Sad svi treba dobro da razmislimo: Ovo je doba truljenja mozga – „dum skrol“ dovodi do „brejn rota“
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Izraz „brejn rot“, ili truljenje mozga, koji je ove godine proglašen za pojam godine od strane Oksfordskog rečnika ukazuje na fenomen koji se odnosi na brzo „skrolovanje“ po ekranu i konzumiranje ogromne količine besmislenih i potpuno irelevantnih informacija, objašnjava za Sputnjik psiholog Ana Mirković.
Smatra se da prekomerno gledanje „gluposti“ na internetu ne utiče na stimulaciju sinapsi u velikom mozgu i kada se govori o tom „truljenju mozga“ ili „brejn rotingu“ ne misli se zaista na fiziološki proces, već na ono čemu svedočimo i sami – nedostatak fokusa, smanjenu pažnju, nemogućnost pamćenja informacija, čak ni na kratkoročnom, a kamoli dugoročnom nivou.
Ovi ljudi, objašnjava naša sagovornica, često prijavljuju da su umorni od informacija, da stalno zaboravljaju, da zanemaruju i one stvari za koje su mislili da su im važne, da nemaju koncentraciju itd.
Radi se o jednom fenomenu koji treba da nam skrene pažnju i natera nas da promišljamo kakve sadržaje konzumiramo na internetu, da treba da biramo konstruktivne sadržaje koji dovode do stimulacije mozga, da treba da nađemo pravu meru između provođenja vremena pred ekranom i van ekrana, u prirodi, u direktnom kontaktu i komunikaciji sa ljudima, gledanju u oči, fizičkim aktivnostima i svemu onome šta je nama ljudima potrebno da bismo bili u nekom balansu, kaže za Sputnjik Ana Mirković.
Ljudi koji previše vremena provode listajući beskoristan sadržaj na internetu često prijavljuju da su umorni od informacija, da stalno zaboravljaju, da zanemaruju i one stvari za koje su mislili da su im važne, da nemaju koncentraciju itd.
© Sputnik / Lola Đorđević
Hroničari današnjice
Ovaj termin izabran je nakon javnog glasanja u kojem je učestvovalo više od 37.000 ljudi. Jezički stručnjaci za Oksforda napravili su uži izbor od šest reči koje bi najbolje mogle da oslikaju raspoloženja i razgovore koji su obeležili proteklu godinu.
Oksford svake godine izabere jedan pojam i ukazujući na njega pokazuje nam kako se čovečanstvo menja. Kroz „frazu godine“, objašnjava Mirkovićeva, mogli smo da ispratimo različite faze promene čovečanstva, od pomame za „selfijima“, preko vremena post-istine koje nam je govorilo da istina nije važna, već da nas samo zanimaju informacije koje su kompatabilne našim uverenjima, do „brejn rota“. Cilj ovoga je, kaže ona, da podigne pozornost ljudi i upozori nas da dobro promislimo kako provodimo svoje slobodno vreme.
Nekada nam se može učiniti da samo odmaramo ili da hoćemo da se zabavimo tako što besciljno „lutamo“ po društvenim mrežama, ali to može i fiziološki i psihički da nam zasmeta.
Oksfordski rečnik engleskog jezika proglasio je 2013. ,,selfi" za reč godine, nakon što je njena upotreba porasla za 17.000 puta.
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ Mirkovićeva objašnjava da postoji dosta sličnosti između današnjeg „dum skrola“ koji može dovesti do „brejn rota“ i ranijom konzumacijom bilo kojih drugih medijskih sadržaja. Bitno je napomenuti i to da se neki ljudi svojevoljno prepuštaju „truljenju mozga“ vrlo svesno, dok drugi to rade potpuno nesvesno.
Nekada nam je stvarno potreban beg od realnosti, pogotovo ako je ona sumorna, depresivna, bez perspektive i nade, ali vrlo često ljudi zapravo bivaju uhvaćeni u ralje svoje radoznalosti. Uzmemo da pogledamo nešto što je nama skroz super i u tom trenutku odgovor na neki naš problem, a algoritmi su tako definisani da nam posle toga naiđe novi sadržaj i tako dalje, u besvest.
Vrlo je teško odupreti se ovom porivu, objašnjava naša sagovornica. Osim što smo hiper „spamovani“, dobijajući nekoliko hiljada informacija za vrlo kratko vreme koje je, naravno, nemoguće upamtiti, takođe shvatamo da ništa od tih informacija ne poboljšava kvalitet naših života. Onda se, kako opisuje Mirkovićeva, „smorimo“, jer smo protraćili silno vreme, a jedino što smo uspeli da postignemo jeste da se umorimo od količine informacije koje naš mozak ne može da obradi.
Ljudski mozak ne može da preradi hiljade informacije koje mu za kratko vreme prelete preko ekrana, ostavljajući nas sa osećajem umora i potištenosti, kaže Ana Mirković.
© Sputnik / Lola Đorđević
„Trulili“ smo i ranije
Informacije koje dolaze do nas nisu ni nova saznanja, ni studije, analize, niti nešto što nas inspiriše da kritički razmišljamo, već su uglavnom „budalaštine“. Međutim, Ana Mirković objašnjava da smo tome i ranije svedočili.
Tome svedočimo svaki dan kad pogledamo kako nam izgledaju „tradicionalni“ mediji. I tamo vidimo kako svi samo žele da drže ljude u „zombiranom“ stanju jer je čovek, što je više zbunjen, lakša meta za manipulaciju. Na društvenim mrežama je sve to malo više biznis orijentisano jer svaka platforma želi što duže da vas zadrži kod sebe i što ste vi duže tamo, to će oni lakše moći da monetizuju vašu pažnju. Sami algoritmi funkcionišu tako da uhvate šta je vaše interesovanje i onda vam posle plasiraju te sadržaje do beskraja.
Ukoliko se čovek „zakači“ za beskorisnu temu, algoritam će mu je non-stop ponavljati, ali, na sreću, isto to važi i za korisne i edukativne sadržaje. Ono što je važno, zaključuje Mirkovićeva, jeste da promislimo, osvestimo, kritički proanaliziramo i shvatimo da mi sami moramo vladati digitalnim tehnologijama, umesto što vrlo često dopuštamo da one vladaju nama.
Pogledajte i:
