https://lat.sputnikportal.rs/20241203/otkrivena-nepoznata-slika-nadezde-petrovic-1180163314.html
Otkrivena nepoznata slika Nadežde Petrović
Otkrivena nepoznata slika Nadežde Petrović
Sputnik Srbija
Eksperti Narodnog muzeja Srbije utvrdili su da je nepoznata slika, koja je došla u posed anonimnog kolekcionara, delo Nadežde Petrović. 03.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-03T13:00+0100
2024-12-03T13:00+0100
2024-12-03T13:00+0100
kultura
kultura
kultura – vesti
nadežda petrović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1b/1123676794_183:0:3625:1936_1920x0_80_0_0_b2e137af150cfdc4c436fae21a31d05a.jpg
Sliku „Pejzaž“ manjeg formata, rađenu uljem na šperu, Narodni muzej Srbije je dao na detaljnu ekspertizu, kojom je utvrđeno da su pigmenti korišćeni tokom 20. veka, kada je stvarala Nadežda Petrović (1873-1915), piše „Politika“.Na zahtev Narodnog muzeja u Institutu za nuklearne nauke Vinča urađena je „neinvazivna analiza pigmenata u bojenom sloju tehnikom EDHRF spektrometrije“.U dokumentu savetnika muzeja Gordane Stanišić, koja potpisuje analizu, obrazloženo je da je u umetničkom delu primećena karakteristična tehnika mešanja bojenih slojeva, kao i da je primetan rukopis širokih i slobodnih poteza.U obrazloženju se dodaje i da je umetnički stil srpske slikarke neretko varirao u zavisnosti od ličnih impresija, motiva i drugih komponenti, pa je bilo izazovno utvrditi vreme njenog nastanka.„Iako svedenim koloritom i umerenim gestom odskače od većine slika kojima je obeležen njen poslednji, patriotski opus, na osnovu samog motiva, tipa kuća i kamenih ograda, brdovitog predela u pozadini, pretpostavićemo da je u pitanju period oko 1913. godine, kada je umetnica boravila na Kosovu i beležila topose vezane za Prizren i okolinu“, ocenjeno je u analizi.Procenu je, pored Gordane Stanišić, vršila komisija u sastavu višeg konzervatora Dragane Vasiljević, muzejskog savetnika i hemičara Milice Marić Stojanović.„Politika“ je navela da kolekcionar, koji je želeo da ostane anoniman, i već poseduje dela srpskih slikara poput Paje Jovanovića, Save Šumanovića i Petra Lubarde, odlučio da sliku nabavljenu pre dve godine, za sada zadrži u svojoj kolekciji.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20230214/nadezda-petrovic-nacionalna-heroina-koja-je-zivotom-platila-odanost-svom-rodu-foto-marija-jakovljevic-1150957910.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/1b/1123676794_613:0:3194:1936_1920x0_80_0_0_989afe9051b0fd5d19e4470cc6cc3869.jpgSputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
kultura, kultura – vesti, nadežda petrović
kultura, kultura – vesti, nadežda petrović
Otkrivena nepoznata slika Nadežde Petrović
Eksperti Narodnog muzeja Srbije utvrdili su da je nepoznata slika, koja je došla u posed anonimnog kolekcionara, delo Nadežde Petrović.
Sliku „Pejzaž“ manjeg formata, rađenu uljem na šperu, Narodni muzej Srbije je dao na detaljnu ekspertizu, kojom je utvrđeno da su pigmenti korišćeni tokom 20. veka, kada je stvarala Nadežda Petrović (1873-1915), piše „Politika“.
Na zahtev Narodnog muzeja u Institutu za nuklearne nauke Vinča urađena je „neinvazivna analiza pigmenata u bojenom sloju tehnikom EDHRF spektrometrije“.
U dokumentu savetnika muzeja Gordane Stanišić, koja potpisuje analizu, obrazloženo je da je u umetničkom delu primećena karakteristična tehnika mešanja bojenih slojeva, kao i da je primetan rukopis širokih i slobodnih poteza.
U obrazloženju se dodaje i da je umetnički stil srpske slikarke neretko varirao u zavisnosti od ličnih impresija, motiva i drugih komponenti, pa je bilo izazovno utvrditi vreme njenog nastanka.
„Iako svedenim koloritom i umerenim gestom odskače od većine slika kojima je obeležen njen poslednji, patriotski opus, na osnovu samog motiva, tipa kuća i kamenih ograda, brdovitog predela u pozadini, pretpostavićemo da je u pitanju period oko 1913. godine, kada je umetnica boravila na Kosovu i beležila topose vezane za Prizren i okolinu“, ocenjeno je u analizi.
Procenu je, pored Gordane Stanišić, vršila komisija u sastavu višeg konzervatora Dragane Vasiljević, muzejskog savetnika i hemičara Milice Marić Stojanović.
„Politika“ je navela da kolekcionar, koji je želeo da ostane anoniman, i već poseduje dela srpskih slikara poput Paje Jovanovića, Save Šumanovića i Petra Lubarde, odlučio da sliku nabavljenu pre dve godine, za sada zadrži u svojoj kolekciji.