Totalni raspad zapadnog sistema: Kad kafanska propaganda pobedi mejnstrim medije
© Sputnik / Aleksandar Milačić
Pratite nas
U vremenima kad se društveni sistem raspada kao današnji „demokratski“ na Zapadu, logično je da i propagandni sistem vladajuće klase kog oličavaju glavni mediji gubi kredibilitet i biva poražen od „kafanske propagande“, smatra sociolog dr Slobodan Reljić, bivši glavni i odgovorni urednik NIN-a.
Glavni sistemski kandidati u zemljama kolektivnog Zapada doživeli su neuspehe na izborima, a zajedno sa njima poraženi su i tradicionalni mediji koji su upadljivo ignorisali pobednike.
Donald Tramp ubedljivo je pobedio Kamalu Haris na predsedničkim izborima u SAD iako su svi mejnstrim mediji bili na strani gubitnika, dok je pobednik svoju kampanju vodio isključivo na društvenim mrežama.
U prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji neočekivano je pobedio potpuni autsajder Kalin Đorđesku koji je kampanju vodio isključivo preko društvenih mreža, bez ijednog gostovanja na televizijama.
Međutim, Ustavni sud Rumunije poništio je rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, nakon što je skinuta oznaka tajnosti sa bezbednosnih dokumenata, a izborni proces moraće da se ponovi u celini.
Pad zapadne demokratije po sovjetskom modelu
Donald Tramp i Kalin Đorđesku izbačeni su iz sistema, a samim tim i iz klasičnih sredstava informisanja koja su deo tog sistema i zato su bili prinuđeni da se eksponiraju kroz društvene mreže, kaže Reljić za Sputnjik.
A problem klasičnih medija čija su sredstva užasno moćna je to što je njihova mogućnost da nekoga nagovore sve manja i manja, dodaje Reljić.
„Oni su diskreditovani zato što stoje iza sistema koji propada. Ta demokratija ni kod koga više ne proizvodi uverenja da je važna, a drugo mediji stoje iza grupa koje pokušavaju da sačuvaju taj sistem i protokom vremena postaju sve manje uticajni. To je već sve, inače, viđeno u Sovjetskom Savezu. Imate vlast koja ima sva sredstva informisanja, ali s druge strane postoji nešto što bih nazvao kafanskom propagandom koja ide od usta do usta u narodu i uživa neuporedivo veće poverenje od medija. I onda taj propagandni mehanizam za kog dok postoji verujemo da je nepobediv i da može svašta da uradi, počinje da truli, raspada se, gubi moć i na kraju pobeđuju ti koji na početku izgledaju kao periferni“.
Kafanska propaganda društvenih mreža
Mi danas prisustvujemo tom procesu, pošto su masovni mediji potpuno pod kontrolom vlasti kao što su nekad bila u Sovjetskom Savezu i promovišu njihove ideje i ljude, ali nivo razumevanja i potrebe da se to što rade uzima za ozbiljno velikom brzinom pada, dodaje Reljić.
Tako da prevladava ta kafanska propaganda koja se danas prenosi preko društvenih mreža i na kraju postaje pobednička, ističe Reljić.
„Ovo je proces propadanja moći jednog sistema koji drži klasične medije, a sa druge strane imamo proces promena u kome je vera u taj sistem drastično mala. Moramo razumeti da su mediji uvek deo nekog sistema i kad taj sistem pada i oni gube poverenje naroda. Međutim, kad se uspostave neki sistemi u kojima će grupa koja vlada imati poverenje naroda, mediji će ponovo biti moćniji od tih socijalnih mreža čiji je način promene društva u stvari sistem 'rekla-kazala'.“
Kad partizani budu deo sistema
Društvene mreže su svakako moćne i uvek će biti korišćene u političkom marketingu, ali je njihov problem što se sistematski izgrađen pogled na svet ne može formirati preko njih, smatra Reljić.
„Socijalne mreže su tako i napravljene da bi potkopavale taj osnovni sistem i one će uvek imati neki značaj i neku korist. Ali da bi se napravile kompleksne slike društva kome bi se tom društvu moglo predstaviti šta u stvari to društvo ima kao neki cilj, šta ono hoće da proizvodi, kuda želi da ide, šta je njegova uloga u svetu, to mora da se radi organizovanom metodom i ne može se raditi po partizanskom načinu delovanja. Partizani deluju dok se ne uspostavi sistema a onda i oni uđu u sistem i nastave da rade.“
Mito kao nova cenzura
Prema Reljiću, logično je i što se državna cenzura na Zapadu iz medija seli na društvene mreže koje su trenutka kad su postale moćne morale biti podvrgnute metodama kontrole.
„Cenzura je pojednostavljen sistem u kome se zna kako se nešto isključuje, zabranjuje, dozvoljava itd. ali danas je taj sistem drugačije razvijen. Danas se potkupljuju ti vlasnici socijalnih mreža, a oni se mogu potkupiti sa relativno malim sumama u tim velikim igrama. I oni su uglavnom kupljeni, većina njih. A osim toga i sama ta strana u kojoj su ti što raspolažu društvenom moći pravi svoje socijalne mreže u kojima prave umerenu kritiku prema sebi ili pohvale, zavisi šta im treba. Društvene mreže će uvek biti korisne i tu ne bi trebalo imati nikakvih iluzija, ali je stvar u tome da bi neko društvo koje je vrlo kompleksno i komplikovano imalo neki uvid svoj smisao postojanja, ono to neće moći da reši preko socijalnih medija“, zaključio je Reljić.
Pogledajte i:
