00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Izumrla je još jedna vrsta: Boravila je u susedstvu Srbije, o razlozima se nagađa /foto/

© Foto : Unsplash/Marko Hankkilatankokljuna zlatovremenica
tankokljuna zlatovremenica  - Sputnik Srbija, 1920, 03.12.2024
Pratite nas
Naučnici su objavili analizu koja ukazuje da je izumrla tankokljuna zlatovremenica (Numenius tenuirostris), ptica selica koja se razmnožavala u zapadnom Sibiru, a zime provodila u okolini Sredozemnog mora. Poslednji put je sa sigurnošću viđena 1995. godine u severnom Maroku.
Ovo je u svetu prvi slučaj izumiranja ptice sa područja kontinentalne Evrope, severne Afrike i zapadne Azije, objavili su iz udruženja BIOM.
Crvena lista Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) trenutno sadrži 164 vrste ptica koje su izumrle nakon 1500. godine od 11.000 vrsta čiji je stepen ugroženosti procenila organizacija „BirdLife International“, globalna institucija nadležna za popis ptica. Ta publikacija je nastala u saradnji sa Britanskim kraljevskim društvom za zaštitu ptica (RSPB), organizacijom „BirdLife International“ i Centrom za očuvanje prirode.
Vest o njenom izumiranju usledila je nakon nedavne objave da je zbog pada u broju populacije 16 drugih vrsta šljukarica selica upravo prešlo u kategoriju veće ugroženosti na Crvenom spisku ugroženih vrsta IUCN-a.
Tankokljuna zlatovremenica boravila je i u Hrvatskoj, a novoobnovljeni Prirodnjački muzej u Zagrebu čuva primerak te vrste.
Uzroci opadanja vrste tankokljune zlatovremenice možda nikada neće u potpunosti biti poznati, ali mogući razlozi uključuju prekomerno isušivanje izdignutih tresetišta u svrhu poljoprivrede, na kojima su se te ptice razmnožavale, gubitak obalnih močvarnih područja na kojima su provodile zime, te lov, posebno nedavno, što je dodatno smanjilo već ionako male i podeljene populacije. Mogući su i uticaji zagađenja, bolesti, predatora i promenaklime, ali opseg tih uticaja je nepoznat, piše „Jutarnji list“.
Doktor Aleks Bond, viši kustos Odseka za ptice u Britanskom prirodnjačkom muzeju, bio je član tima koji je pratio sudbinu ove vrste i rekao da će s promenom klime ovo postati uobičajena situacija.
„Stanje se ne popravlja za ptice. Rešavanje pitanja klimatskih promena, uništenja staništa i zagađenja najbolji je način na koji možemo da pokušamo da ih zaštitimo, bilo kod kuće ili u inostranstvu“, rekao je on.
Pogledajte i:
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala