Direktor „Rosnjefta“: Svetska energetika postala instrument hibridnog rata
09:09 05.12.2024 (Osveženo: 09:17 05.12.2024)
© Sputnik / Vitaliy Ankov
/ Pratite nas
Svetska energetika danas je postala jedan od ciljeva i oruđa hibridnog rata, izjavio je direktor „Rosnjefta“ Igor Sečin na Evroazijskom ekonomskom forumu u Veroni.
„Ovaj rat je već u toku. Ona se na različitim bojištima različito razvija. Negde je pravi rat, negde hibridni: u oblasti tehnologije, klime, finansija, trgovine i kulture. Nažalost, svetska energetika danas nije izuzetak i postala je jedan od ciljeva i instrumenata ovog hibridnog rata“, ocenio je on.
Nastupa nova era uglja
Prema njegovim rečima, svet je postao svedok nastupa nove ere uglja, delimično zahvaljujući visokoj energetskoj efikasnosti ulaganja u fosilna goriva.
„Iskusni investitori su se vratili uglju. Faktički smo svedoci nastupanja nove ere uglja“, istakao je Sečin, navodeći kao primer kompaniju „Glenkor“, koja je u poslednje dve godine polovinu svog operativnog prihoda dobila od poslovanja sa ugljem.
Sečin je primetio da energetska tranzicija zahteva restrukturiranje realne, a ne virtuelne ekonomije.
„Povećanje udela proizvodnje korišćenjem obnovljivih izvora energije zahteva napredna rešenja problema vezanih za stabilan rad energetskih mreža, stvaranje kapaciteta za skladištenje električne energije i ublažavanje pikova potrošnje“, objasnio je on.
Upravo iz tog razloga, ali i zbog visoke cene obnovljivih izvora energije, današnji svetski lider u proizvodnji obnovljivih izvora, Kina, istovremeno obara rekorde u uvođenju kapaciteta uglja.
„Za poslednjih deset godina, ova zemlja, kao lider u energiji vetra i sunca, povećala je kapacitet proizvodnje uglja za više od 350 gigavata, odnosno 45 odsto“, dodao je on.
Direktor „Rosnjefta“ uveren je da je svet još uvek daleko od najveće potražnje za fosilnim gorivima.
„Nafta čini više od 30 odsto globalne potrošnje energije, ugalj 25 odsto, gas 22 odsto, a čini se da smo još daleko od najveće potražnje za fosilnim gorivima“, ocenio je on.
Sečin je dodao da naftaši u svetu predviđaju stabilno povećanje potrošnje nafte, koja bi do 2050. godine mogla dostići i do 20 miliona barela dnevno.
O upotrebi dolara
Govoreći o transakcijama o u dolarima, Sečin je rekao da će nastavak ograničenja dolarskih plaćanja u svetskoj trgovini povećati mogućnost korišćenja nacionalnih valuta i razvoja novih univerzalnih instrumenata.
„Upotreba dolara kao instrumenta sankcija je velika greška, jer trgovina nikada neće prestati. Od nje zavisi i energetska bezbednost i život uopšte. Uvek će se naći alternative. Glavni konkurent dolaru biće zlato, koje je čovečanstvo koristilo hiljadama godina za plaćanja“, istakao je Sečin.
On je napomenuo da je, prema podacima Svetskog saveta za zlato, samo u poslednje tri godine udeo zlata u svetskim zlatno-deviznim rezervama povećan za skoro osam procentnih poena i dostigao 20 odsto.
„Rešenje se nameće samo. Da bi se uklonili ovi rizici sa dolara, neophodno je prestati sa njegovom upotrebom kao instrumentom sankcionog uticaja“, dodao je on.
Prema njegovom mišljenju, primena dolara kao svetske rezervne valute donosi direktne koristi ekonomiji Sjedinjenih Američkih Država u iznosu od oko 100 milijardi dolara godišnje.
Sečin je naveo i da „zeleni“ dolar beži od „zelene“ (ekološke) agende kao od ognja, investitori odustaju od takvih projekata.
„U stvarnom životu, biznis glasa novcem, a ‘zeleni’ dolar beži od ‘zelene’ agende kao ognja“, rekao je on.
U protekle tri godine, entuzijazam zapadnih berzi za sektor obnovljive energije se praktično sveo na nulu. Akcije kompanija koje proizvode „čista“ goriva pale su nekoliko puta za dve godine, podsetio je on.
„Razlozi ovakvog stava investitora su nemogućnost kompanija ‘zelene’ ekonomije da na vreme ostvare svoje ciljeve, uključujući zbog rastućih troškova, kašnjenja u izdavanju državnih kredita i nedostatka dostupnosti novih finansiranja“, objasnio je Sečin.
Novi Maršalov plan
Sečin je naveo da najavljeni program energetske tranzicije predstavlja moćnu sankcionu barijera za 88 odsto stanovništva Zemlje koje nisu deo „zlatne milijarde“.
„Sjedinjene Američke Države nameravaju da uz pomoć veoma teških argumenata stimulišu težnju svojih partnera u borbi protiv klimatskih promena: zemlje koje odbiju da promovišu američko-centričnu ‘zelenu’ (ekološku) agendu moraće da plate uvozne dažbine“, rekao je Sečin.
„Ovo potvrđuje našu tezu da je najavljeni program energetske tranzicije u suštini moćna sankciona barijera za 88 odsto stanovništva Zemlje, za sve koji nisu deo ‘zlatne milijarde’“, dodao je on.
Prema njegovim rečima, nezdrava pompa koja se veštački stvara oko teme klimatskih promena već dovodi do direktne zloupotrebe. Čitave države zarađuju od energetske tranzicije. Tako je nedavno „Forin afers“ predložio kombinovanje borbe protiv klimatskih promena sa promocijom američkih ekonomskih interesa. Medij je izneo ideju o podršci „zelenim“ tehnologijama u zemljama u razvoju, po analogiji sa Maršalovim planom.
Sečin je podsetio da je posle Drugog svetskog rata primena Maršalovog plana omogućila Sjedinjenim Američkim Državama da podrže američku industriju, osvoje strana tržišta i ojačaju američki uticaj u zapadnoevropskim zemljama.
„Novi Maršalov plan predviđa da SAD, kako bi povratile globalno liderstvo i stekle tehnološki suverenitet, treba da obavežu zemlje u razvoju da kupuju američku tehnologiju i opremu za ‘zelenu’tranziciju u zamenu za američku finansijsku pomoć“, objasnio je on.
„Međutim, za razliku od Amerike u Trumanovo vreme, malo je verovatno da će sadašnje Sjedinjene Američke Države moći da sprovedu takav program iz više razloga. Oni više nemaju liderstvo ni u tehnologiji ni u globalnoj trgovini. A dolar se odavno pretvorio u instrument sankcionog rata“, naglasio je Sečin.
Uskoro kraj ekspanzije električnih automobila na Zapadu
Sečin je primetio da se ekspanzija električnih automobila na Zapadu bliži kraju zbog ekonomske neisplativosti.
„Jasno je da se ekspanzija električnih automobila na Zapadu bliži kraju: zbog nedostatka potražnje, vodeći proizvođači prinuđeni su da prodaju sa gubitkom, a u SAD cena polovnih električnih automobila pala je za 25 odsto za manje od dve godine“, zaključio je on.
Pogledajte i:
