https://lat.sputnikportal.rs/20241213/zapad-u-panici-zasto-evropska-unija-ovu-bitku-ne-sme-da-izgubi-1180552141.html
Zapad u panici: Zašto Evropska unija ovu bitku — „ne sme da izgubi“
Zapad u panici: Zašto Evropska unija ovu bitku — „ne sme da izgubi“
Sputnik Srbija
Nije najveći problem EU što ovu političku bitku u Gruziju može da izgubi. Takva opasnost realno je postojala i pre održavanja parlamentarnih izbora, suštinski... 13.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-13T22:30+0100
2024-12-13T22:30+0100
2024-12-13T22:30+0100
svet
svet
svet – politika
gruzija
evropska unija (eu)
emisija „prorok“
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/11/1179598061_0:67:1280:787_1920x0_80_0_0_2c05134059f6ad318c07084a84a49165.jpg
Najveći problem EU je što ona ovu bitku jednostavno ne sme da izgubi. A kada se nešto ne sme, onda se srlja iz greške u grešku.Kako se došlo od toga da „može“ do toga da „ne sme“? Odgovor na ovo pitanje nameće se sam po sebi, a determiniše ga čitav niz katastrofalno loših procena Brisela.Naposletku, na vrlo otvorenu i nedvosmislenu pomoć pokušaju organizovanja obojene revolucije gruzijske vlasti reagovale su suštinskim suspendovanjem daljih evrointegracija. Do tada, EU je još i mogla pretiti zvaničnom Tbilisiju sankcijama i raznim administrativnim zabranama, možda i nekakvim crnim listama i sličnim merama, ali od tada stvari se drastično menjaju.Kakve će biti poslediceNe zbog Gruzije, već zbog svih ostalih država koje se nalaze u procesu takozvanih evrointegracija. Pa čak i zbog onih koje su unutar EU, ali su sve nezadovoljnije.Dakle: kakve će posledice biti po Gruziju zbog obustavljanja daljeg puta u EU? Ukratko – nikakve. Najveći spoljnotrgovinski partneri Gruzije su Kina, Rusija, Turska, Azerbejdžan i Jermenija, rastu uvozno-izvozni aranžmani i sa SAD i Indijom, ali ne i sa evropskim zemljama (izuzimajući Bugarsku).Energetska bezbednost i sirovinska baza zavise gotovo u potpunosti od saradnje sa komšijskim državama, a prema tome se projektuju i dalje razvojne strategije. Kada je reč o inostranim investitorima, zanimljivo je da se među deset na prvom mestu nalaze Holanđani, a na sedmom Maltežani i to je to što se tiče članica EU.Ovaj podatak je zanimljiv zato što se u investicije iz Holandije ubrajaju i one koje dolaze sa holandskih prekomorskih teritorija, iz karipskih „poreskih rajeva“. Najčešće, to uopšte nisu holandske investicije, već vraćanje u zemlju „domaćeg novca“ koji je u jednoj iteraciji izmešten na egzotične destinacije kako bi se platio što je moguće niži porez.Slično je i sa transakcijama povezanim sa Maltom. I slično je kao u slučajevima brojnih drugih država, uključujući i Srbiju. I u Srbiji, statistički posmatrano, „holandske kompanije“ dosta investiraju.Kolika je šteta?U Gruziji, opet suštinski, ni među investitorima nema EU. Praktično, direktna primarna šteta od prekida evrointegracija iznosiće par desetina miliona evra (piše se o sumi od oko 25-40 miliona evra), koliko Gruzija „povlači“ godišnje na ime ciljanih donacija.No, i taj podatak treba uzeti sa rezervom pošto se u prikazanu sumu računaju donacije nevladinom sektoru, medijima i ostalim projektima kojima se jača meka moć EU u Gruziji. Ostaće neki ljudi bez posla, biće manje uplata u budžet, no zbirno – to neće imati apsolutno nikakve direktne posledice po gruzijsku ekonomiju.Što se indirektnih posledica tiče, teško je tvrditi da će ih biti, jer potencijalno strateško preorijentisanje Gruzije „otvara prostor“ za masovniji dolazak investitora iz već prisutnih na kavkaskom tržištu – Kine, Rusije, Turske, Indije...Ko je sledeći?To što neće biti apsolutno nikakvih posledica po Gruziju zbog suspendovanja evrointegracija, jako loše je po imidž EU.Jednostavno, pokazuje se da od Brisela ništa ne zavisi, te da su nemoćni da reaguju u ovakvim situacijama. Nije uopšte isključeno da sličnim putem kao i Gruzija krenu još neke države.Meka moć EU zapravo počiva na tezi kako se evrointegracije ne smeju prekidati, odnosno iz EU se ne sme istupati. Bez evrointegracija i članstva u EU sledi sveobuhvatna katastrofa.Naravno, ova teza je dugo razrađivana, ta razrada obilato je finansirana, a održava se zahvaljujući bezobalnoj medijskoj eksploataciji. Podrazumeva se, na medijima koje finansira EU, a na kojima gostuju NVO borci i „borkinje“ koje takođe finansira EU.Kraj meke moćiU ratu koji je započela protiv Tbilisija, EU gubi svoju tezu, gubi sopstvenu meku moć. Protokom vremena mogući dobici za EU u ovom okršaju smanjivani su geometrijskom progresijom, dok su potencijalni gubici postajali dramatični.Tako je Brisel došao do pozicije iz koje se ne može povući, EU ovu bitku ne sme da izgubi. Ukoliko izgubi ovu bitku danas i to postane belodano svima, izgubiće još više već koliko sutra.Gde su pronašli izlaz? U paralelokratiji, koja će se uspostaviti i u Gruziji. I u Gruziji, zato što se nešto slično pokušava i na primeru Belorusije.Gruziju očekuju predsednički izbori, ovoga puta posredni, zasnovani na „elektorskom modelu“, sa presudnom ulogom parlamentarne većine.Parlamentarnu većinu kontroliše vladajuća partija Gruzijski san. Međutim, aktuelni šef države Salome Zurabišvili, najžešći pobornik EU u Tbilisiju, već je nagovestila da nju ne mogu smeniti poslanici nelegitimnog skupštinskog saziva.Opozicija tvrdi da su izbori neregularni, samim tim i parlamentarna većina je nelegitimna, pa tako nema ni mandat da izabere novog predsednika.ParalelokratijaKada su već u institucijama EU mogli primati Svetlanu Tihanovsku kao „izabranog predsednika Belorusije“, zbog čega ne bi sada primali Salome Zurabišvili kao „legitimnog predsednika Gruzije“?Paralelokratija podrazumeva da se pored zvanično izabranih nosilaca državnih funkcija, tamo gde bude od interesa EU (geopolitičkih, strateških ili ekonomskih) simulira postojanje paralelnih struktura. Sa Tihanovskom to je ipak bio samo izuzetak, i to poprilično nespretan i nesretan, mada su i pre nje Amerikanci pokušali nešto slično u Venecueli sa Hugom Gvaidom. Ako se to sada primeni i u Gruziji, onda već postaje pravilo koje se „odomaćuje“ i može se i nadalje primenjivati.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20241212/predsednica-gruzije-namerava-da-spreci-predsednicke-izbore-u-zemlji-1180532658.html
gruzija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, gruzija, evropska unija (eu), emisija „prorok“, analize i mišljenja
svet, svet – politika, gruzija, evropska unija (eu), emisija „prorok“, analize i mišljenja
Zapad u panici: Zašto Evropska unija ovu bitku — „ne sme da izgubi“
Nije najveći problem EU što ovu političku bitku u Gruziju može da izgubi. Takva opasnost realno je postojala i pre održavanja parlamentarnih izbora, suštinski ne bi prestavljala ni prvi ni poslednji put da neke „EU-skeptične“ snage pobede na izborima.
Najveći problem EU je što ona ovu bitku jednostavno ne sme da izgubi. A kada se nešto ne sme, onda se srlja iz greške u grešku.
Kako se došlo od toga da „može“ do toga da „ne sme“? Odgovor na ovo pitanje nameće se sam po sebi, a determiniše ga čitav niz katastrofalno loših procena Brisela.
Naposletku, na vrlo otvorenu i nedvosmislenu pomoć pokušaju organizovanja obojene revolucije gruzijske vlasti reagovale su suštinskim suspendovanjem daljih evrointegracija. Do tada, EU je još i mogla pretiti zvaničnom Tbilisiju sankcijama i raznim administrativnim zabranama, možda i nekakvim crnim listama i sličnim merama, ali od tada stvari se drastično menjaju.
Ne zbog Gruzije, već zbog svih ostalih država koje se nalaze u procesu takozvanih evrointegracija. Pa čak i zbog onih koje su unutar EU, ali su sve nezadovoljnije.
Dakle: kakve će posledice biti po Gruziju zbog obustavljanja daljeg puta u EU? Ukratko – nikakve. Najveći spoljnotrgovinski partneri Gruzije su Kina, Rusija, Turska, Azerbejdžan i Jermenija, rastu uvozno-izvozni aranžmani i sa SAD i Indijom, ali ne i sa evropskim zemljama (izuzimajući Bugarsku).
Energetska bezbednost i sirovinska baza zavise gotovo u potpunosti od saradnje sa komšijskim državama, a prema tome se projektuju i dalje razvojne strategije. Kada je reč o inostranim investitorima, zanimljivo je da se među deset na prvom mestu nalaze Holanđani, a na sedmom Maltežani i to je to što se tiče članica EU.
Ovaj podatak je zanimljiv zato što se u investicije iz Holandije ubrajaju i one koje dolaze sa holandskih prekomorskih teritorija, iz karipskih „poreskih rajeva“. Najčešće, to uopšte nisu holandske investicije, već vraćanje u zemlju „domaćeg novca“ koji je u jednoj iteraciji izmešten na egzotične destinacije kako bi se platio što je moguće niži porez.
Slično je i sa transakcijama povezanim sa Maltom. I slično je kao u slučajevima brojnih drugih država, uključujući i Srbiju. I u Srbiji, statistički posmatrano, „holandske kompanije“ dosta investiraju.
U Gruziji, opet suštinski, ni među investitorima nema EU. Praktično, direktna primarna šteta od prekida evrointegracija iznosiće par desetina miliona evra (piše se o sumi od oko 25-40 miliona evra), koliko Gruzija „povlači“ godišnje na ime ciljanih donacija.
No, i taj podatak treba uzeti sa rezervom pošto se u prikazanu sumu računaju donacije nevladinom sektoru, medijima i ostalim projektima kojima se jača meka moć EU u Gruziji. Ostaće neki ljudi bez posla, biće manje uplata u budžet, no zbirno – to neće imati apsolutno nikakve direktne posledice po gruzijsku ekonomiju.
Što se indirektnih posledica tiče, teško je tvrditi da će ih biti, jer potencijalno strateško preorijentisanje Gruzije „otvara prostor“ za masovniji dolazak investitora iz već prisutnih na kavkaskom tržištu – Kine, Rusije, Turske, Indije...
To što neće biti apsolutno nikakvih posledica po Gruziju zbog suspendovanja evrointegracija, jako loše je po imidž EU.
Jednostavno, pokazuje se da od Brisela ništa ne zavisi, te da su nemoćni da reaguju u ovakvim situacijama. Nije uopšte isključeno da sličnim putem kao i Gruzija krenu još neke države.
Meka moć EU zapravo počiva na tezi kako se evrointegracije ne smeju prekidati, odnosno iz EU se ne sme istupati. Bez evrointegracija i članstva u EU sledi sveobuhvatna katastrofa.
Naravno, ova teza je dugo razrađivana, ta razrada obilato je finansirana, a održava se zahvaljujući bezobalnoj medijskoj eksploataciji. Podrazumeva se, na medijima koje finansira EU, a na kojima gostuju NVO borci i „borkinje“ koje takođe finansira EU.
U ratu koji je započela protiv Tbilisija, EU gubi svoju tezu, gubi sopstvenu meku moć. Protokom vremena mogući dobici za EU u ovom okršaju smanjivani su geometrijskom progresijom, dok su potencijalni gubici postajali dramatični.
Tako je Brisel došao do pozicije iz koje se ne može povući, EU ovu bitku ne sme da izgubi. Ukoliko izgubi ovu bitku danas i to postane belodano svima, izgubiće još više već koliko sutra.
Gde su pronašli izlaz? U paralelokratiji, koja će se uspostaviti i u Gruziji. I u Gruziji, zato što se nešto slično pokušava i na primeru Belorusije.
Gruziju očekuju predsednički izbori, ovoga puta posredni, zasnovani na „elektorskom modelu“, sa presudnom ulogom parlamentarne većine.
Parlamentarnu većinu kontroliše vladajuća partija Gruzijski san. Međutim, aktuelni šef države Salome Zurabišvili, najžešći pobornik EU u Tbilisiju, već je nagovestila da nju ne mogu smeniti poslanici nelegitimnog skupštinskog saziva.
Opozicija tvrdi da su izbori neregularni, samim tim i parlamentarna većina je nelegitimna, pa tako nema ni mandat da izabere novog predsednika.
Kada su već u institucijama EU mogli primati Svetlanu Tihanovsku kao „izabranog predsednika Belorusije“, zbog čega ne bi sada primali Salome Zurabišvili kao „legitimnog predsednika Gruzije“?
Paralelokratija podrazumeva da se pored zvanično izabranih nosilaca državnih funkcija, tamo gde bude od interesa EU (geopolitičkih, strateških ili ekonomskih) simulira postojanje paralelnih struktura. Sa Tihanovskom to je ipak bio samo izuzetak, i to poprilično nespretan i nesretan, mada su i pre nje Amerikanci pokušali nešto slično u Venecueli sa Hugom Gvaidom. Ako se to sada primeni i u Gruziji, onda već postaje pravilo koje se „odomaćuje“ i može se i nadalje primenjivati.
