Robot pronađen „mrtav“ na poslu – može li veštačka inteligencija da se ubije /foto/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Kako roboti osvajaju sve više segmenata čovekovog života, a razvoj veštačke inteligencije nezadrživo napreduje, čini se da ćemo se sve više suočavati sa onim što znači biti robot među ljudima – i obrnuto. Život, ali i smrt sistema veštačke inteligencije nameću se kao sve hitnija pitanja za ljude koji žive pored njih.
Da li je to bio pogrešan korak ili namerni čin samouništenja? Ovo je pitanje koje su zaposleni u Gradskoj kući u Gumiju u Južnoj Koreji postavili ranije ove godine kada je jedan od njihovih kolega pronađen nepomičan na dnu stepeništa.
Incident su preneli lokalni mediji uz naslove „Zašto je marljivi državni službenik to uradio?“ i „Da li je rad bio previše težak?“. Takođe je došlo do izliva simpatija na društvenim mrežama prema radniku, pri čemu je interesovanje ljudi dostiglo vrhunac zbog toga što je državni službenik zapravo bio – robot!
Prvo samoubistvo robota?
Neki veruju da je to prvo samoubistvo robota, to jest da se namerno bacio niz stepenice nakon što je postao frustriran svojim poslom. Svedoci su izjavili da su ga videli kako kruži u mestu neposredno pre pada, što je dovelo do spekulacija da je doživeo emocionalni slom, prenosi javni servis.
🚨 BREAKING
— Vensy (@vensykrishna) July 7, 2024
A robot in South Korea nicknamed "Robot Supervisor" malfunctioned and fell down a staircase.
While some are calling it a robot suicide, it's more likely a technical issue.
The robot had a wider range of abilities than most, including navigating floors and using… pic.twitter.com/kYCmhB2iOd
Ali da bi se namerno ubio, robot bi prvo morao da ima sposobnost da oseća. To je ideja koja je bila književni trop naučne fantastike više od jednog veka, ali tek poslednjih decenija tehnolozi i filozofi su počeli ozbiljno da spekulišu o tome kada i kako bi se to moglo zaista odvijati.
Džonatan Birč, profesor filozofije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Londonu (LSE) i autor knjige „The Edge of Sentience: Risk and Precaution in Humans, Other Animals, and AI“ (Ivica osećaja: Rizik i oprez kod ljudi, drugih životinja i veštačke inteligencije), veruje da ćemo vrlo brzo videti ono što on naziva „dvosmisleno osetljivom“ veštačkom inteligencijom.
„Pod ’dvosmisleno osetljivom‘ podrazumevam da će neki ljudi biti apsolutno uvereni da je njihov saradnik zasnovan na veštačkoj inteligenciji razumno biće sa bogatim unutrašnjim životom, i biće ljuti kada drugi to budu poricali“, rekao je profesor Birč za britanski „Indipendent“.
Prema njegovim rečima, drugi će biti podjednako uvereni da isti ti saradnici ne osećaju apsolutno ništa.
„Neće biti moguće reći ko je u pravu, jer naše naučno razumevanje osećaja još nije dovoljno zrelo za to. A ovo ima potencijal da dovede do veoma ozbiljnih društvenih podela“, objašnjava Birč.
Da bismo se pripremili za takav razvoj događaja, profesor Birč je pozivao tehnološke kompanije da priznaju rizike i da podrže istraživanja koja treba da dovedu do boljeg razumevanja te oblasti nauke.
Debata koja je nastala u Južnoj Koreji nakon smrti radnika-robota bila je usredsređena na integraciju veštačke inteligencije i mašina u ljudsko radno okruženje i pitanje da li im treba dati slična prava kao i njihovim kolegama od krvi i mesa.
Robot pod stresom?
Pitanja imaju posebnu težinu u toj zemlji u kojoj se automatizacija dešava bržim tempom nego u bilo kojoj drugoj državi na planeti. Izveštaj Međunarodne robotičke federacije (International Federation of Robotics – IFR) za prošli mesec otkrio je da je Južna Koreja postala prva u svetu koja je zamenila više od 10 odsto svoje industrijske radne snage robotima. Samo još jedna zemlja je prešla granicu od pet odsto.
Roboti nalaze posao svuda u Koreji, od kuhinja restorana do bolničkih operacionih sala. Korejska vlada vidi inteligentne mašine kao način za rešavanje rekordno niske stope nataliteta i brzog smanjenja radno sposobnog stanovništva.
Međutim, ogroman priliv robota na tržište rada pokrenuo je nove probleme na temu kako ih najbolje tretirati i integrisati. Uprkos tome što još nemaju osećanja i svest o sebi, mnogi ih već vide kao neku vrstu polusvesnih bića koja zaslužuju određeni nivo dostojanstva.
Primer za to je reakcija na prošlogodišnji video-snimak, koji prikazuje robota kako naglo pada na zemlju dok slaže kutije. Proizvođač robota rekao je da je u pitanju običan kvar, ali snimak je dobio milione pregleda dok su ljudi spekulisali da li je to u stvari čin prkosa ili iscrpljenosti. „Pod stresom kao i mi ostali“, „AI donosi sopstvene odluke i nekako mi se sviđa #SlobodnaVolja“, samo su neki od komentara ostavljenih na društvenim mrežama.
Suživot ljudi i robota otvara mnogo etičkih pitanja
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Od incidenta u Gradskoj kući u Gumiju u Južnoj Koreji, bilo je brojnih drugih incidenata sa robotima za koje se sumnja „da su se ubili“.
Prošlog meseca, na događaju „Čovek protiv mašine“ (Man vs Machine) snage je trebalo da odmere vozači, to jest automobili kojima bi upravljala AI trebalo je da se trkaju protiv ljudi koji voze. Ali takmičenje se nikada nije održalo; robot-trkač je uleteo u zaštitnu ogradu na putu do startne linije.
Neki gledaoci su se našalili da bi se veštačka inteligencija radije povukla iz trke nego da rizikuje da se suoči s vozačem, čovekom koji je nekada nazvan „torpedom“ zbog njegove nepromišljene vožnje.
Što se tiče robota u Južnoj Koreji koji je završio na dnu stepenica, postoji i treća mogućnost za ono što mu se dogodilo. Državni službenici i mediji kao moguću opciju nerado su sugerisali da je robot možda gurnut.
Šta znači „biti robot među ljudima“
Izveštaj Međunarodne robotičke federacije prošle nedelje otkrio je da se prosečna „gustina robota“ na globalnom nivou više nego udvostručila u poslednjih sedam godina. Kako ovaj trend nastavlja da se ubrzava u tandemu sa napretkom u razvoju veštačke inteligencije, sve više ćemo se suočavati sa pitanjima o tome kako da živimo i radimo sa robotima.
Kao vodeći svetski poslodavac po broju zaposlenih robota, „Amazon“ je proveo više od decenije radeći na načinima kako da ih integriše u radno okruženje. Sa više od 750.000 mašina koje rade „rame iz rame“ sa 1,5 miliona ljudi širom sveta, roboti već čine trećinu radne snage tehnološkog giganta.
Prvi potpuno autonomni robot u kompaniji, Proteus, pušten je u skladišta i dozvoljeno mu je da luta izvan ograđenih područja na koja su roboti ranije bili ograničeni. Ova nova uloga zajedno sa zaposlenima koji su ljudi značila je da se mnogo pažnje posvetilo tome da robot bude što manje dosadan.
„Želeli smo da učinimo Proteusa dopadljivim“, rekla je Džuli Mičel, direktorka „Amazon robotike“ koja je pomogla da se mašina „oživi“. „Mnogo istraživanja smo posvetili tome… Lica, oči koje ugrađujemo, zvukovi koje proizvodi – sve je to dizajnirano s namerom da bude dopadljivo“.
Kako usvajanje robota nastavlja da se ubrzava u tandemu s napretkom u razvoju veštačke inteligencije, čini se da ćemo se sve više suočavati sa onim što znači biti robot među ljudima – i obrnuto.
Ozbiljna etička diskusija oko mašina opremljenih veštačkom inteligencijom će se neizbežno proširiti ne samo na robote ubice, već i na robote koji se ubijaju.
Pogledajte i:
