https://lat.sputnikportal.rs/20241215/treba-ici-uzdignute-glave-sta-je-najdublja-istina-srpske-knjizevnosti-1180604855.html
Treba ići uzdignute glave: Šta je najdublja istina srpske književnosti
Treba ići uzdignute glave: Šta je najdublja istina srpske književnosti
Sputnik Srbija
Pitamo se, posle tragičnog ishoda dvadesetog veka, gde je naše mesto u svetu i u Evropi. Šta je Evropa? Šta je bila, šta treba da bude i šta je danas? Šta je... 15.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-15T18:30+0100
2024-12-15T18:30+0100
2024-12-15T18:30+0100
kultura
kultura
kultura – intervjui i analitika
književnost
aleksandar jerkov
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/0f/1180604723_0:0:938:528_1920x0_80_0_0_c4d773b138253af576a463573f3b56c6.png
Ova pitanja poput prologa otvaraju knjigu „Istina (srpske) književnosti“ Aleksandra Jerkova, koji, uzdajući se u znanje i iskustvo sticano 40 godina, pokušava da ponudi moguće odgovore.U razgovoru za Sputnjik, ugledni profesor, istraživač i književni kritičar otkriva zašto je izabrao istinu za prvu reč u naslovu.Motiv za nastanak ove knjige bila je potreba da kaže nešto našem čoveku o našoj književnosti i kulturi. Jerkov to čini na jedinstven način, bogateći priču o velikim književnim delima najvažnijim iskustvima iz oblasti filozofije, psihologije, sociologije, ekonomije… sa ciljem da, kako sam kaže, oslobodi mišljenje i pokaže istinitu sliku stanja i duha epohe.Drugačija u odnosu na klasične studije, bez stroge stručnosti, beležaka i fusnota, „Istina (srpske) književnosti“ deluje kao knjiga napisana u jednom dahu.Pristup jeste u nekoj meri nov, kaže profesor Jerkov. „Posle mnogo godina studiranja teorije književnosti i književne kritike pokušao sam da pronađem jedan integrativan modalitet mišljenja. Smatrao sam da postoji vrsta mišljenja koje je nekada bilo jedinstveno, pre nego što su u prosvećenosti enciklopedisti sve podelili na grane znanja. Mogućno je osloboditi mišljenje posle svih naših pokušaja da imamo stroge discipline kao što su filozofija, psihologija, sociologija, istorija, ekonomija, politička ekonomija, filologija... i doći do jednog oblika koji nije teorija, nije puka apstrakcija. To je mišljenje o konkretnom predmetu, konkretnoj istoriji, konkretnim problemima, ali koje ima teorijsko nadahnuće ili želju da pokušava da jedan fenomen objasni sa svih strana.“Veliki pisci znaju nešto više o svetuJedan od tih pokušaja, kaže Jerkov, jeste i da razmislimo šta nam neke knjige koje su obeležile naše vreme, stvarno znače.„Treba da se zapitamo zašto su ta dela važna za nas u životu? Ja mislim da mi u njima saznajemo o sebi, o svojoj istoriji, o svojoj budućnosti nešto što bez tih knjiga nikako ne bismo mogli da znamo. Takve knjige su ‘Hazarski rečnik’ i ‘Zlatno runo’. Kada pre 40, 50 godina ta dela nastaju, nema nikakve dileme o tome kakva će biti naša budućnost, niti se iko pita da li ćemo nestati. Ali zapitali su se Pavić i Pekić. Oni u svojim najznačajnijim knjigama traže pravi odgovor na pitanja koja istorija postavlja, odgovor od koga zavisi sudbina čitave nacije - da li će ili neće postojati. Uveren sam da to nije slučajno. Ne zato što oni prekogniraju, ili mistički poznaju budućnost. Ne. Nego zato što oni tako duboko prodiru u simboličke slojeve jezika, istorije i svoga bića da dolaze do onih istina koja nam inače ostaju skrivene. To ne znači da ćemo ih mi videti. Da smo imali kapacitet da ih vidimo, mi bismo odmah znali šta piše u ‘Zlatnom runu’, u ‘Hazarskom rečniku’ i u nekim drugim knjigama. Pogledajte snagu ‘Seoba’ koje projektuju dilemu opstajanja i postojanja na terenu na kojem se u ovom trenutku odigrava tragedija prvog reda. To su moći književnosti – da se pred vama pojavljuju horizonti kojih pre toga niste bili svesni. Naveo sam ‘Zlatno runo’ i ‘Hazarski rečnik’ jer su na neki način obeležile epohu koja je za nama, da bi se videlo da tu postoji takva moć, takva projektivna snaga koja potvrđuje da veliki pisci zaista znaju nešto o svetu što se bez njih ne može znati.“Govoreći o delima srpske književnosti, knjiga profesora Jerkova podseća da je njihova vrednost bez sumnje odavno ugrađena u evropsku kulturu, ali da je Evropa za nas i dalje – izazov.„Evropa jeste veliki izazov za sve nas. A čisto geografski govoreći, ona je takođe i jedna velika laž. To je u stvari jedan potkontinent koji se nalazi na velikom evroazijskom platou, isto kao što je Indija potkontinent. Međutim, mi nju vidimo kao nešto što je potpuno za sebe, zato što ima svoju istoriju, svoj identitet koji su nama više nego dragoceni. Ne može se čovečanstvo odreći dostignuća koje mu je Evropa ponudila. Ideja jednakosti, znanja, obrazovanja, hrišćanskog korena evropske kulture… Ta vrsta hrišćanske filozofije koja traži ne samo jednakost nego i bliskost, to da smo važni jednim drugima, temelj je moje knjige. Jer ja hoću iz pozicije takve Evrope da progovorim o Evropi u kojoj smo sad, ne o Evropskoj uniji pred čijim vratima čekamo i gde smo vređani i odbijani.“Da treba ići uzdignute glave, voleći i poštujući sebe, na svoj način pokazuje i centralna figura u knjizi profesora Jerkova - lik despota Stefana Lazarevića.Despot Stefan, prvi posle tragedije„Despot Stefan dolazi u trenutku koji ne može biti teži i gori. On je prvi posle tragedije. Ima majku koja je razumna i moćna žena i veličanstvena figura naše istorije kojoj je neko ubio muža, osakatio državu i nju pretvorio, tako reći, u robinju. Ali, ona počinje da dela i gleda da obnovi tu zemlju u kojoj žive. Despot izrasta u vrhunskog viteza, u jednog od ljudi koji su fascinirali Evropu. Dakle, nisu oni hrlili za Bajazitom zbog toga što su čeznuli da budu turske sluge, nego zato što su prilike bile takve da su morali to da čine. Ali su to činili sa dostojanstvom, sa uzvišenošću koju onda svet prepoznaje. Jer vi ste čovek koji je pokoren, ali niste bedni sluga. I mi smo danas u Srbiji pod velikim pritiskom, u okruženju NATO, ali to ne znači da treba da budemo sluge.“Mi treba da budemo dostojanstveni, dodaje Jerkov, ugledajući se na despota Stefana koji je razvijao znanje, obrazovanje, umetnost, a koji je i sam bio književnik i stvaralac prvog reda. Sa njim počinje i ono što Jerkov naziva „pokosovsko vreme“.„Mi živimo posle kosovske tragedije. To je stanje koje traje do današnjih dana i veoma je važno da ga budemo svesni, kao što smo svesni svetlosnog mita koji zrači kroz veličanstvenu sliku Kosova. U okolnostima smo u kojima jesmo, ali smatram da čovek dok je živ može da se bori, a istorija može da se promeni.“Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20241208/kako-se-mastom-osvaja-sloboda-i-usred-mauthauzena-1180313154.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dejana Vuković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112080/49/1120804928_498:-1:2546:2048_100x100_80_0_0_a7f91b3b6cdd8e6cc3fa0ab4ddfa0832.jpg
kultura, kultura – intervjui i analitika, književnost, aleksandar jerkov
kultura, kultura – intervjui i analitika, književnost, aleksandar jerkov
Treba ići uzdignute glave: Šta je najdublja istina srpske književnosti
Pitamo se, posle tragičnog ishoda dvadesetog veka, gde je naše mesto u svetu i u Evropi. Šta je Evropa? Šta je bila, šta treba da bude i šta je danas? Šta je za samu sebe, i šta je za nas? Pitamo se, dok se pred našim očima menja pojam kulture šta je srpska književnost, šta je bila i šta treba da bude danas?
Ova pitanja poput prologa otvaraju knjigu „Istina (srpske) književnosti“ Aleksandra Jerkova, koji, uzdajući se u znanje i iskustvo sticano 40 godina, pokušava da ponudi moguće odgovore.
U razgovoru za Sputnjik, ugledni profesor, istraživač i književni kritičar otkriva zašto je izabrao istinu za prvu reč u naslovu.
„Izabrao sam najproblematičniji termin koji postoji u savremenom životu, najviše osumnjičen, najviše odbačen i ponižen. Ne iz uverenja da je čovek vlasnik istine nego da mora za nju da se bori, da bih uputio na to da književnost nije zabava, nije dokolica, mada je ona i to, da nije uteha, niti neka vrsta rezervoara iskustva, mada je i to. Istina, zato što je književnost prodor u samo biće smisla, i ako zaista umete da čitate i da se prepustite, možete pronaći one odgovore koje na drugim mestima pronalazite delimično izobličene ili tako izrečene da nikada ne zahvataju celinu vašeg života.“
Motiv za nastanak ove knjige bila je potreba da kaže nešto našem čoveku o našoj književnosti i kulturi. Jerkov to čini na jedinstven način, bogateći priču o velikim književnim delima najvažnijim iskustvima iz oblasti filozofije, psihologije, sociologije, ekonomije… sa ciljem da, kako sam kaže, oslobodi mišljenje i pokaže istinitu sliku stanja i duha epohe.
Drugačija u odnosu na klasične studije, bez stroge stručnosti, beležaka i fusnota, „Istina (srpske) književnosti“ deluje kao knjiga napisana u jednom dahu.
Pristup jeste u nekoj meri nov, kaže profesor Jerkov.
„Posle mnogo godina studiranja teorije književnosti i književne kritike pokušao sam da pronađem jedan integrativan modalitet mišljenja. Smatrao sam da postoji vrsta mišljenja koje je nekada bilo jedinstveno, pre nego što su u prosvećenosti enciklopedisti sve podelili na grane znanja. Mogućno je osloboditi mišljenje posle svih naših pokušaja da imamo stroge discipline kao što su filozofija, psihologija, sociologija, istorija, ekonomija, politička ekonomija, filologija... i doći do jednog oblika koji nije teorija, nije puka apstrakcija. To je mišljenje o konkretnom predmetu, konkretnoj istoriji, konkretnim problemima, ali koje ima teorijsko nadahnuće ili želju da pokušava da jedan fenomen objasni sa svih strana.“
Veliki pisci znaju nešto više o svetu
Jedan od tih pokušaja, kaže Jerkov, jeste i da razmislimo šta nam neke knjige koje su obeležile naše vreme, stvarno znače.
„Treba da se zapitamo zašto su ta dela važna za nas u životu? Ja mislim da mi u njima saznajemo o sebi, o svojoj istoriji, o svojoj budućnosti nešto što bez tih knjiga nikako ne bismo mogli da znamo. Takve knjige su ‘Hazarski rečnik’ i ‘Zlatno runo’. Kada pre 40, 50 godina ta dela nastaju, nema nikakve dileme o tome kakva će biti naša budućnost, niti se iko pita da li ćemo nestati. Ali zapitali su se Pavić i Pekić. Oni u svojim najznačajnijim knjigama traže pravi odgovor na pitanja koja istorija postavlja, odgovor od koga zavisi sudbina čitave nacije - da li će ili neće postojati. Uveren sam da to nije slučajno. Ne zato što oni prekogniraju, ili mistički poznaju budućnost. Ne. Nego zato što oni tako duboko prodiru u simboličke slojeve jezika, istorije i svoga bića da dolaze do onih istina koja nam inače ostaju skrivene. To ne znači da ćemo ih mi videti. Da smo imali kapacitet da ih vidimo, mi bismo odmah znali šta piše u ‘Zlatnom runu’, u ‘Hazarskom rečniku’ i u nekim drugim knjigama. Pogledajte snagu ‘Seoba’ koje projektuju dilemu opstajanja i postojanja na terenu na kojem se u ovom trenutku odigrava tragedija prvog reda. To su moći književnosti – da se pred vama pojavljuju horizonti kojih pre toga niste bili svesni. Naveo sam ‘Zlatno runo’ i ‘Hazarski rečnik’ jer su na neki način obeležile epohu koja je za nama, da bi se videlo da tu postoji takva moć, takva projektivna snaga koja potvrđuje da veliki pisci zaista znaju nešto o svetu što se bez njih ne može znati.“
Govoreći o delima srpske književnosti, knjiga profesora Jerkova podseća da je njihova vrednost bez sumnje odavno ugrađena u evropsku kulturu, ali da je Evropa za nas i dalje – izazov.
„Evropa jeste veliki izazov za sve nas. A čisto geografski govoreći, ona je takođe i jedna velika laž. To je u stvari jedan potkontinent koji se nalazi na velikom evroazijskom platou, isto kao što je Indija potkontinent. Međutim, mi nju vidimo kao nešto što je potpuno za sebe, zato što ima svoju istoriju, svoj identitet koji su nama više nego dragoceni. Ne može se čovečanstvo odreći dostignuća koje mu je Evropa ponudila. Ideja jednakosti, znanja, obrazovanja, hrišćanskog korena evropske kulture… Ta vrsta hrišćanske filozofije koja traži ne samo jednakost nego i bliskost, to da smo važni jednim drugima, temelj je moje knjige. Jer ja hoću iz pozicije takve Evrope da progovorim o Evropi u kojoj smo sad, ne o Evropskoj uniji pred čijim vratima čekamo i gde smo vređani i odbijani.“
Da treba ići uzdignute glave, voleći i poštujući sebe, na svoj način pokazuje i centralna figura u knjizi profesora Jerkova - lik despota Stefana Lazarevića.
Despot Stefan, prvi posle tragedije
„Despot Stefan dolazi u trenutku koji ne može biti teži i gori. On je prvi posle tragedije. Ima majku koja je razumna i moćna žena i veličanstvena figura naše istorije kojoj je neko ubio muža, osakatio državu i nju pretvorio, tako reći, u robinju. Ali, ona počinje da dela i gleda da obnovi tu zemlju u kojoj žive. Despot izrasta u vrhunskog viteza, u jednog od ljudi koji su fascinirali Evropu. Dakle, nisu oni hrlili za Bajazitom zbog toga što su čeznuli da budu turske sluge, nego zato što su prilike bile takve da su morali to da čine. Ali su to činili sa dostojanstvom, sa uzvišenošću koju onda svet prepoznaje. Jer vi ste čovek koji je pokoren, ali niste bedni sluga. I mi smo danas u Srbiji pod velikim pritiskom, u okruženju NATO, ali to ne znači da treba da budemo sluge.“
Mi treba da budemo dostojanstveni, dodaje Jerkov, ugledajući se na despota Stefana koji je razvijao znanje, obrazovanje, umetnost, a koji je i sam bio književnik i stvaralac prvog reda. Sa njim počinje i ono što Jerkov naziva „pokosovsko vreme“.
„Mi živimo posle kosovske tragedije. To je stanje koje traje do današnjih dana i veoma je važno da ga budemo svesni, kao što smo svesni svetlosnog mita koji zrači kroz veličanstvenu sliku Kosova. U okolnostima smo u kojima jesmo, ali smatram da čovek dok je živ može da se bori, a istorija može da se promeni.“
