https://lat.sputnikportal.rs/20241202/ko-smo-zapravo-da-li-je-teorija-britanskog-profesora-senzacija-ili-u-njoj-postoji-zrno-istine-1180091965.html
Ko smo zapravo: Da li je teorija britanskog profesora senzacija ili u njoj postoji zrno istine
Ko smo zapravo: Da li je teorija britanskog profesora senzacija ili u njoj postoji zrno istine
Sputnik Srbija
U čuvenom filmu "Matriks" ljudi su porobljeni od strane veštačke inteligencije, koja koristi našu telesnu toplotu za napajanje svojih računara. Iako ovo zvuči kao... 02.12.2024, Sputnik Srbija
2024-12-02T11:46+0100
2024-12-02T11:46+0100
2024-12-02T22:46+0100
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
veštačka inteligencija
matriks
čovečanstvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/0f/1178346580_0:0:1024:577_1920x0_80_0_0_dc70b93014a8f12aedd76312c1c75b62.jpg
Melvin Vopson, vanredni profesor fizike na Univerzitetu u Portsmutu, veruje da niz svakodnevnih naznaka ukazuje na to da ovaj svet nije ono što izgleda. On se takođe bavi hipotetičkim i filozofskim pitanjem - ako zaista živimo u virtuelnoj simulaciji, koja je onda njena svrha, piše Dejli mejl.Profesor iznosi tri teorije, uključujući ideju da smo svi izabrali da postanemo likovi u naprednom AI svetu pre nego što smo se rodili.„Sve ove teorije podrazumevaju kontrolu glavnog AI sistema, koji je, naravno, stvorila buduća iteracija naše civilizacije“, rekao je profesor Vopson za MailOnline.„Moguće je da niko više nije svestan stvarnosti i da smo zarobljeni u simuliranoj stvarnosti kojom upravlja AI“, kaže on.Teorija simulacije privlači i mnoge druge, poput Elona Maska, koji je izjavio da su šanse da živimo u „osnovnoj stvarnosti“ – pravom univerzumu, a ne simuliranom – „jedan prema milijardu“.Profesor Vopson, čija istraživanja uključuju eksperimentalne i teorijske studije primenjene i fundamentalne fizike, naglašava da su ove tri teorije spekulacije, a ne nešto što podržava naučno istraživanje. Međutim, neka njegova istraživanja na Univerzitetu u Portsmutu zaista ukazuju na to da je ceo univerzum simulirana konstrukcija ili ogromni računar.Prva teorija je da smo na rođenju odabrali ulazak u simulaciju isključivo kao oblik zabave – da bismo zabavili i okupirali svoj um. Prema ovoj teoriji, pravi svet, koji smo odlučili da napustimo, nije bio preterano zanimljiv, pa su ljudi stvorili mnogo zanimljiviju, iako lažnu, verziju života – ultimativnu VR igru. Uz obilje poznatih skandala, sportskih događaja, političkih afera i još mnogo toga, moderni život je sve samo ne dosadan.„Simulaciju smo stvorili kao mesto zabave gde možemo birati da uđemo (pri rođenju) i doživimo potpuno novi život sa svim njegovim aspektima“, rekao je Vopson.Što se tiče toga kako smo na rođenju imali kapacitet da donesemo odluku da uđemo u simulaciju, moguće je da je naša svest to odlučila pre nego što je naše ljudsko telo rođeno. Druga teorija sugeriše da simulacija pomaže čovečanstvu da „nauči nešto“ što bi moglo ponuditi rešenje za stvarni problem. Prema ovoj tzv. teoriji zamorčića, možda smo svi nevoljno zarobljeni u simulaciji za opšte dobro – dugoročni benefit čovečanstva.Poslednja teorija, nazvana teorija „skoro besmrtnosti“ ili „Narnija“, sugeriše da vreme u pravom svetu teče mnogo brže u poređenju sa vremenom u simulaciji. Na primer, jedan minut u pravom svetu mogao bi trajati do 100 godina u simulaciji, dok bi jedan životni vek u pravom svetu mogao odgovarati 4,2 milijarde godina, ili preko 52 miliona života u simulaciji, uz prosečan životni vek od 80 godina. Odabirom života u simulaciji mogli bismo doživeti više života uzastopno, suštinski postižući besmrtnost.„Sto životnih iskustava moglo bi trajati samo 100 minuta u pravom životu osnovne stvarnosti. To je način na koji funkcioniše dilatacija vremena kada sanjamo. U snu, događaji koje doživljavamo mogu izgledati kao da traju minutima, satima ili danima, ali u stvarnom svesnom stanju san je u stvari trajao deliće sekunde“, pojašnjava Vopson.On je već izneo tragove koji sugerišu da živimo u simuliranoj stvarnosti. Na primer, činjenica da postoje ograničenja koliko brzo svetlost i zvuk mogu putovati ukazuje na to da su možda pod kontrolom brzine procesora računara. Takođe, zakoni fizike koji upravljaju univerzumom slični su kompjuterskom kodu, kaže on. Profesor Vopson spekuliše i da je dokaz da je teorija simulacije tačna možda zapisan - u Bibliji.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, veštačka inteligencija, matriks, čovečanstvo
nauka i tehnologija, veštačka inteligencija, matriks, čovečanstvo
Ko smo zapravo: Da li je teorija britanskog profesora senzacija ili u njoj postoji zrno istine
11:46 02.12.2024 (Osveženo: 22:46 02.12.2024) U čuvenom filmu "Matriks" ljudi su porobljeni od strane veštačke inteligencije, koja koristi našu telesnu toplotu za napajanje svojih računara. Iako ovo zvuči kao čista naučna fantastika, profesor fizike iz Velike Vritanije smatra da možda živimo u simulaciji nalik onoj iz američkog blokbastera, piše britanski mediji.
Melvin Vopson, vanredni profesor fizike na Univerzitetu u Portsmutu, veruje da niz svakodnevnih naznaka ukazuje na to da ovaj svet nije ono što izgleda. On se takođe bavi hipotetičkim i filozofskim pitanjem - ako zaista živimo u virtuelnoj simulaciji, koja je onda njena svrha,
piše Dejli mejl.
Profesor iznosi tri teorije, uključujući ideju da smo svi izabrali da postanemo likovi u naprednom AI svetu pre nego što smo se rodili.
„Sve ove teorije podrazumevaju kontrolu glavnog AI sistema, koji je, naravno, stvorila buduća iteracija naše civilizacije“, rekao je profesor Vopson za MailOnline.
„Moguće je da niko više nije svestan stvarnosti i da smo zarobljeni u simuliranoj stvarnosti kojom upravlja AI“, kaže on.
Teorija simulacije privlači i mnoge druge, poput Elona Maska, koji je izjavio da su šanse da živimo u „osnovnoj stvarnosti“ – pravom univerzumu, a ne simuliranom – „jedan prema milijardu“.
Profesor Vopson, čija istraživanja uključuju eksperimentalne i teorijske studije primenjene i fundamentalne fizike, naglašava da su ove tri teorije spekulacije, a ne nešto što podržava naučno istraživanje. Međutim, neka njegova istraživanja na Univerzitetu u Portsmutu zaista ukazuju na to da je ceo univerzum simulirana konstrukcija ili ogromni računar.
Prva teorija je da smo na rođenju odabrali ulazak u simulaciju isključivo kao oblik zabave – da bismo zabavili i okupirali svoj um. Prema ovoj teoriji, pravi svet, koji smo odlučili da napustimo, nije bio preterano zanimljiv, pa su ljudi stvorili mnogo zanimljiviju, iako lažnu, verziju života – ultimativnu VR igru. Uz obilje poznatih skandala, sportskih događaja, političkih afera i još mnogo toga, moderni život je sve samo ne dosadan.
„Simulaciju smo stvorili kao mesto zabave gde možemo birati da uđemo (pri rođenju) i doživimo potpuno novi život sa svim njegovim aspektima“, rekao je Vopson.
Što se tiče toga kako smo na rođenju imali kapacitet da donesemo odluku da uđemo u simulaciju, moguće je da je naša svest to odlučila pre nego što je naše ljudsko telo rođeno. Druga teorija sugeriše da simulacija pomaže čovečanstvu da „nauči nešto“ što bi moglo ponuditi rešenje za stvarni problem. Prema ovoj tzv. teoriji zamorčića, možda smo svi nevoljno zarobljeni u simulaciji za opšte dobro – dugoročni benefit čovečanstva.
„Zamislite da naše društvo ima složen problem koji treba rešiti – ekološki, ekonomski, energetska kriza, ratovi. Ako imamo sposobnost, najbolji način da ga rešimo bio bi pokretanje simulacije (ili više paralelnih simulacija) da bismo videli koja rešenja simulirane verzije nas mogu spasiti. Ako bilo koja od simulacija reši problem, možemo ga primeniti u osnovnoj stvarnosti kao održivo rešenje“, napominje profesor.
Poslednja teorija, nazvana teorija „skoro besmrtnosti“ ili „Narnija“, sugeriše da vreme u pravom svetu teče mnogo brže u poređenju sa vremenom u simulaciji. Na primer, jedan minut u pravom svetu mogao bi trajati do 100 godina u simulaciji, dok bi jedan životni vek u pravom svetu mogao odgovarati 4,2 milijarde godina, ili preko 52 miliona života u simulaciji, uz prosečan životni vek od 80 godina. Odabirom života u simulaciji mogli bismo doživeti više života uzastopno, suštinski postižući besmrtnost.
„Sto životnih iskustava moglo bi trajati samo 100 minuta u pravom životu osnovne stvarnosti. To je način na koji funkcioniše dilatacija vremena kada sanjamo. U snu, događaji koje doživljavamo mogu izgledati kao da traju minutima, satima ili danima, ali u stvarnom svesnom stanju san je u stvari trajao deliće sekunde“, pojašnjava Vopson.
On je već izneo tragove koji sugerišu da živimo u simuliranoj stvarnosti. Na primer, činjenica da postoje ograničenja koliko brzo svetlost i zvuk mogu putovati ukazuje na to da su možda pod kontrolom brzine procesora računara. Takođe, zakoni fizike koji upravljaju univerzumom slični su kompjuterskom kodu, kaže on. Profesor Vopson spekuliše i da je dokaz da je teorija simulacije tačna možda zapisan - u Bibliji.
