https://lat.sputnikportal.rs/20241206/da-li-ce-uskoro-biti-resena-jedna-od-najvecih-misterija-univerzuma-1180327454.html
Da li će uskoro biti rešena jedna od najvećih misterija Univerzuma?
Da li će uskoro biti rešena jedna od najvećih misterija Univerzuma?
Sputnik Srbija
Naučnici su otkrili rodna mesta džinovskih eliptičnih galaksija za koje kažu da pružaju nove tragove o tome kako su se formirale. Stvaranje ovih drevnih... 06.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-06T23:00+0100
2024-12-06T23:00+0100
2024-12-06T23:00+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/06/1180327593_0:102:1025:678_1920x0_80_0_0_292a1062e912adc332a3a2b51200d426.jpg
Međutim, istraživači sa Univerziteta Sautempton, u saradnji sa stručnjacima širom sveta, sada tvrde da bi njihova nova studija mogla konačno da razjasni ovu enigmu.Dr Anagrasija Puljisi iz Sautemptona, koautorka studije, rekla je da je verovatno da su veliki tokovi hladnog gasa i sudari galaksija u ranom Univerzumu stvorili ove džinovske sisteme.Studija, objavljena u časopisu „Nejčer“, rezultat je saradnje između Univerziteta u Sautemptonu, Opservatorije „Purple Mountain“ u Kini i Kineske akademije nauka, između ostalih. Stručnjaci su analizirali više od 100 galaksija koje stvaraju zvezde u dalekom univerzumu koristeći najveći svetski radio teleskop ALMA, koji se nalazi u pustinji Atakama u Čileu.Naučnici su došli do ovog otkrića koristeći novu tehniku koja proučava distribuciju svetlosti koja se emituje iz udaljenih i veoma svetlih galaksija, rekao je dr King-Hua Tan iz Opservatorije „Purple Mountain“, koji je vodio istraživanje.„Ovo je prvi pravi dokaz da se sferoidi direktno formiraju kroz intenzivne epizode formiranja zvezda u jezgri udaljenih galaksija. Astrofizičari pokušavaju da razumeju ovaj proces decenijama. Ove galaksije se formiraju brzo - gas se usisava unutra da bi napajao crne rupe i izazivao eksplozije formiranja zvezda, koje se dešavaju deset do sto puta brže nego u našem sopstvenom Mlečnom putu“, kaže on.Istraživači su koristili otvorene arhivske projekte A3COSMOS i A3GOODSS, koji su omogućili prikupljanje visokokvalitetnih posmatranja mnogih udaljenih galaksija.Naučnici planiraju da kombinuju svoja otkrića sa podacima koje su prikupili teleskopi sa satelita JVST i „Euklid“, kao i kineske svemirske stanice, kako bi mapirali zvezdane komponente galaksija.Dr Puljisi iz Sautemptona napominje da će ovo istraživanje dati potpuniju sliku o ranom formiranju galaksija i produbiti razumevanje o tome kako se Univerzum razvijao od početka vremena, preneo je „Science Daily“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Da li će uskoro biti rešena jedna od najvećih misterija Univerzuma?
Naučnici su otkrili rodna mesta džinovskih eliptičnih galaksija za koje kažu da pružaju nove tragove o tome kako su se formirale. Stvaranje ovih drevnih galaksija, koje izgledaju kao ispupčene kugle u poređenju sa ravnim diskom našeg Mlečnog puta, zasad ostaje misterija za astrofizičare.
Međutim, istraživači sa Univerziteta Sautempton, u saradnji sa stručnjacima širom sveta, sada tvrde da bi njihova nova studija mogla konačno da razjasni ovu enigmu.
Dr Anagrasija Puljisi iz Sautemptona, koautorka studije, rekla je da je verovatno da su veliki tokovi hladnog gasa i sudari galaksija u ranom Univerzumu stvorili ove džinovske sisteme.
„Sudar dve galaksije diska doveo je do toga da gas, gorivo iz kojeg se formiraju zvezde, potone ka njihovom centru, stvarajući milijarde novih zvezda. Ovi kosmički sudari su se desili pre oko osam do dvanaest milijardi godina, kada je Univerzum bio u mnogo aktivnijoj fazi svoje evolucije. Naša otkrića nas približavaju rešavanju dugogodišnje misterije u astronomiji, koja će redefinisati naše razumevanje o tome kako su se galaksije formirale u ranom univerzumu“, objasnila je ona.
Studija, objavljena u časopisu „Nejčer“, rezultat je saradnje između Univerziteta u Sautemptonu, Opservatorije „Purple Mountain“ u Kini i Kineske akademije nauka, između ostalih. Stručnjaci su analizirali više od 100 galaksija koje stvaraju zvezde u dalekom univerzumu koristeći najveći svetski radio teleskop ALMA, koji se nalazi u pustinji Atakama u Čileu.
Naučnici su došli do ovog otkrića koristeći novu tehniku koja proučava distribuciju svetlosti koja se emituje iz udaljenih i veoma svetlih galaksija, rekao je dr King-Hua Tan iz Opservatorije „Purple Mountain“, koji je vodio istraživanje.
„Ovo je prvi pravi dokaz da se sferoidi direktno formiraju kroz intenzivne epizode formiranja zvezda u jezgri udaljenih galaksija. Astrofizičari pokušavaju da razumeju ovaj proces decenijama. Ove galaksije se formiraju brzo - gas se usisava unutra da bi napajao crne rupe i izazivao eksplozije formiranja zvezda, koje se dešavaju deset do sto puta brže nego u našem sopstvenom Mlečnom putu“, kaže on.
Istraživači su koristili otvorene arhivske projekte A3COSMOS i A3GOODSS, koji su omogućili prikupljanje visokokvalitetnih posmatranja mnogih udaljenih galaksija.
Naučnici planiraju da kombinuju svoja otkrića sa podacima koje su prikupili teleskopi sa satelita JVST i „Euklid“, kao i kineske svemirske stanice, kako bi mapirali zvezdane komponente galaksija.
Dr Puljisi iz Sautemptona napominje da će ovo istraživanje dati potpuniju sliku o ranom formiranju galaksija i produbiti razumevanje o tome kako se Univerzum razvijao od početka vremena,
preneo je „Science Daily“.
