomenuo, a činjenica je i da sa njim pregovarati i potpisivati sporazume nema nikakvog značaja. Pregovarati se može samo sa legitimnim vlastima u Kijevu koje imaju kapacitet da pregovaraju i da potpišu eventualni sporazum. Ali, pokazalo se da sklapanje sporazuma sa Ukrajinom ili Zapadom znači samo šarenu lažu.
„Ta činjenica govori da Rusija neće olako ući u pregovore, dok ne postigne konačne ciljeve. Sa Zapada kažu da Rusija i ne zna koji su joj ciljevi ali ona to i te kako zna. Ti ciljevi su postavljeni fazno i po fazama se i ostvaruju. Sada više nema nikakve dileme – Rusija je od početnih problema koje je imala u segmentu odbrane postala i postaje sve jača sila. Predsednik Putin je govorio i o najnovijim raketnim sistemima „orešnik“ i na neki način izazvao Zapad“, ističe Petronijević.
Bacanjem rukavice Zapadu u lice time što ih je pozvao da odrede metu ili mete u Kijevu koje bi Rusija gađala „orešnikom“, Putin je slikovito pokazao da u ovom trenutku sve ono što se na Zapadu nalazi, nije u stanju da parira ruskim hipersoničnim raketama, zaključuje on.
Pogledajte i:
