Neko je u problemu: Šta je otkrila poseta nemačkog kancelara Kijevu
© AP Photo / Efrem LukatskyOlaf Šolc i Vladimir Zelenski
© AP Photo / Efrem Lukatsky
Pratite nas
Olaf Šolc je u problemu. Izjavama datim u Kijevu želi da se profiliše kao političar koji se suprotstavlja ratnohuškačkim izjavama svojih glavnih rivala, a da sa druge strane ispunjava obaveze koje je Nemačka preuzela. U situaciji u kojoj se nalazi, on nema mnogo izgleda da napravi potez koji će naići na odobravanje nemačke javnosti.
„Imamo trajnu moć i stajaćemo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno“, poručio je nemački kancelar Olaf Šolc prilikom nedavne iznenadne posete Kijevu kada je obećao i dodatnu nemačku pomoć u vidu naoružanja, municije, dronova i tenkova u vrednosti od 650 miliona evra.
Analitičari smatraju da je Šolcova nenajavljena poseta Kijevu bila motivisana pre svega unutrašnjepolitičkim razlozima u situaciji kada Socijaldemokratska stranka (SPD), čiji je Šolc predvodnik, stoji izuzetno loše, pred izbore zakazane za 23, februar. Prema poslednjim istraživanjima, SPD ima oko 15 odsto podrške i nalazi se na trećem mestu, iza Demohrišćana/Hrišćanskih demokrata (CDU/CSU, 32 odsto) i Alternative za Nemačku (AfD, 18 odsto).
Politički procep Olafa Šolca
Šolc se od svojih političkih rivala iz mejnstrim stranaka suočava sa oštrim kritikama zbog nedavnog telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kao i zbog stava da se Ukrajini ne šalju dalekometne rakete „taurus“, čak i nakon odluke Vašingtona da kijevskom režimu dozvoli napade u dubinu ruske teritorije. Njegov glavni rival, lider CDU/CSU, Fridrih Merc na takav stav još uvek aktuelnog nemačkog kancelara odgovorio je poznatom izjavom o dvadesetčetvoročasovnom ultimatumu Rusiji, nakon koga bi sledilo isporučivanje ovih raketa Vladimiru Zelenskom.
„Fridrih Merc je najverovatnije budući kancelar, on je lider Hrišćansko-demokratske unije, koja prema istraživanjima dosta dobro stoji. Biće najjača stranka na izborima u februaru. Ne može sama da formira vladu i verovatno će ići u koaliciju sa Socijaldemokratama. Šolcovi izgledi na izborima su veoma loši, ali on pokušava da igra na kartu ’ne damo tauruse’, tako da upozorava Merca da ne igra ’ruski rulet’ i ne uvlači zemlju u dodatni sukob sa Rusijom. Na toj karti pokušava da dobije nešto glasova“, objašnjava nekadašnji dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke Miroslav Stojanović.
Sa druge strane, Šolca oštro kritikuju i stranke koje se zalažu za prestanak nemačkog angažmana u Ukrajini, AfD, Savez Sare Vagenkneht i Levica, tako da se nemački kancelar nalazi u svojevrsnom političkom procepu.
Umirivanje Ukrajine
Bez obzira na odlazak u Kijev, Šolc će, prema Stojanovićevim rečima, verovatno u izbornoj kampanji baratati mirovnom inicijativom, jer bi tako mogao da popravi lošu situaciju za socijaldemokrate. Stranke kao što su AfD na desnici, kao i levičarski Savez Sare Vagenkneht su u tri istočnonemačke provincije u septembru upravo na antiratnoj politici koju zastupaju zabeležile odličan uspeh na izborima, podseća Stojanović.
Sa druge strane, izgleda da je poseta Kijevu osmišljena tako da umiri Ukrajinu, jer kijevski režim je nezadovoljan time što Berlin ne želi da im isporuči „tauruse“. Kao kompenzaciju, dobili su drugo oružje u vrednosti od 650 miliona dolara – naoružanje, municiju i tenkove, kaže naš sagovornik.
Zapad, pa i Nemačka, pokušava da slanjem pomoći što više pojača pregovaračke pozicije Kijeva, jer se sve više i češće govori, ako ne o trajnom miru, onda makar o primirju u Ukrajini. O tome, kaže Stojanović, govore i čak i ljudi poput bivšeg generalnog sekretara NATO-a, Jensa Stoltenberga.
Građane brinu druge stvari, a ne Ukrajina
Prema Stojanovićevim rečima, ukrajinska kriza ne igra tako veliku ulogu u nemačkoj javnosti. Građane više zanima nimalo ružičasta ekonomska situacija. Gotovo svakodnevno neki od velikih nemačkih koncetrna najavljuju otupuštanja hiljada radnika, među njima i Folksvagen i Tisen-Krup, dva ponosa nemačke industrije.
Ukrajinska kriza je, međutim, u fokusu nemačke političke elite.
„Javnost je za to da se Nemačka izvlači iz te ratne lave što pre. Međutim, bitka je između opozicije i vlasti. Merc zaoštrava situaciju jer hoće da se pokaže da je neko ko Ukrajini pomaže daleko više nego Šolc. On računa na svoju biračku masu jer konzervativci jesu za što veću pomoć Ukrajini. Tu su i liberali, koji su napravili neku vrstu puča u Šolcovoj koaliciji, oni su bili ratni huškači“, navodi Stojanović i dodaje da ispada da se, kada se govori o Ukrajini, više radi o bici između stranaka i lidera, nego o izrazu osećanja onoga što ključa u javnosti.
Pogledajte i: