Ovaj papir ne sme da se potceni: Opasan napad na Srbiju i Srbe iz više centara moći – odjednom
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Novi non-pejper, ili na srpskom - nezvanična diplomatska nota, preporučuje održavanje međunarodne konferencije na kojoj bi Srbija trebalo da prizna nezavisnost Kosova, odrekne se od Srpske i prepusti Srbe u Crnoj Gori na milost i nemilost milogorstvu. Jedino inovativno u ovoj uceni je to što su na jednom mestu obuhvaćena ključna nacionalna pitanja.
List ,,Slobodna Bosna” objavio je tekst novog „non-pejpera” čiji je fokus na Zapadnom Balkanu, a koji za cilj, navodno, ima ,,konačno okončanje teritorijalnih pretenzija i sukoba na Zapadnom Balkanu, i konačni zaokret ka evroatlantskim integracijama regiona, uz otklon od ruskog uticaja i potencijalnih ratova”. U suštini, samo predstavlja poziv da Srbija i Srpska kapituliraju.
,,Slobodna Bosna” se poziva na izvore bliske novom šefu američke diplomatije, senatoru Marku Rubiju, kojeg je novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp nominovao za novog američkog državnog sekretara.
Dokument predviđa Konferenciju koja će se održati u 2025. godine, u Briselu, Ženevi, Londonu ili Vašingtonu, na kojoj će učestvovati Srbija, takozvano Kosovo, Crna Gora i BiH, a u organizaciji EU, NATO, SAD i Velike Britanije. Predviđeno je da na njoj bude potpisan niz sporazuma i memoranduma.
„Pored spoljnih uticaja, region Zapadnog Balkana danas opterećuju nerešena pitanja granica, državnosti i nacionalnosti. Odnos između Srbije i Kosova i dalje je opterećen nepriznavanjem državnosti Kosovo od strane Srbije“, stoji u „non-pejperu“.
© Sputnik / Lola Đorđević
Hitna sednica za obuzdavanje Srbije
Bivši premijer Srbije i potpredsednik vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović kaže za Sputnjik da ovaj tekst treba vrlo ozbiljno analizirati, budući da predstavlja napor udruženih centara političkog Sarajeva, Prištine, dela stare politike Podgorice, kao i drugosrbijanskih centara iz Beograda da zauzmu svoju poziciju u momentu stvaranja nove američke i evropske administracije.
U ovom tekstu može se prepoznati prost zbir zahteva koje od ranije gledamo i čujemo kada je reč o pritiscima na Srbiju. Kada bih pokušao to da svedem na zajednički imenitelj, ovo je ideja kojom se poručuje da treba sazvati međunarodnu konferenciju za kontrolu Srbije, rekao je Šainović.
Ceo tekst nezvanične note odnosi se na uspostavljanje mehanizma za kontrolu Srbije u budućnosti, u smislu da se ona odrekne celog niza svojih osnovnih državotvornih ideja. Ovo se, objašnjava naš sagovornik, radi pod maskom i izgovorom da Srbija treba da se odrekne nekakvih nepostojećih teritorijalnih pretenzija, istovremeno se praveći da ne postoji pretenzija da se na njenoj teritoriji napravi nova država.
Nikola Šainović je bio premijer Srbije i potpredsednik vlade Jugoslavije. Haški tribunal ga je 2009. godine osudio na 22 godine zatvora, na osnovu optužnice koja ga je teretila za ratne zločine na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine. Odsluženje kazne završio je 26. avgusta 2015. godine.
© Sputnik / Lola Đorđević
Kletva sa Zapada
U ovoj nezvaničnoj, ali i nediplomatskoj noti navodi se da bi „odbijanje učešća na Konferenciji za mir i saradnju i pristupanja svim navedenim inicijativama, memorandumima i sporazumima jasno ukazivalo na „nedobronamernost prema susednim državama, evropskom mirovnom poretku, sigurnosti i široj evropskoj zajednici država; vodilo ka prekidu pregovora o članstvu u EU; nepristupanju Šengenskom sporazumu; povlačenju stranih investicija; ekonomskim sankcijama i političkoj i ekonomskoj izolaciji“.
Ova „kletva“ koja kaže da će, ukoliko Srbija sve ovo ne prihvati, biti prokazana, da će se obustaviti evropske integracije i sve drugo navedeno. Takođe, ako Srbija sve „predloženo“ prihvati, onda će njen put ka evropskoj porodici teći ekspresno, čak do te mere da bi postojeći evropski mehanizam prijema u članstvo trebalo suspendovati i napraviti ad hok komisiju koja bi brže reagovala. To bi najviše ličilo na prijem Bugarske i Rumunije u EU.
Kao geopolitičko obrazloženje, navodi se to da sa Balkana treba oterati „maligni uticaj Rusije i ekonomski uticaj Kine“, ni manje ni više nego sve odjednom, na jednoj konferenciji i na jednom mestu. Naravno da je za Srbiju ceo taj pristup neprihvatljiv, kaže Šainović, jer on zadire u osnov politike Srbije, a to su odbrana suvereniteta i vojna neutralnost.
Odbijanje učešća zemalja Zapadnog Balkana na Konferenciji za mir i saradnju na Zapadnom Balkanu i pristupanja svim navedenim inicijativama, memorandumima i sporazumima vodilo bi ka ,,prekidu pregovora o članstvu u EU, nepristupanju Šengenskom sporazumu, povlačenju stranih investicija, ekonomskim sankcijama i političkoj i ekonomskoj izolaciji“, navodi se u dokumentu.
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Treba li se bojati nepostojećeg papira?
Kao autori „non-pejpera“ se ne navode ni države ni administracija, već izvesni intelektualci i grupe građana. Sa te strane, objašnjava Šainović, čovek bi pomislio da ovakav esej nije ni bitan, međutim, on dodaje da je očigledno uložen napor da se postigne sinergija između više različitih centara odjednom, te da se pritisak na Srbiju koncentriše od Kosova, Banjske, eksplozije na kanalu Ibar-Lepenac, preko deklaracije o jedinstvu srpskog naroda, pa čak do pitanja dvojnog državljanstva u Crnoj Gori.
Sve je to popisano na jednom mestu i samo govori o tome da postoji velika ambicija da se sa početkom rada novih administracija u Evropi i Americi pokuša da združi i koncentriše pritisak na Srbiju i da kako spolja tako i iznutra dobije jedan jedinstven politički program. Ništa tu ne piše novo, sve smo to već čuli, ali je sama činjenica da se sve pokušava složiti u jedan dokument i sa ciljem da se održi samo jedna konferencija koja bi na to udarila pečat, ukazuje da se radi o jednoj malicioznoj političkoj nameri.
„Non pejper“, ili nezvanična diplomatska nota, po svojoj prirodi nema „ni glavu ni rep“, kako opisuje Šainović. On nema ni zvaničnog nosioca, ni zvaničnog potpisnika, nije ni deklaracija, ni rezolucija, ne spada u klasične diplomatske forme, ali zato služi za politički pritisak, opipavanje terena i proveravanje reakcije različitih subjekata. Ovo je, zaključuje on, samo još jedan metod vršenja geopolitičkog pritiska na Srbiju, koji će se nastaviti, a njegovi pravi nosioci su vlade Amerike i Evropske unije.
Pogledajte i:
