Rumunski scenario: Nagoveštaj pada NATO-diktature po Čaušeskuovom modelu
© Tanjug / AP Photo/Alexandru Dobre
Pratite nas
Kao što je pad komunizma počeo u Rumuniji obaranjem diktatora Čaušeskua još pre pada Berlinskog zida, tako i odluka Ustavnog suda o poništavanju predsedničkih izbora nagoveštava novu epohu koja će nastupiti posle pada NATO-diktature, kaže za Sputnjik publicista Igor Ivanović.
NATO-diktatura u kojoj živimo ima demokratsku formu ali je, u suštini, skoro ista kao i totalitarni režimi, za koje se ipak pokazalo da su bili bolji i zdraviji od NATO-diktature, ističe Ivanović.
Ogoljena vojna NATO-diktatura
„Imali su jednu veću misiju, hteli su da govore o nekom humanizmu, socijaldemokratskom čoveku itd. Danas imate jednu ogoljenu vojnu diktaturu u kojoj su apsolutno svaki izbori nelegitimni. Ili se krade na brojanju, ili se krade u sudovima, ili se krade u medijama, ili se, na kraju krade ovako što se izbori ponište kad izgubite.“
Ivanović ipak smatra da posle poništavanja predsedničkih izbora u Rumuniji ne bi moglo doći do revolucije slične onoj koja je srušila Čaušeskua u decembru 1989. godine.
„Nezadovoljstvo će se sakupljati kumulativno u mnogim državama. Vidite primer Francuske. Tamo vlada jedan čovek koji je uzurpirao vlast, apsolutno nelegitimni vladalac koji čak ni to malo parče forme nije više u stanju da ispuni, uz sve privilegije koje ima – medijske, finansijske itd. Tako da će to kuljati svuda jer novo žarište će biti Rumunija. Računajte da je Moldavija žarište, da Maja Sandu ima manjinu u samoj Moldaviji. Ta priča sa glasovima emigracije je priča o 'poštenim Albancima' koji se, bajagi odjednom pojave i odluče izbore. Zapad ima velike probleme koji su nerešivi i to će se ispostaviti kao nešto što ne može da se sanira. Čak i ako u jednom izbornom ciklusu falsifikuju izbore.“
Jer Kalin Đorđesku je na potpuno drugačijem sistemu vrednosti dobio na izborima i tu više neće biti kompromisa, jer je sve drugačije i nije reč o nijansama, dodaje Ivanović.
Ustavni sud poništio državu Rumuniju
Poništavanje prvog kruga predsedničkih izbora bio je trenutak kad je Ustavni sud Rumunije poništio samog sebe, jer kad je Ustavni sud u stanju da donese takvu odluku, onda više nije ni sud, niti ima ikakve veze sa ustavom, smatra Ivanović.
„A onda je tu u pitanju poništavanje čitavog poretka. Ovakvim stvarima se poništava poredak. Dakle, ovo što imamo na Zapadu je apsolutna NATO-diktatura i to je jedini pravi termin. Vlada se pomoću NATO i svih pojavnih oblika kao što su mediji, sudovi, bankarski sistem itd. Jednostavno se postavljaju režimi kao u korporacijama, kao što se ljudi postavljaju u Upravne odbore korporacija. Tako se samo nastavlja proces gubitka suvereniteta, zapravo gubitka ideje države, jer Rumunija posle ovoga ne može da bude država i možete je nazvati kako hoćete. Rumuni jesu narod, i to narod za poštovanje po tekovinama koje su dali čovečanstvu, ali država posle ovoga nisu“, zaključio je Ivanović.
Rumunske revolucije – od streljana Čaušeskua do ozvaničenog puča
Nezavisni kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku izjavio je da odluka Ustavnog suda da poništi prvi krug izbora predstavlja ozvaničeni puč.
„Na današnji dan rumunska država je pogazila demokratiju. Država se nalazi u stanju indukovane kome. Zajedno s narodom, mi smo uradili ono što smo rekli, napisali smo istoriju. Vreme je da pokažemo da smo hrabar narod“, poručio Đorđesku koji je pobedio u prvom krugu.
Ustavni sud Rumunije poništio je rezultate prvog kruga predsedničkih izbora, nakon što je skinuta oznaka tajnosti sa bezbednosnih dokumenata, a saopšteno je i da proces izbora mora da bude ponovljen u celini.
Odlazeći predsednik Rumunije Johanis objavio je u sredu dokumenta sa kojih je skinuta oznaka tajnosti u kojima je detaljno opisana masovna i, kako se navodi, „visoko organizovana“ kampanja za Đorđeskua na Tik Toku koju je navodno koordinisao „državni akter“.
Komunistički diktator Rumunije Nikolae Čaušesku streljan je zajedno sa suprugom Elenom 25. decembra 1989. godine. Rumunska revolucija koja je dovela do pada Čaušeskua izbila je nakon što su vojska i policija pucali na demonstrante u Temišvaru.
Ubistvo Čaušeskua nagovestilo je kraj hladnog rata i rušenja komunističkog bloka koje je usledilo nepunih godinu dana kasnije.
Pogledajte i:
