https://lat.sputnikportal.rs/20241204/kako-izgledaju-nervne-celije-kontroverzno-otkrice-koje-menja-pogled-na-to-kako-mozak-funkcionise-1180226043.html
Kako izgledaju nervne ćelije: Kontroverzno otkriće koje menja pogled na to kako mozak funkcioniše
Kako izgledaju nervne ćelije: Kontroverzno otkriće koje menja pogled na to kako mozak funkcioniše
Sputnik Srbija
Revolucionarna studija sa Univerziteta „Džons Hopkins“ u SAD dovodi u pitanje ustaljene stavove o strukturi aksona, što je izazvalo debatu među neuronaučnicima... 04.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-04T22:48+0100
2024-12-04T22:48+0100
2024-12-04T22:48+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0c/04/1180226271_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_0e9a989c83ed26b89f4db959bea9b0d5.jpg
Otkriće bi moglo da preoblikuje naučno razumevanje signalizacije moždanih ćelija.„Razumevanje strukture aksona je važno za razumevanje signalizacije moždanih ćelija. Aksoni su kablovi koji povezuju naše moždano tkivo, omogućavajući učenje, pamćenje i druge funkcije. Ova otkrića dovode u pitanje vek razumevanja strukture aksona“, objašnjava Šigeki Vatanabe, molekularni neuronaučnik sa pomenutog američkog univerziteta i jedan od autora studije objavljene u časopisu „Nature Neuroscience“.Studija, koju je vodila Žaklin Grizvold sa istog univerziteta, otkrila je nanoskopske izbočine ili „nanoperle“ duž aksona u moždanom tkivu miša. Za razliku od prethodno uočenih 'aksonskih perli' koje se vide u bolesnim mozgovima, ovi biseri su nanorazmera i izgleda da utiču na to koliko brzo neuroni prenose signale. Uklanjanje holesterola iz aksona smanjilo je formiranje bisera i usporilo prenos signala, što sugeriše da ove strukture imaju funkcionalnu ulogu.Kritičari su, međutim, i dalje skeptični.Kritičari tvrde da bi nanobiseri mogli biti rezultat stresa rastućeg moždanog tkiva, a ne prirodnog stanja.Da bi ovo rešio, Grisvoldov tim je analizirao žive ćelije, izbegavajući tradicionalne hemikalije za snimanje koje bi mogle da promene izgled aksona. Čak i na slikama uživo, nanobiseri su opstali. Slične formacije su takođe primećene kod češljastih meduza i valjkastih crva, dodajući kredibilitet novom otkriću.Dok se debata nastavlja, Vatanabeov tim sada istražuje neurone ljudskog mozga u potrazi za ovim nanobiserima, strukturama manjim od stotog dela širine ljudske vlasi. To istraživanje koje je u toku moglo bi da potvrdi da li su nanoperle univerzalni aspekt biologije aksona, preneo je „Sajens alert“.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Kako izgledaju nervne ćelije: Kontroverzno otkriće koje menja pogled na to kako mozak funkcioniše
Revolucionarna studija sa Univerziteta „Džons Hopkins“ u SAD dovodi u pitanje ustaljene stavove o strukturi aksona, što je izazvalo debatu među neuronaučnicima. Aksoni, krakovi neurona koji prenose moždane signale, možda nisu glatki cilindri kako se tradicionalno misli, već više podsećaju na niz bisera na niti.
Otkriće bi moglo da preoblikuje naučno razumevanje signalizacije moždanih ćelija.
„Razumevanje strukture aksona je važno za razumevanje signalizacije moždanih ćelija. Aksoni su kablovi koji povezuju naše moždano tkivo, omogućavajući učenje, pamćenje i druge funkcije. Ova otkrića dovode u pitanje vek razumevanja strukture aksona“, objašnjava Šigeki Vatanabe, molekularni neuronaučnik sa pomenutog američkog univerziteta i jedan od autora studije
objavljene u časopisu „Nature Neuroscience“.
Studija, koju je vodila Žaklin Grizvold sa istog univerziteta, otkrila je nanoskopske izbočine ili „nanoperle“ duž aksona u moždanom tkivu miša. Za razliku od prethodno uočenih 'aksonskih perli' koje se vide u bolesnim mozgovima, ovi biseri su nanorazmera i izgleda da utiču na to koliko brzo neuroni prenose signale. Uklanjanje holesterola iz aksona smanjilo je formiranje bisera i usporilo prenos signala, što sugeriše da ove strukture imaju funkcionalnu ulogu.
Kritičari su, međutim, i dalje skeptični.
„Mislim da je tačno da akson nije savršena cev, ali nije samo ova vrsta harmonike koju oni pokazuju“, rekao je Kristof Leterije sa francuskog Univerziteta Eks-Marsej, jedan od kritičara novog istraživanja.
Kritičari tvrde da bi nanobiseri mogli biti rezultat stresa rastućeg moždanog tkiva, a ne prirodnog stanja.
Da bi ovo rešio, Grisvoldov tim je analizirao žive ćelije, izbegavajući tradicionalne hemikalije za snimanje koje bi mogle da promene izgled aksona. Čak i na slikama uživo, nanobiseri su opstali. Slične formacije su takođe primećene kod češljastih meduza i valjkastih crva, dodajući kredibilitet novom otkriću.
Dok se debata nastavlja, Vatanabeov tim sada istražuje neurone ljudskog mozga u potrazi za ovim nanobiserima, strukturama manjim od stotog dela širine ljudske vlasi. To istraživanje koje je u toku moglo bi da potvrdi da li su nanoperle univerzalni aspekt biologije aksona,
preneo je „Sajens alert“.
