Ovo su veliki srpski patenti – jedan je otkupila čak i ruska vojska /foto/
16:59 12.12.2024 (Osveženo: 21:39 12.12.2024)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Pecara, lampek ili kazan za rakiju od 2022. i zvanično predstavlja srpsku nematerijalnu kulturnu baštinu, a autori izložbe „Čuvari inovacija – 100 godina od prvog srpskog patenta“ želeli su da ovaj, ali i druge izume, predstave posetiocima u onom obliku u kojem su prvi put originalno zamišljeni i prijavljeni Zavodu za intelektualnu svojinu.
Rakijski kazan, samoljuljajuća kolevka, natkriveni bicikl, daljinar, sprava za motanje duvana i drugi patenti biće izloženi u galeriji 51 Muzeja nauke i tehnike, a autor izložbe, koja se večeras otvara, Saša Šepec izjavio je za Sputnjik da je povod za izložbu zapravo bilo obeležavanje 100 godina Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Stogodišnjica je trebalo da se obeleži 2021. godine, ali je zbog korone to odloženo.
Na samom početku rada našeg Zavoda, 1921. godine, ovi patenti odnosno zahtevi su prijavljivani i mi zapravo, u tom istorijskom smislu, puno toga o njima i ne znamo. Ne znamo mnogo o većini ljudi koji su te zahteve podnosili, ali pretpostavljamo da su to bili obični, svakodnevni ljudi sa sklonostima ka hobijima. Oni su zapravo bili, kako bismo to danas rekli, hobisti, rekao je Šepec za Sputnjik.
Kraljevina Srbija je bila među prvih jedanaest zemalja potpisnica Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine 1883, iako je samo pet godina ranije stekla svoju nezavisnost.
Reklama za kazane za pečenje rakije kazandžije i inovatora Milana Jovanovića iz Novog Sada.
© Sputnik / Lola Đorđević
Milanova pecara
Milan T. Jovanović nije zapravo patentirao kazan, već svoje specifično tehničko rešenje koje je olakšalo deo procesa pečenja rakije. On je, kako objašnjava drugi autor izložbe Dušan Petrović, bio treća generacija porodice Jovanović koja se godinama bavila, između ostalog, i izradom pecara. Njegov deda je bio osnivač prve novosadske tvornice patentovanih rakijskih kazana koja je od sredine 18. veka pa sve do dvadesetih godina 20. veka bila operativna.
Govorimo o kazanu za rakiju koji jeste ranije patentiran, ali inovacija koju je uveo Milan Jovanović sastojala se u poluzi koja je omogućila lakše pražnjenje samog kazana. Ovo je prvi preneseni patent iz Ugarske u naš tada novoformirani Zavod, odnosno Upravu za intelektualnu svojinu. On je zabeležen u ugarskom patentnom zavodu 1909. godine, a kod nas je uveden 1921. godine, rekao je Petrović za Sputnjik.
Milan Jovanović dao je i oglas kojim ,,poštovanoj publici" stavlja do znanja da ima ,,najnovije i najpraktičnije rakijske kazane" koji su njegov pronalazak. Na kraju oglasa učtivo moli svakog prijatelja da mu, gde god vidi sličan kazan bez njegovog imena, to i dojavi.
© Sputnik / Lola Đorđević
Jovanović je 1890. godine dobio na 15 godina pravo za izradu ovih kazana, upravo zbog svoje inovacije, a uredbom je bilo omogućeno da jedino on može da pravi ovakvu vrstu kazana.
Samoljuljajuća kolevka
Saša Šepec objašnjava da je u početno vreme rada Zavoda uslov za prihvatanje patenata bio to da li se radi o nečem novom, odnosno da li ga je ranije neko prijavio. Međutim, to je bilo moguće ispratiti samo na lokalnom nivou. Nije bilo načina, kao danas, da se proverava da li je tako nešto možda već napravljeno negde drugde u svetu. Primer toga je i kolevka koja je zamišljena da sama ljulja dete.
Samoljuljajuća kolevka je već postojala i pravljena je u 19. veku. Sredinom 19. veka ste imali u Britaniji rešenja baš tog tipa i isto su funkcionisala po principu satnog mehanizma i klatna. Danas se preprodaju kao antikvarni predmeti, budući da su često izrađivani vrlo luksuzno, objašnjava Šepec.
Prvi autentični pronalazak odobren kod Uprave za zaštitu industrijske svojine u Kraljevini SHS bila je „Sama sebe ljuljajuća kolevka”, patentirana na ime Adema Subašića, sajdžije iz Sarajeva.
© Sputnik / Lola Đorđević
Čak i da je ovo rešenje, koje se u Zavodu našlo pod brojem 7, napravljeno, pitanje je kolika bi mu bila cena, odnosno ko bi to u tadašnjoj Srbiji mogao da priušti i proizvodi.
Slaganje slova
Još jedan zanimljiv pronalazak je model dvoslovnog sistema štamparskih slova Sergija Baltića iz Sarajeva, zamišljen tako da autor umesto korišćenja pojedinačnih slova koristi slogove tako da svaki suglasnik ima pet varijanti sa svakim samoglasnikom. Baltić je, verujući u potencijal koji njegov izum ima, ponosno naglasio da je uveo revolucionarni izum u tehnologiju štampanja koja se nije pojavio „od Gutenberga“.
On je isticao privredno-kulturni značaj svog izuma, jer je smatrao da će se ovim otkrićem produktivnost povećati za 80 odsto.
Koliko mi znamo, ovakva sprava nije nigde ranije postojala, ali treba istaći da ovo nije presa, već sistem štamparskih slova. Ovo nije ušlo u upotrebu, ali je zaista interesantno kao ideja i čini mi se da je ovo jedna od onih ideja za koje niste baš sasvim sigurni da li je to promašaj, ili zapravo dobro rešenje.
Sergije Baltić je verovao da će njegov dvoslovni sistem štamparskih slova promeniti istoriju štamparstva.
© Sputnik / Lola Đorđević
Daljinar Mike Alasa
U zasebnom delu izložbenog prostora prikazani su različiti eksponati, odnosno patentirani izumi iz fonda muzeja. Jedan od njih je i artiljerijski daljinar Mihaila Petrovića Alasa – optički sistem koji određuje udaljenost od određene tačke.
Daljinar zemaljske artiljerije Petrović je konstruisao za potrebe Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu, zajedno sa kapetanom i kasnije generalom Miloradom Terzićem. Uređaj su patentirali u Francuskoj 1910. godine.
Ovaj izum jeste korišćen, a patent je otkupila i ruska vojska. Kada neko otkupi patent to nije garancija da će biti i korišćen, ali može se sa sigurnošću pretpostaviti. Pominje se čak i da ga je srpska vojska koristila.
Daljinar je optički uređaj koji određuje udaljenost od određene tačke, a koristila ga je i srpska vojska.
© Sputnik / Lola Đorđević
Pronašao toplu vodu
Vladimir Stanojević bio je lekar, brigadni sanitetski general i istoričar medicine. Osnivač je Sekcije za istoriju medicine, kao i Muzeja srpske medicine. Nakon studija medicine u Sankt Peterburgu otišao je da se bori u Balkanskim ratovima i Prvom svetskom ratu. Tada je imao priliku da se uveri koliki je značaj snabdevanja trupa toplom vodom. Prošao je sva zvanja sanitetskog oficira, od trupnog lekara do upravnika bolnica.
Za vreme Prvog svetskog rata osmislio je jednostavan aparat za grejanje vode po uzoru na ruski samovar. Izum je realizovao sredinom dvadesetih godina, a patent je zaštitio kod Uprave za zaštitu industrijske svojine Kraljevine SHS 1927. godine.
„Aparat za grejanje vode“ bio je predviđen za korišćenje u vojnim jedinicama na terenu, kako za prokuvavanje vode za piće, tako i za pokretno kupatilo.
Glavni adut ovog izuma bio je taj što je ,,Aparat za grejanje vode" bio prenosiv, pa je bio pogodan za korišćenje na frontu, ali i korišćenje u mirnodopskim vremenima.
© Sputnik / Lola Đorđević
Hvala hobistima
U današnjem svetu pretrpanom tehnikom i tehničkim pronalascima mnogo je teže biti izumitelj, naročito kada se na gotovo dnevnom nivou proizvodi samo isporučuju. To, kaže Saša Šepec, može delovati obeshrabrujuće mladim izumiteljima, naročito hobistima. Ipak, hobista uvek ima i, kako kaže naš sagovornik, „oni ne izumiru“. Prema najnovijim statistikama, i danas najveći deo prijavljenih patenata potiče od entuzijastičnih pojedinaca. Ta činjenica pokazuje da još ima ljudi koji razmišljaju i koji su skloni izumima. Dok god toga ima, zaključuje on, dobro je.
Pogledajte i:
