Do pakla i nazad: Moćno oružje da se ožive i velike srpske pobede i tragedije
© Foto : Sputnjiku ustupio Marko Stojanović
Pratite nas
U digitalnoj eri strip se pokazao kao moćno oružje za prenošenje istorijskih priča. Strip autor Marko Stojanović, tvorac serijala „Do pakla i nazad“ i „Vekovnici“, oživeo je značajne događaje iz naše prošlosti i približio ih mlađim generacijama, o čemu svedoči i nedavna prezentacija ovih stripova na najstarijem grčkom festivalu stripa u Solunu.
Strip kao vremeplov: Oživljavanje istorije
Strip serijal „Do pakla i nazad“, koji prikazuje srpsku epopeju u Prvom svetskom ratu, mogao bi postati koristan alat za inovativnu nastavu istorije, ističe u razgovoru za Sputnjik Marko Stojanović, uz opasku da to potvrđuje i reakcija nekoliko stotina solunskih osnovaca i srednjoškolaca koji su posetili izložbu na festivalu „Komik end plej“ u Solunu.
U serijalu „Do pakla i nazad“ kompleksni istorijski događaji, kao što su povlačenje srpske vojske preko Albanije i proboj Solunskog fronta, preneti su u slike koje su zanimljive i razumljive mladim čitaocima. Prema rečima Marka Stojanovića, grčka publika bila je oduševljena srpskim stripovima, posebno onim delovima koji se tiču Solunskog fronta i Plave grobnice.
„Zanimljivo je da su na festivalu bili i školski nastavnici i profesori, koji su s učenicima posetili izložbu. Deca nisu imala mnogo informacija o istoriji srpske vojske, a ni odrasli Grci nisu bili u potpunosti upućeni u događaje iz tog perioda“, kaže Stojanović koji je i neposredno uključen u rad s decom kao nastavnik u školi, ali i kao predavač u radionici stripa u Leskovcu.
On ističe da je izuzetno važno to što su posetioci, uključujući i decu, kroz strip saznali više o srpskoj borbi u Prvom svetskom ratu, jer su na izložbi bili predstavljeni prizori koji kroz slike i dijaloge oživljavaju ključne istorijske momente na pristupačan način, tako da ih razumeju i oni koji nisu upućeni u taj deo srpske prošlosti.
„U današnjem svetu, u kojem deca sve manje čitaju knjige, a tehnologija preplavljuje obrazovni sistem, strip postaje efikasan alat u nastavi. Ovaj medij nije samo zabava, on nosi potencijal da bude važan edukativni instrument, što pokazuje i slučaj srpskog strip serijala 'Do pakla i nazad'. Strip koji se bavi ključnim momentima iz Prvog svetskog rata mogao bi postati deo nastavnog programa“, kaže Marko Stojanović.
On ističe da je strip kao „deveta umetnost“ prisutan još od pećinskih slika i egipatskih hijeroglifa: „Strip je umetnost koji postoji maltene od začetka ljudske vrste, a njegova vrednost je u tome što svako dete ume da ga čita“.
Ukazujući na to da prošlost ne treba posmatrati samo kao niz suvoparnih činjenica, što jeste praksa u našem školskom sistemu, Stojanović kaže da su vrednost stripa „Do pakla i nazad“ već prepoznali pojedini nastavnici i strip teoretičari. Njegovu istorijsku tačnost potvrdili su istoričari, doktor Aleksandar Uzelac koji je napisao predgovor, kao i doktor Perica Hadžijončić, koji je napisao pogovor za ovo izdanje.
Prezentacija srpskog stripa na festivalu "Plej end komik" u Solunu
© Foto : Sputnjiku ustupio Marko Stojanović
Uspon srpskog stripa u inostranstvu
Na festivalu „Komik end plej“ grčkoj publici je predstavljen i čuveni strip serijal „Vekovnici“, na centralnoj izložbi upriličenoj povodom 15. godišnjice pokretanja te edicije. Prema rečima Marka Stojanovića, ovaj serijal je u Grčkoj dočekan s velikim interesovanjem, o čemu svedoči i to da je ovu izložbu pogledalo oko 3.000 posetilaca, a bila joj je posvećena i specijalna tribina.
„Vekovnici“ su srpski i balkanski strip serijal u kojem učestvuje šezdesetak crtača iz osam zemalja Jugoistočne Evrope. Njegovo objavljivanje je počelo 2007. godine u časopisima i kolornim albumima. U „Vekovnicima“ čitaoci prate grupu junaka koji poseduju neverovatne moći i koji su ključni učesnici u formiranju istorijskih događaja.
Marko Stojanović je kao scenarista osmislio priču u kojoj se istorijske ličnosti i događaji prepliću s nadrealnim i fantastičnim elementima. Kroz bogatu narativnu i vizuelnu dinamiku strip prikazuje večitu borbu dobra i zla, uz mnoštvo magičnih bića i likova, poput psoglava, vodenjaka, todoraca, ali i istorijskih i književnih junaka, Miloša Obilića, Vuka Brankovića, Mocarta, Tila Ojlenšpigela, D'Artanjana, Frankenštajna, doktora Fausta i mnogih drugih.
Serijal je postao popularan i u Grčkoj jer uspešno spaja dve stvari koje su vrlo bliske grčkoj publici, a to su, kako kaže Marko Stojanović, ljubav prema istoriji i interesovanje za fantastiku.
„Mnogi grčki čitaoci prepoznaju likove iz 'Vekovnika' kao dublje arhetipove univerzalnih vrednosti, a istorijske reference, posebno na borbe i uspon carstava, izazivaju snažnu emotivnu reakciju. Struktura priče koja povezuje prošlost s budućnošću učinila je da ovaj strip postane pravi kulturni fenomen“, ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, grčki strip kritičari naglašavaju da „Vekovnici“ nisu samo uzbudljiv akcioni strip već i delo koje postavlja pitanja o prirodi istorije i njenom oblikovanju kroz individualne sudbine.
S obzirom na sve veći interes za srpski strip u inostranstvu, Stojanović veruje da će u budućnosti biti još više mogućnosti za predstavljanje srpske kulture kroz ovu umetnost. On ističe da je predstavljanje srpskog stripa u Grčkoj podržalo i Ministarstvo kulture Srbije, kao i da je otvaranju izložbi prisustvovala Jelena Vujić Obradović, generalni konzul Srbije u Grčkoj.
Prema rečima Marka Stojanovića, „Do pakla i nazad“ i „Vekovnici“ predstavljaju značajan iskorak u promociji srpskog stripa na inostranom tržištu. Grčka je sredina u kojoj se sve više prepoznaju srpski autori i njihov rad, koji ne postižu samo komercijalni uspeh, već su važni u promociji srpske kulture.
